Govoreći o položaju žena i novinarki, Petković je kazala da je mizoginija prisutna na različitim nivoima – od otvorenih uvreda i omalovažavanja do suptilnijih oblika diskriminacije koje je često teže prepoznati i dokazati.
„Naše društvo, nažalost, ima tu mizoginu podlogu. Ona se neguje u javnom prostoru, u javnom govoru, pre svega državnih funkcionera i ljudi koji su najodgovorniji u javnom prostoru, a zatim se širi i kroz medije“, rekla je Petković.
Posebno je ukazala na ulogu pojedinih medija koji, kako navodi, svoj program grade na promociji mizoginih sadržaja i narativa.
Prema njenim rečima, govor mržnje poslednjih godina postaje sve agresivniji, dok su poruke koje su donedavno bile nezamislive danas postale deo svakodnevice.
„Ono što je pre nekoliko godina bilo apsolutno nezamislivo i nedopustivo u javnom prostoru, sada je postalo naša surova nova normalnost“, ocenila je.
Petković smatra da se posledice takvog diskursa ne zadržavaju samo u političkoj i medijskoj sferi, već se prenose i na međuljudske odnose, radna okruženja i svakodnevni život.
Istovremeno, upozorava da se pored otvorenih napada razvijaju i sofisticiraniji oblici diskriminacije.
„Danas imamo paralelno sa otvorenim napadima jednu vrstu perfidnog napada na sve što je ranjivo u našem društvu, a među njima su i žene“, kazala je.
Posebno je istakla da su žene u mnogim profesijama, a naročito u novinarstvu, često nosioci promena, profesionalnih standarda i etičkog izveštavanja, zbog čega su, kako navodi, izložene dvostrukom pritisku.
„Taj dvostruki napad ima ulogu da savlada, uspori i nadjača nosioce promena“, rekla je Petković.
Govoreći iz ličnog iskustva, navela je da se tokom rada susretala i sa otvorenom i sa prikrivenom mizoginijom.
„Bilo je one neskrivene, direktne, kada neko očekuje da mu se pokorite zato što predstavlja autoritet. To žene novinarke nikada ne bi smele sebi da dozvole“, poručila je.
S druge strane, kaže da postoje i suptilni oblici diskriminacije koje je teško jasno identifikovati, ali koje žene prepoznaju kroz sopstveno iskustvo.
Kao odgovor na takve situacije, Petković navodi da je odbijala da prihvati takvu komunikaciju kao normalnu.
„Takvu vrstu komunikacije nisam priznavala kao normalnu. Osporavala sam je, ograđivala se od nje i jasno stavljala do znanja da sa mnom tako ne može da se razgovara“, rekla je.
Dodala je da je takav stav imao i svoje posledice, ali da smatra da je važno postavljati granice ne samo zbog sebe, već i zbog generacija novinarki koje dolaze.
„Smatrala sam da je to nešto što mi kao novinarke moramo da uradimo – i za nas lično, i za sve one novinarke koje će doći posle nas“, zaključila je Petković.
