Tekst u dnevnom listu Politika o tome da je kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin Kurti) navodno ponudio srpske pravoslavne crkve na Kosovu Vatikanu objavljen je bez kredibilnih dokaza i deluje kao slučaj dezinformacija i klik bejt naslova.

Optužba je potekla iz članka objavljenog u dnevnim novinama Politika, sa senzacionalističkim naslovom „Kurti nudi srpske crkve na Kosovu i Metohiji Vatikanu„. Uprkos provokativnom naslovu, sam članak ne pruža konkretne dokaze koji bi potkrepili ovu tvrdnju.

Članak Politike se uglavnom oslanja na izjave Aleksandra Rakovića, istraživača iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

Raković izražava zabrinutost zbog položaja Srpske pravoslavne crkve i srpske kulturne baštine na Kosovu. Međutim, Raković pored svog mišljenja, ne nudi nikakve dokaze ili zvanična dokumenta kojima bi potkrepio optužbu da je Kurti ponudio predaju srpskih crkava Vatikanu ili da postoji zvanična politika vlade da se to uradi.

U delu teksta, Ranković pominje publikacije i tekstove sa Kosova i iz inostranstva koje imaju za cilj “da prikažu da su naše srpske, srednjevekovne svetinje ili nikle na ruševinama nekih njihovih katoličkih srednjevekovnih, ili da su preuzete neke njihove svetinje od strane Srba.”

Niti Raković, niti novine Politika, nisu dali nikakave dodatne informacije o kojim publikacijama se radi, kako tačno one utiču na zvaničnu odluku kosovske vlade ili kako su povezane.

Ono što takođe Politika nije objasnila čitaocima, a na šta je verovatno Raković aludirao,  jeste nekoliko slučajeva u kojima su objekti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu predstavljeni ili proglašavani za katoličke.

U decembru 2023. godine objavljena je informacija da je kosovsko Ministarstvo kulture, bez konsultacija sa SPC, vršilo radove na Pravoslavnoj crkvi u selu Gornje Vinarce kod Mitrovice i da je ta crkva predstavljena kao katolička pod imenom „katolička crkva u Gornjem Vinarcu“ uvrštena u spisak „spomenika pod zaštitom Ministarstva kulture u Prištini” iz 2016. godine.

U junu 2019. slična situacija se desila sa crkvom Sv. Nikole na Novom Brdu koja je na sajtu kosovskog Ministarstva kulture netačno predstavljena kao rimokatolička crkva.

Politika u svom tekstu nije objasnila ove primere niti pokušala da potvrdi tvrdnje Rankovića dodatnim istaživanjem već ih je samo prenela bez davanja konteksta.

U jednom delu teksta Politika citira Rakovića koji kaže da je “Rimokatolička jerarhija odavno na Kosovu i Metohiji mozak svih operacija koje za cilj imaju otimanje pravoslavnih manastira i crkava, a da su muslimani Albanci samo „pešadija“.”

Za ove tvrdnje Raković takođe nije dao nikakve dokaze ili primere.

Politika takođe nije u skladu sa novinarskim kodeksom dala priliku predstavnicima Katoličke crkve na Kosovu da daju svoje mišljenje ili komentar na ovde vrlo ozbiljne optužbe.

Politika nije u tekstu napisala da li je pokušala da dobije zvaničnu izjavu kosovske vlade, što je takođe u suprotnosti sa Kodeksom novinara Srbije.

Štaviše, nijedna zvanična izjava ili dokument kosovske vlade ili Vatikana nije pomenut kako bi se potkrepila optužba.

Politika u tekstu, pored Rakovića, citira i nekadašnjeg novinara i političara Ratka Dmitrovića koji takođe iznosi čitav niz tvrdnji, koje mogu da zvuče kao teorije zavere, o tome kako su Rugova, Haradinaj i Tači katolici, Aljbin Kurti navodno krije veroispovest, što treba da bude dovoljan dokaz o predaji SPC objekata Vatikanu.

Uprkos nedostatku dokaza, nekoliko drugih srpskih medija, uključujući portal Vaseljenska, Russia Today Srbija, Sputnjik Srbija, Radio Televizija Republike Srpske i novine Pravda, prenelo je isti naslov i sadržaj, dodatno šireći neosnovanu tvrdnju.

Vest je u toku dana brzo postala popularna i u popularnim srpskim Telegram grupama poput “BUNT je stanje duha” koja ima preko 85 hiljada članova, a gde je na desetine njih komentarisalo pre svega naslov iz Politike, kao da je Kurti zaista najavio da će ponuditi Vatikanu srpske crkve.

U odsustvu kredibilnih dokaza i zvaničnih izjava, tvrdnja da je Aljbin Kurti ponudio srpske pravoslavne crkve na Kosovu Vatikanu može se smatrati slučajem dezinformacija ili lažnih vesti.

Mediji i pojedinci bi trebalo da budu oprezni i provere takve tvrdnje pre nego što ih dalje pojačaju ili šire.

Odgovorno novinarstvo zahteva pridržavanje načela tačnosti, pravičnosti i nepristrasnosti, posebno kada se izveštava o osetljivim temama koje bi mogle da raspire tenzije ili promovišu razdor.

Širenje nepotvrđenih tvrdnji, čak i od strane uglednih medija, narušava poverenje javnosti i doprinosi širenju dezinformacija.

Piše: Anđela Milivojević