Gračanica: Vidovdanske nagrade za 2024. Đorđu Sladoju i Đorđu Kadijeviću

Vidovdanske nagrade za 2024. Đorđu Sladoju (levo) i Đorđu Kadijeviću (desno) (Foto: Branko Lučić/ Vesna Lalić)
Žiri manifestacije „Vidovdansko pesničko bdenije“ odlučio je da ove godine „Zlatni krst kneza Lazara“ pripadne pesniku Đorđu Sladoju iz Novog Sada. Najznačajnija vidovdanska nagrada namenjena likovnim umetnicima namenjena je istoričaru umetnosti, reditelju, scenaristi i likovnom kritičaru Đorđu Kadijeviću iz Beograda.

Žiri u sastavu: dr Jana Aleksić, dr Dragan Hamović i Vladan Matijević (pisac, prošlogodišnji dobitnik) obrazložio je svoje odluke o Vidovdanskim nagradama za 2024. godinu, saopšteno je iz Doma kulture „Gračanica“.

Nagrade za pisanu reč

Zlatni krst kneza dodeljen je Đorđu Sladoju, a žiri je naveo kako „Sladoje pokazuje da su kontinuiteti naše kulture ne samo mogući nego i plodonosni u slučajevima kada smo njome istinski prožeti“.

„Ovo je pesnik i gorkosti i vedrine. Sa svojim skrajnutim gorskim zavičajem lirski se raspravlja i voli do dan-danas, u pesmu uvodi koloritne figure bližnjih, likove što ih je oblikovala tegobna i časna egzistencija. Đorđo Sladoje je ostavio lirskog traga i o aktuelnoj stvarnosti srpskog naroda na kosovskoj zemlji koju je neretko pohodio, bez ispraznih lamentacija, otvorenih duhovnih očiju. Pored svih spona sa zajednicom predaka i savremenika, Sladoje se ponajbolje lirski iskazuje u osnovnim intimnim koordinatama, u otporu prolaznosti i nestajanju. Malo je danas pesnika koji su uspešno ukrstili patrijarhalnu predanjsku osnovu sa refleksima savremenih trauma, teškoća, pa i humornih odušaka, kao što je Đorđo Sladoje ostvario. U tome ostaje kvalitetna retkost srpske poezije našeg doba“, navedeno je.

„Gračanička povelja“ je dodeljena prozaisti Mirku Demiću (1964) iz Kragujevca.

„U žanrovski i tematski razgranatom opusu Demić je osvedočio umeće poigravanja modernim i postmodernim poetičkim modelima, povlačeći jasne smisaone linije između sadašnjosti i prošlosti. Preklapanjem istorijskih i mitskih narativa i dinamičnim odnosom između fikcije i istorije ovaj romansijer i pripovedač kritički odgovorno ispituje posledice naših usvojenih predstava o stvarnosti. Pripovesti njegovih upečatljivih junaka, bilo da pripadaju užem porodičnom krugu, bilo da su poznate istorijske i književne ličnosti, razmeštene su po celokupnm srpskom kulturnom prostoru“, poručili su članovi žirija.

„Kondir kosovke devojke“ žiri je dodelio pesnikinji i prevodiocu Kajoko Jamasaki (1956) iz Beograda. U obrazloženju se navodi da je ova „pesnikinja unela, i u svoje stihove na srpskom, mudri mir i sabranost Dalekog Istoka, odakle potiče“.

„U svome lirskom biću prožela je dve duhovne kulture, koje se u osnovama prepoznaju i saglašavaju. Umetnost sažimanja je ključno svojstvo ovog autorskog rukopisa, iza kojeg ostaje prozračnost i slućena dubina. Unutar njenih pesama pažnju privlače lirske minijature elementarne snage, kod kojih zastajemo da ih iznova sagledamo. Ova pesnikinja, rođena u gradu Kanazava u Japanu, razumela je sredinu u koju je dospela, među nas, bolje nego mnogi izdanci naše rođene sredine. I to je ubedljivo lirski pokazala, ostajući ukorenjena u svome matičnom tlu“, obrazložena je ova odluka.

„Pero despota Stefana Lazarevića dodeljeno je prozaistkinji Tatjani Janković (1973) iz Kragujevca.

„Prozni radovi Tatjane Janković pravi su literarni medaljoni u kojima se ogleda majstorsko usmeravanje pripovedne situacije, što je svojstvo sve ređe u našoj savremenoj književnosti. Njena knjiga kratkih priča Pogled pod suknju sveta obiluje usredsređenim, lirski intoniranim opisima predmeta i lica iz minulog okruženja, duboko utisnutih u pamćenju osetljivih junakinja i junaka. U tim zaustavnim prizorima, simbolički sugestivno, posredovano je breme stečenog životnog iskustva“, istakao je žiri.

Nagrade će biti uručene na svečanosti u porti manastira Gračanica, 27. juna 2024. godine u 20.00 časova.

Likovne nagrade

Žiri za dodelu likovnih nagrada na Vidovdanskim svečanostima za 2024. godinu u sastavu mr Petar Đuza, redovni profesor slikarstva u penziji, Maja Todić, master slikarka i Nebojša Jevtić, istoričar umetnosti, doneo je odluku da nagradu za životno delo u oblasti likovnih umetnosti „Longin“ dodeli istoričaru umetnosti, reditelju, scenaristi i likovnom kritičaru, Đorđu Kadijeviću iz Beograda.

„Đorđe Kadijević je još jedan ukras u lepoti trajanja i traganja za boljim i lepšim u ovom svetu, već više od šest decenija delatno prisutan na našoj kulturnoj sceni, podjednako uspešan u nekoliko stvaralačkih disciplina. On ovaploćuje onu vrstu autora koja je svojim prisustvom, istinom i radom u kritici, ali i dramaturgiji ostavila veliki trag u našoj kulturi, kreirajući jednu sredinu u kojoj je mogla da se pojavi autentična srpska umetnost. Kadijević govori da je našao jedan nezlobivi i nimalo destruktivni revolt“, navedeno je u obrazloženju žirija.

Nagrada „Dimitrije Popović“ za najuspešnijeg mladog umetnika na Likovnoj koloniji „Vidovdan 2024“ dodeljena je Vladimiru Antiću iz Kosovske Mitrovice.

„Vladimir Antić svoje zapise ostvaruje u akvarel tehnici, koja je u klasičnom slikarstvu starim majstorima služila kao jedan od načina podslikavanja pre slikanja uljem, a on hrabro i odvažno akvarel koristi kao prvu i zadnju misao u više podfaza. Atmosferska lepršavost, vazdušasti prostor i siluete živog sveta, samo su neki od mnogobrojnih motiva koje umetnik istražuje”, saopštio je žiri.

Uručenje ovih nagrada će biti upriličeno u Galeriji Doma kulture „Gračanica“ u utorak, 25. juna 2024. godine od 20.00 časova.