Sam kraj drugog dana Bledskog strateškog foruma, koji okuplja učesnike iz raznih oblasti s ciljem razmene mišljenja i kreiranja ideja za prevazilaženje problema, obeležio je panel posvećen težnjama ka članstvu u EU, na kojem su učestvovale kosovska ministarka spoljnih poslova i ministarka za evropske integracije Srbije.
Donika Gervala još jednom je izašla sa optužbama o genocidu na Kosovu, novim pretnjama ratom, te je u jeku optužbi Zapada zbog povlačenja jednostranih poteza Prištine, najavila otvaranje mosta u Mitrovici, ali i napore kosovske vlada da pokaže građanima na Severu da im je „više stalo do njihovih potreba nego Beogradu“.
„Reći da poštuješ ljudska prava, pogotovu manjina i ujedno – ‘mi smo odlučni da nastavimo sa jednostranim potezima’ – to nije evropska vrednost“ poručila je sa druge strane, Tanja Miščević. Nije evropska vrednost, kazala je ministarka, i to što Priština već godinu dana zabranjuje uvoz srpske robe.
„Evropska unija je zainteresovana da primi mnoge zemlje, ali nisu zainteresovani da prime probleme tih zemalja“, poručio je na istom panelu američki ambasador u Beogradu, pozivajući region da zajednički radi na putu ka EU.
Ponovo o ratu
Upitana o odnosu Kosova i Srbije, te mogućnosti saradnje na putu ka EU, Gervala je svoje obraćanje na jučerašnjem panelu foruma započela sa optužbama o pretnjama ratom od strane „suseda“.
„Suočavamo se ponovo na Balkanu sa pretnjama ratom koje dolaze od jedne susedne zemlje i zato moramo dublje da sagledamo kada razgovaramo ne samo o bilateralnim pitanjima, već i o tome kako bilateralna pitanja i ponašanje nekih od nas mogu da utiču na evropske perspektive i mir i sigurnost na kontinentu“, kazala je ona.
Komentarišući naziv panela „Evropa cela i slobodna“ upitala je: „Da li se to odnosi na Evropu celu i slobodnu sa ili bez Ukrajine“.
„Kada razgovaramo o tome, da li mi, Evropljani, činimo dovoljno, sve što možemo da Ukrajina ima šansu da pobedi u ovom ratu i da li radimo dovoljno da pokažemo Putinu i njegovim saveznicima da EU nije mesto gde prihvatamo da komšije napadaju komšije, da prihvatimo da se oni ne suoče sa posledicama kada čak i vojno napadnu susede?“.
Ujedno pita i da li EU reaguje kada od predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, čuje „pretnje da će odvojiti Repubilku Srpsku?“.
Vrativši se na pitanje EU integracija, Gervala je kazala da veruje, odnosno da zna da će „većina zemalja sa Zapadnog Balkana“ možda ne 2030, ali svakak ou budućnosti, postatni članice EU, međutim:
„Istovremeno, znam da ukoliko reakcija EU ostane ista kada razgovaramo o pretnjama sa kojima se suočavamo, onda se neke od zemalja na Zapadnom Balkanu neće pridružiti EU i videćemo da će ostati saveznici onih koji su protiv EU i koji su protiv života o kakvom odlučuju građani EU“, kazala je Gervala navodeći pritom, da ne želi „nikog da provocira“.
Američka i evropska uspešna priča i genocid
Na pitanje da prokomentariše upozorenja i kritike sa Zapada zbog nedostatka koordinacije poteza, prvenstveno na Severu Kosova, te da li će to uticati na proces EU integracija, Gervala-Švarc je kazala da „odnosi sa partnerima Kosova idu mnogo dublje od dnevnih poslova koje vršimo“.
„Kosovo je američka i evropska uspešna priča, jer nam je trebao NATO da zaustavi rat i genocid i donese mir našem narodu i zato ta veza ide mnogo dublje“.
