„Sve što može biti predmet fizičkog sukoba (table, tablice, putevi, lične karte, prenos robe, kačenje zastava…) Kurti će iskoristiti za sukob, jer je to jedino gde je jači. Srbija nije dobro odgovorila na frontovima gde ima adute: 1. Ekonomsko-kulturno-upravno osnaživanje Srbiji odanih naselja 2. Jača diplomatska aktivnost ka otpriznavanjima 3. Jača propagandna aktivnost prema zapadnim javnostima“, ovako politikolog Mladen Mrdalj tumači jučerašnja dešavanja na Severu Kosova.

Kosovska policija zatvorila je u ponedeljak sve Poštanske štedionice na Severu – ukupno pet, te Upravu za trezor Ministarstva finansija Republike Srbije, zaplenivši preko dva miliona evra u različitim valutama, uz dokumentaciju i isterivanje radnika.

Akciju je izvela sinhronizovano, zajedno sa Poreskom službom Kosova, i uz nalog tužilaštva.

U izjavi za KoSSev, Mrdalj naglasak stavlja na raskorak u odnosu snaga u Prištini i Beogradu.

„Vlasti u Prištini su vojno jače na terenu, jer deluju u okviru NATO kišobrana, pa im je najlakše da uspeh postignu nasiljem“, kaže ovaj politikolog.

Za to, dodaje, imaju i dodatni podsticaj jer albanski glasači to nagrađuju na izborima, dok NATO to ne kažnjava.

„U najgorem slučaju po Albance, NATO se ubacuje da smiri situaciju“, ocenjuje.

„Ukoliko bi se NATO okrenuo protiv Albanaca i ukoliko bi došlo do većeg sukoba, to bi potpuno obesmislilo ceo narativ humanitarne intervencije i nezavisnosti Kosova kao ‘leka protiv srpskog ugnjetavanja’“, naglašava Mrdalj. 

Prednost Beograda na diplomatskom polju, ali je u defanzivi

Sa druge strane, iako Beograd ima prednost na diplomatskom polju, on je u totalnoj defanzivi, kaže Mrdalj dalje u izjavi za naš portal.

„Ta prednost se ogleda u tome što Kosovo ne može ući u UN. Sve dok se Srbija u praksi protivi članstvu Kosova u UN, mnoge države će smatrati da se radi o jednostranoj, nasilnoj, secesiji i neće moći da podrže članstvo Kosova u UN“, istakao je.

Rusija i Kina bi možda i podržale, naglašava dalje, no to bi bilo „u zamenu za neke velike ustupke koje zapadne države ne bi htele da plate“.

Objašnjava:

„Na primer, Rusija bi mogla tražiti priznanje da je Krim deo Rusije, ali SAD to ne smeju da priznaju. Ukoliko bi čak i priznali, to bi izazvalo opšte zgražavanje u Ukrajini, ali još i više u zapadnom svetu, jer bi se time priznalo da se međunarodni poredak vratio u kolonijalno vreme, u čiste odnose sile i trgovinu teritorijama malih država“.

„To bi bio kolaps liberalizma kao vodeće ideologije tvoraca zapadne spoljne politike u poslednjih tridesetak godina“.

Ipak, realističnija podela, no i za takav ishod BG nije spreman

Ukoliko bi bivši američki predsednik Donald Tramp ponovo pobedio na izborima u SAD koji se očekuju krajem godine, Mrdalj predviđa mogućnost da bi takav globalni scenario mogao da se odigra.

Međutim, Mrdalj je ‘realističan’: „No, izgleda da bi u tom slučaju podela Kosova bila verovatnija“.

Govoreći o potencijalnim scenarijima u budućnosti, u ovakvim okolnostima, može se zamisliti čak i mogućnost unutar albanskog sukoba, premda Mrdalj i za to iznosi ograničenje.

„Tramp želi ulogu mirotvorca, Vučić želi ulogu spasioca bilo čega, pa makar to bio i samo sever Kosova, a Albanci preplašeni gubitkom američke podrške bi se verovatno okrenuli protiv Kurtija i prihvatili da žrtvuju sever Kosova za srpsko priznanje. U tom slučaju je moguće da dođe do unutar albanskih sukoba čiju dimenziju sad teško možemo pretpostaviti, ali, nažalost, ne verujem da se srpsko rukovodstvo sprema za neki takav scenario“.