Stejt department objavio je ove nedelje novi izveštaj o ljudskim pravima na Kosovu. U njemu se konstatuje da tokom 2023. godine nije bilo značajnijih promena u stanju ljudskih prava, da je kosovska vlada preduzela kredibilne, ali i nedosledne korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su „možda“ prekršili ljudska prava.
Izveštaj ukazuje na to da se visoki zvaničnici retko kada kažnjavaju za korupciju, a da je pravosuđe bilo predmet političkog uplitanja, spornih imenovanja i nejasnih mandata. Osvrće se i na još uvek aktuelan problem oduzimanja imovine nakon rata, te neuspešno rešavanje istog. Ujedno se iznosi podatak da je više od 95 odsto zahteva za povraćaj imovine podneto od strane Srba sa Kosova.
Izveštaj se bavi i „nepoštovanjem sopstvenih zakona prilikom eksproprijacije 118 parcela na Severu Kosova“. Ujedno se konstatuje da su „i dalje prisutne“ prijave o nasilju i diskriminaciji nad pripadnicima manjinskih zajednica i ukazuje na nedoslednu primenu zakona kada je reč o srpskom jeziku.
Sa druge strane, navodi se da je Vlada Srbije „nastavila da upravlja nelegalnim paralelnim strukturama“ u srpskim sredinama, te da ih je koristila kako bi uticala na građane i njihove predstavnike.
Ovaj izveštaj je, kao i za prethodne godine, podeljen u više poglavlja.
Priština nije poštovala sopstvene zakone u eksproprijaciji 118 parcela na Severu
Izveštaj Stejt departmenta ujedno se bavi problemom oduzimanja, odnosno nelegalnom eksproprijacijom imovine Srba.
„Složena mešavina zakona, propisa, administrativnih uputstava i sudske prakse, kao i nezakonito ponovnog zauzimanja imovine i višestruko potraživanja za istu imovinu, nastavili su da ometaju rešavanje slučajeva povraćaja imovine nakon rata“, konstatuje se.
Više od 95 odsto zahteva podneli su Srbi sa Kosova.
Privatni građani i verske zajednice uglavnom su neuspešno podnosile peticije za vraćanje oduzete imovine ili konfiskovane za vreme Jugoslavije
Naglašava se da je Srbija 1999. godine uklonila sa Kosova katastarsku evidenciju, te da je to sprečilo Agenciju za upoređivanje i verifikaciju imovine da ispuni svoj mandat.
Izveštaj se dotakao i ilegalnih eksproprijacija za izgradnju policijskih baza na Severu Kosova.
„Kosovski Srbi u Zubinom Potoku i Leposaviću izrazili su zabrinutost da je vlada eksproprisala (njihovo) zemljište za policijske stanice i srodnu policijsku infrastrukturu (optički kablovi, putevi, itd.) bez poštovanja propisanog procesa i zakonskih procedura, i na netransparentan način“, navodi se.
Konstatuje se i da su međunarodni pravni eksperti utvrdili u avgustu prošle godine da kosovska vlada nije poštovala sopstvene zakone i proceeure u eksproprijaciji 118 parcela na Severu Kosova, od kojih je većina bila u vlasništvu Srba.
„Vlada je kasnije prilagodila svoje postupke, iako su predstavnici zajednice kosovskih Srba nastavili da kritikuju vladu zbog toga što nije bila jasna u vezi sa namenom korišćenja zemljišta“.
1,616 osoba se i dalje vode kao nestale
Izveštaj se bavi i nestalim osobama u ratu na Kosovu 1998-1999. godine
Pozivajući se na izveštaj komisije kosovske vlade za nestala lica, Stejt department iznosi broj od 1,616 osoba.
„Komisija je procenila da su oko 70 odsto etnički Albanci, a 30 odsto Srbi, Romi, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci, Goranci, Crnogorci i drugi“, stoji u izveštaju.
O raseljenim licima
Izveštaj se svega u par rečenica bavi statusom interno raseljenih lica.
„U svom oktobarskom periodičnom pregledu, UNHCR je izvestio da su mnogi pojedinci imali potrebe vezane za raseljavanje koje proizilaze iz sukoba 1998-99 i nasilnih događaja iz 2004, uključujući 15.646 raseljenih lica u zemlji. Stalna zabrinutost uključivala je diskriminaciju pripadnika manjinskih zajednica, strah od nasilja ili uznemiravanja, nesprovođenje sudskih odluka (posebno onih koje se tiču imovine), uzurpacije i oštećenjenje imovine, nedostatak pristupa obrazovnim i ekonomskim mogućnostima“.
