Nedostatak poverenja u kosovske institucije među srpskom zajednicom: SPC željeni predstavnik

U najnovijem istraživanju „Kosovo – Srbija: drugačiji pristup“ koje je sprovedeno u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu, bezbednost se izdvaja kao ključni problem, stavljajući korupciju i političko predstavljanje na niže pozicije.

Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative kaže da, iako je korupcija dugo bila glavni problem, sada bezbednost zauzima prvo mesto među brigama građana.

Prema njenim rečima, ova promena nije iznenađujuća s obzirom na poslednje događaje na severu Kosova.

Ipak, Srbi južno od Ibra se osećaju znatno ugroženije.

„Skoro 70 odsto građana kaže da je za njih glavni problem osećaj bezbednosti i stabilnost, na severu 50 odsto“, navodi Andrić Rakić.

Poverenje u institucije ostaje veoma nisko, pri čemu je zdravstveni sektor jedini koji je ocenjen sa dvojkom na skali od jedan do pet.

„Dakle, najviše građani imaju poverenja u zdravstvene radnike, ali i dalje je to jako malo. To je skala od jedan do pet. Sada, ako vi imate, na primer 1,7 – koliko ima Kurti, vi jedan dobijete samo zato što ste na listi. Faktički, ako bi skala bila od nula do četiri, to bi značilo da ima 0,7 poverenja. To su vrlo niske brojke“, navodi Andrić Rakić dodajući da je poverenje u kosovske institucije niže na jugu nego na severu, iako su razlike minimalne.

Prema njenim rečima razlog niskog poverenja u kosovske institucije leži u odlukama centralnih vlasti.

„Problem je što problemi srpske zajednice ne nastaju iz odluka na lokalnom nivou, već od odluka na centralnom. To što su Srbi na severu napustili institucije, a Srbi na jugu nisu, ne znače da Srbi na jugu žive u boljoj situaciji, jer sve ove negativne posledice po srpsku zajednicu, koje se dešavaju, dešavaju se zbog odluka na centralnom nivou“, ističe Andrić Rakić.

Posebno zanimljiv podatak je da Srpska pravoslavna crkva, kao nepolitički akter, uživa najviše poverenja među Srbima kada je u pitanju zastupanje srpske zajednice u dijalogu sa kosovskom vladom. Čak 80% ispitanika južno od Ibra smatra da SPC treba da bude glavni predstavnik, dok je na severu taj procenat 51 odsto.

„Mislim da je to veliki poraz za političke predstavnike, zato što se više veruje nepolitičkom akteru ili čak i očekuje od nepolitičkog aktera da se uključi u političke procese. Mi jesmo imali to ranih 2000-ih. Dakle, crkva jeste aktivno učestvovala u političkim pregovorima i bila je deo institucionalizacije srpske zajednice nakon što su se srpske institucije povukle. Ali to je bilo odmah posle rata. To nam govori da je situacija sada, kada je političko predstavljanje u pitanju, zapravo toliko srozana da smo mentalno došli na taj period nakon rata gde se traže neki akteri koji koliko-toliko mogu da u ime zajednice pregovaraju“, ukazuje Andrić Rakić.

Kritičnost prema dijalogu je takođe visoka, sa 51% ispitanika koji nisu zadovoljni napretkom u zaštiti manjinskih prava, ali uprkos tome, nešto više od 60% građana smatra da je dijalog bitan i da mora biti nastavljen.

Pored bezbednosti, stavovi Srba na severu i jugu razlikuju se i po pitanju ekonomskih uslova i kvaliteta obrazovanja. Ispitanici sa severa Kosova daleko su zadovoljniji uslovima zapošljavanja i kvalitetom obrazovanja u poređenju sa ispitanicima južno od Ibra.

Kada je reč o integraciji u kosovsko društvo, 19% ispitanika sa severa smatra da treba razgovarati o ovoj temi, što je više nego južno od Ibra, gde samo 9% podržava ovu ideju.

Takođe postoji razlika u stavovima o zaštiti verskih prava. Ispitanici južno od reke Ibar smatraju da je potrebno više pažnje posvetiti ovom pitanju, u odnosu na Srbe na severu.

Opširnije u novom podkastu Kontakt Plusa.