Previše dug pritvor – prosek šest meseci
Novo poglavlje posvećeno je proizvoljnom hapšenju i pritvoru.
U izveštaju se ukazuje na problem dugog trajanja pritvora, odnosno da se on u proseku kreće i do šest meseci.
„Iako dugotrajni pritvori, u proseku šest meseci, i pre i tokom sudskog postupka, i dalje predstavljali problem, nije bilo dovoljno podataka da bi se utvrdilo da li su pritvori u istražnom postupku često jednaki ili premašuju maksimalnu kaznu za navodno krivično delo ili propisane rokove za pritvor“, naveli su.
Dužinu pritvora vide delimično kao posledicu neefikasnosti pravosuđa, ali i ujedno navode da su sudije često produžavale pritvor pre suđenja bez adekvatnog preispitivanja okolnosti koje su dovele do određivanja samog pritvora.
„U maju, julu i avgustu, Ustavni sud je presudio da je dužina pritvora za tri lica optužena za zloupotrebu službenog položaja i ometanje pravde prekršila njihova ustavna prava. U septembru su optuženi pušteni uz kauciju, a jedan je naknadno oslobođen svih optužbi“, navodi se u izveštaju.
Pravosuđe – predmet političkog uplitanja
Iako kosovski ustav predviđa da sudstvo bude nezavisno, „pravosuđe nije uvek obezbedilo odgovarajući postupak“, konstatuje Stejt department.
Pozivajući se na Ombudsmana, u izveštaju stoji da je sprovođenje pravde bilo sporo i da su nedostajala sredstva da se osigura odgovornost pravosudnih zvaničnika.
„Pravosudne strukture bile su predmet političkog uplitanja, spornih imenovanja i nejasnih mandata“, naveli su.
Stejt department ukazuje na kritike civilnog društva na račun vlade u vezi sa mešanjem u nezavisnost i nepristrasnost pravosudnih institucija, pogotovu u istragama o korupciji zvaničnika.
Pozivajući se na „neke“ predstavnike Srba sa Kosova, Stejt department navodi da institucije vlasti nisu sprovele sudske presude u korist Srba.
Stejt department je i u ovom izveštaju za 2023. godinu ukazao na nesprovođenje odluke Ustavnog suda u zemlji manastira Visoki Dečani. Ova odluka je, međutim, sprovedena u prvoj polovini 2024. godini.
Sedam Srba uhapšeno tokom 2023. za ratne zločine
Pozivajući se na podatke Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, Stejt department navodi da je 2023. godine, do novembra meseca uhapšeno sedam Srba i jedan Goranac zbog optužbi za ratne zločine.
Specijalno tužilaštvo je tokom iste godine podiglo 12 optužnica za ratne zločine protiv pet lica na Kosovu i osam u odsustvu.
„Fond za humanitarno pravo je primetio da je rešavanje zločina u vezi sa sukobom počinjenih na Kosovu između 1998-2000 i dalje izazov, navodeći neadekvatne resurse i nedostatak regionalne saradnje“, dodaje se u izveštaju.
Preciziraju da je u februaru Apelacioni sud potvrdio presudu Osnovnog suda u Prištini iz septembra 2022. kojom je jedan Srbin osuđen na pet godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva 1998. godine u selu Belo Polje kod Peći.
Ujedno, Vrhovni sud je u novembru 2023. potvrdio kaznu od 13 godina zatvora Srbinu zbog navodnog seksualnog nasilja kao ratnog zločina nad albanskim civilnim stanovništvom u Vucitrnu.
U junu je Osnovni sud u Prizrenu osudio jednog Albanca na devet godina i šest meseci zatvora zbog ratnog zločina otmice drugog Albanca zbog njegove navodne saradnje sa srpskim snagama.
Komisija za priznavanje statusa preživalih
Izveštaj se bavi i žrtvama preživelih seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.
Podseća se da je kosovska vlada u julu prošle godine produžila do maja 2025. mandat Komisiji koja se bavi identifikacijom i priznavanjem statusa preživelih seksualnog nasilja.
Konstatuje se i da se zakonom kojim se uređuje ovo pitanje ne prepoznaje seksualno nasilje koje se dogodilo nakon ulaska NATO-a juna 1999. godine kao zločin koji se vezuje za sukob 1999.
„Komisija je od 2018. dodelila penzije za više od 1.583 žene, uključujući 177 tokom godine (2023) do septembra“, naglašava se u izveštaju.
Stejt Department precizira da postoji „spor tempo“ u pogledu razmatranja prijava žrtava od strane Komisije za priznavanje statusa žrtava.
„Ombudsman je prijavio nekoliko pritužbi aplikanata u vezi sa kršenjem privatnosti tokom procedura verifikacije komisije. Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo odredilo je jednog tužioca za slučajeve seksualnog nasilja u sukobu. Policija je održavala jedinicu za slučajeve ratnih zločina, uključujući slučajeve seksualnog nasilja u sukobu“, naglašava se.
12 žalbi zatvorenika na maltretiranje o strane čuvara
U delu izveštaja koji se bavi proizvoljnim lišavanjem života, odnosnom političkim ubistvima, Stejt department konstatuje da: „nije bilo izveštaja da su vlada ili njeni agenti počinili proizvoljna ili protivpravna ubistva, uključujući i vansudska ubistva, tokom godine“.
Ujedno, nije bilo izveštaja o nestancima „od strane ili u ime državnih organa“.
Sa druge strane, kada je reč o stanju o u kazneno popravnim institucijijama na Kosovu, konstatuje se da je do avgusta prošle godine prijavljeno 12 pritužbi zbog navodnog maltretiranja od strane osoblja popravnih službi.
„U zatvorskim ustanovama, i dalje postoje problemi poput nasilja zatvorenika nad drugim zatvorenicima, korupcija, izloženost radikalnim verskim i političkim stavovima, neadekvatan tretman zatvorenika sa mentalnim problemima“, navodi Stejt department.
40 žalbi na fizičko maltretiranje od strane policije
Pritužbe su u 2023. stizale i na adresu Policijskog inspektorata Kosova, takođe zbog maltretiranja, ali od strane policajaca, zloupotrebu službene dužnosti, podmićivanje, telesne povrede, preteće ponašanje i nasilje u porodici, navodi se.
„Do avgusta (2023) Institucija Ombudsmana je primila 40 žalbi na fizičko maltretiranje od strane policije, od kojih je 25 odbačeno, a ostale su pod istragom. Ombusman je pokrenuo tri dodatne istrage po službenoj dužnosti o navodnim zloupotrebama od strane policije“, dodaje se u izveštaju.
Sloboda medija: Vlada generalno poštuje, ali…
Deo novog izveštaja Stejt Departmenta posvećen je slobodi izražavanja i slobodi medija.
Konstatuje se da je kosovska vlada „generalno poštovala“ prava zagarantovana ustavom i zakonima koja predviđaju slobodu izražavanja kako građana, tako i medija.
Međutim, „i dalje su postojali verodostojni izveštaji da su neki javni zvaničnici, političari, preduzeća, kriminalni elementi i verske grupe, pokušavali da zastraše predstavnike medija i da su koristili nasilje ili pretnje nasiljem protiv novinara“.
Stejt department navodi da je Kosovska policija prošle godine do septembra meseca prijavila sedam slučajeva „podsticanja mržnje i etničke podele“, uglavnom u vezi sa grafitima.
Pozivajući se na Udruženje novinara Kosova, u izveštaju se navodi da je ono nekoliko puta bilo meta kampanja digitalnog klevetanja kada je „branilo novinare i medije“.
„ANK je izvestio da su vladini zvaničnici, uključujući premijera i članove vladajuće političke partije, učestvovali u kampanjama klevetanja kako bi podrivali poverenje javnosti u medije“, precizira se.
„Do septembra (2023), ANK je prijavio 60 slučajeva kada su vladini zvaničnici, politički lideri, osoblje u pravosuđu, poslovni interesi, grupe u zajednici, demonstranti ili verske grupe fizički napale ili verbalno pretile novinarima, oštetile njihovu opremu ili sprovodili sajber napade na medijske kuće“.
Stejt department se ujedno poziva na navode novinara, iznoseći u izveštaju da „pritisak političara i organizovanih kriminalnih grupa često dovodi do samocenzure“.
„Slučajevi sajber napada na onlajn medije su i dalje prisutni. Neki novinari su se uzdržali od kritičkog istraživačkog izveštavanja zbog straha za svoju fizičku bezbednost ili sigurnost posla. Novinari su povremeno dobijali ponude za finansijske beneficije u zamenu za pozitivno izveštavanje ili za odustajanje od istraživanja“, dodaje se.
Takođe se navodi da su zvaničnici vlasti, kao i osumnjičeni kriminalci, verbalno pretili novinarima zbog uočenog negativnog izveštavanja.
Prema pojedinim urednicima, vladine agencije i korporacije su povukle reklame sa medija koji su objavljivali kritični materijal
Izveštaj se bavi i suspenzijom dozvole za poslovanje mediju Klan Kosova.
„Vlada je u julu objavila suspenziju dozvole za poslovanje najvećeg privatnog emitera u zemlji, Klan Kosova, zbog navodnih prekršaja pri registraciji. Privredni sud u Prištini je u avgustu presudio protiv Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine i poništio suspenziju“, dodaju.
Stejt Department se ujedno osvrćena prošlogodišnja dešavanja na Severu Kosova.
„ANK je zabeležila 30 napada na novinare koji su izveštavali o političkim tenzijama na Severu u maju i junu (2023), uključujući oštećenje opreme, zapaljena vozila i fizički napad na medijske ekipe, precizira se.
Poručuju i da su maskirane osobe 16. juna „jurile devet predstavnika medija u Leposaviću i napali snimatelja“.
„Novinari su tvrdili da je neke od napada režiralo i prećutno odobrilo političko rukovodstvo na Severu, iako su tamošnji zvaničnici negirali bilo kakvu umešanost i javno osudili napade na medije“.
Konstatuju da je Kosovska policija uhapsila na Severu osam Srba zbog fizičkih napada na novinare koji su izveštavali o tenzijama u junu.
„Do septembra (2023.), pet osumnjičenih je pušteno uz kauciju, a trojica su ostala u pritvoru“.
Izveštaj se osvrće i na hapšenje tri osobe u aprilu prošle godine zbog sumnje da su napale vlasnika jednog portala.
„Policija je u aprilu uhapsila tri osobe pod optužbom da su napale komentatora i vlasnika internet portala nakon što je objavio video na kojem se „ruga istaknutom imamu“. On je potom hospitalizovan radi lečenja“, dodaje se.
Stejt department za više detalja upućuje čitaoce na materijal Centra za praćenje internog raseljenja.
Srpska vlada koristi ilegalne strukture da utiče na Srbe i Gorance
U delu izveštaja koji se bavi slobodom učešća u političkim procesima konstatuje se da je Vlada Srbije „nastavila da upravlja nelegalnim paralelnim vladinim strukturama u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i u oblastima koje uglavnom naseljavaju kosovski Goranci“.
„Srpska vlada je često koristila ove strukture da utiče na zajednice kosovskih Srba i kosovskih Goranaca i njihove političke predstavnike“.
Podsećajući i na parlamentarne izbore februara 2021. godine, Stejt Department navodi da su posmatrači, kao i predstavnici grupa etničkih manjina izrazili zabrinutost zbog nedostatka konkurentnosti u srpskim sredinama.
„Primetili su pritisak i zastrašivanje unutar zajednica etničkih manjina da podrže stranke koje su povezane sa Srpskom listom, strankom koja je blisko povezana sa Vladom Srbije“.
Ujedno se navodi da je partijska pripadnost „često igrala ulogu“ u zapošljavanju u institucijama.
„Izgledi za opozicione stranke u oblastima u kojima žive kosovski Srbi ostali su ograničeni zbog prijavljenih pritisaka i taktika zastrašivanja da se utiče na kosovske Srbe da podrže Srpsku listu“.
Korupcija u Vladi
U izveštaju se konstatuje da iako je Zakonom predviđa kažnjavanje za korupciju od strane zvaničnika, vlasti ga nisu efikasno sprovodile.
„Bilo je brojnih izveštaja o korupciji u vladi. Zvaničnici su se ponekad nekažnjeno bavili koruptivnim radnjama. Nedostatak delotvornog sudskog nadzora i opšta slabost u vladavini prava, doprineli su problemu. Slučajevi korupcije su rutinski bili podvrgnuti ponovljenim žalbama, a pravosudni sistem je često dozvoljavao da isteknu rokovi za zastarelost“.
Pozivajući se na nevladine organizacijei međunarodne organizacije, Stejt department ujedno navodi da postoje brojni propusti u procesuiranju korupcije, da vrlo malo slučajeva pokrenuto protiv visokih zvaničnika rezutira osuđujućim presudama, a da su u suprotnom kazne često blage.
Društveno nasilje i diskriminacija i dalje postoje protiv Srba
Deo izveštaja bavi se sistemskim rasnim ili etničkim nasiljem i diskriminacijom.
„Prijave o nasilju i diskriminaciji nad pripadnicima etničkih manjinskih grupa su i dalje prisutne“, konstatuje se u izveštaju.
Prenose navode Institucije Ombudsmana – da iako postoji pravni okvir za zaštitu manjina, i dalje se javljaju problemi koji sprečavaju punu i efikasnu implementaciju i sprovođenje, uključujući nedostatak institucionalnih kapaciteta.
„Društveno nasilje, kao i socijalna diskriminacija i diskriminacija pri zapošljavanju, i dalje su postojali protiv kosovskih Srba i drugih etničkih manjinskih zajednica“, dodaje se u izveštaju.
Kao primer navode prošlogodišnje pucanje na Srbina na kontrolnom punktu na Severu Kosova od strane pripadnika Kosovske policije.
„U aprilu je policajac raspoređen na službeni kontrolni punkt u opštini Zvečan pucao na vozilo koje se nije zaustavilo po naređenju policije, nanevši lakše povrede vozaču srpske nacionalnosti. Nakon istrage koju je sproveo Policijski inspektorat Kosova, policajac je uhapšen i optužen za pokušaj ubistva, neovlašćeno korišćenje dokaza i neprijavljivanje slučaja. Tri druga policijska službenika su optužena za neprijavljivanje slučaja. Policajci su pušteni u kućni pritvor do suđenja“.
Podsećaju na to da je ovaj slučaj naišao na proteste i kritike Srba i međunarodne zajednice.
Odmah zatim podseća se na suđenje predsedniku Privremenog organa opštine Zvečan, Ivanu Todosijeviću, zbog navoda kojima je negirao dešavanja u Račku 1999. godine, odnosno kazao da je „izmišljen“.
Vrhovni sud ga je u julu prošle godine oslobodio optužbi i zaključio:
„Da ove primedbe spadaju u delokrug slobode govora, uz obrazloženje da je izjava njegovo mišljenje, koje, iako je netačno, nije uključivalo pozive na mržnju prema drugim zajednicama“.
Diskriminacija manjina i nedosledna primena odredaba o jeziku
U izvešatju se konstatuje da su se manjine, uključujući srpsku, romsku, aškalijsku, egipćansku, tursku, bošnjačku, goransku, hrvatsku i crnogorsku zajednicu, suočile se sa različitim nivoima institucionalne i društvene diskriminacije u zapošljavanju, obrazovanju, socijalnim uslugama, upotrebi jezika, slobodi kretanja…
Navode i da je Kancelarija poverenika za jezike nastavila da prati primenu zakona koji su dali jednak status dva zvanična jezika u zemlji, albanskom i srpskom, kao i drugim službenim jezicima na lokalnom nivou, uključujući romski, bosanski i turski.
Institucija Ombudsmana je prijavila da opštinske administracije i institucije centralne vlade nisu bile dosledne u primeni odredaba zakona o nacionalnom jeziku, što je rezultiralo nejednakim pristupom javnim uslugama, informacijama, zapošljavanju, pravosuđu i drugim pravima.
„Nedostatak prevoda ili loš prevod i dalje su problem u pogledu brojnih zakona, natpisa u javnim institucijama i komunikacije u sudskim postupcima. Sudovi su često propustili da obezbede adekvatne usluge prevođenja i tumačenja okrivljenima i svedocima manjinama i nisu obezbedili adekvatan prevod statuta i sudskih dokumenata u skladu sa zakonom. Vladini napori da reši ove probleme bili su nedosledni“.
Od napuštanja institucija do novih problema
Ukazuje se i na napuštanje institucija od strane Srba sa Severa Kosova novembra meseca 2022. godine,
„Pristup pravdi za građane u četiri opštine sa većinom kosovskih Srba na Severu ostao je ograničen nakon ostavki… što je pogoršalo postojeće probleme… do septembra, sudske filijale u dve opštine ostale su zatvorene zbog nedostatka osoblja, a oko 7.000 predmeta je bilo nerešeno“, navode.
Dodaje se i da su identiteti i fotografije novih policajaca iz srpske zajednice koji su potom zapošleni, objavljeni na internetu sa pretećim porukama pojedinaca i grupa Srba na društvenim mrežama.
„Nekoliko policajaca kosovskih Srba podnelo je ostavke u avgustu (2023) ubrzo nakon što su angažovani i raspoređeni na Severu Kosova, navodeći kao razlog ‘pretnje i pritisak’. Vladini zvaničnici i predstavnici međunarodne zajednice osudili su akte zastrašivanja koji su prethodili ostavkama policajaca“.