Ona tvrdi da Kosovo „duguje svojim saveznicima i partnerima državu gde su vladavina prava, demokratija, ljudska prava i manjinska prava na najvećem mogućem standardu“, te se pohvalila navodima da sve međunarodne organizacije koje se bave sa merenjem standarda „potvrđuju da je Kosovo lider demokratije i vladavine prava u regionu“.
Kaže i da Kosovo duguje partnerima da se bori protiv korupcije, organizovanog kriminala i povećanje standarda demokratije i vladavine prava, u čemu vidi šansu za članstvo u EU.
Da most ne ostane stari simbol Miloševića u podeljenom gradu
Sa druge strane, osvrnula se na pitanje otvaranja glavnog mosta na Ibru, naglašavajući da će se to dogoditi.
„Ono što radimo, imali smo razgovore o o otvaranju mostova. Otvaraćemo mostove jer oni služe za spajanje građana i gradova, a ne da ostanu kao stari simbol Miloševića u podeljnom gradu“.
Kaže i da će Kosovo nastaviti da nudi svima šansu za život u miru i sigurnosti, ali da je potrebna odlučnost u „borbi protiv ilegalnih struktura i ilegalnih kriminalnih grupa“:
„Oni ne prete samo nama kao zemlji, već pre svega Srbima u severnim opštinama. Nećemo stati da radimo pravu stvar, samo zato što sa druge strane granice su ljudi koji nisu zaintresovani da vide Kosovo da napreduje“.
Na kraju se ponovo osvrnula na provokacije, sada navodeći da Kosovo nijednim svoji potezom to ne čini.
„Naše postojanje kao Kosovo i Republika Kosovo je provokacija za našeg severnog suseda. Ali nećemo da nestanemo, tu smo da ostanemo i nastavićemo da nudimo bolju perspektivu za mlade ljude na Kosovu… Ovo će biti kontinuitet, pažljivo ćemo voditi račune o svima, ali u isto vreme pokazivaćemo čak i na Severu naše zemlje, da je ovoj vladi više stalo do njihovih potreba nego Beogradu“, zaključila je Gervala.
Miščević: Moj zdrav razum je zapanjen
Na ovom panelu učestvovala je i ministarka za evropske integracije Srbije, Tanja Miščević.
Govoreći o putu Srbije ka EU, kazala je da je Beograd veoma svestan važnosti konstruktivnog pristupa dijalogu sa Prištinom koji se vodi u Briselu.
Međutim, osvrnuvši se na navode Gervale, konkretno o provokacijama, Mišević je, uz konstataciju da ne želi da ulazi u rasprave, poručila:
„To je bila provokacija zdravom razumu. Poštovati ljudska prava, pogotovu manjina i reći ‘mi smo odlučni da nastavimo sa jednostranim potezima – to nije evropska vrednost. Nije evropska vrednost takođe da godinu dana imate zabranu ulaska robe. To je sušta suprotnost. Osnova slobodne trgovine je slobodno kretanje robe“, naznačila je Miščević.
Moj zdrav razum je zapanjen načinom objašnjavanja onoga što se dešava
Upitana o regionalnoj saradnji, odnosno da li vidi kao mogućnost saradnju Srbije i Kosova na putu ka EU, Mišević je naglasila da su Beogad i Priština članovi mnogih regionalnih organizacija.
„Nema problema razgovarati o tome kako pomoći jedni drugima. Mi radimo zajedno na Planu rasta. Socio-ekonomskom razvoju u regionu ne bi trebalo da se prepreči nijedno bilaterano pitanje“, zaključila je ministarka.
Hil: EU hoće da primi države, ali ne i njihove probleme
Na ovom panelu Bledskog strateškog foruma učestvovao je i ambasador SAD u Srbiji, Kristofer Hil.
On je pozvao kandidate za članstvo u EU da pronađu način da zajednički rade na ovom putu.
„EU pokušava da završi svoju misiju. Činjenica da je proširenje visoko na agendi Evropske unije dokazuje da Evropa namerava da ostvari svoju misiju“, kazao je Hil
Naglašava da je blok zainteresovan da primi nove članice, ali ne i njihove probleme.
„Evropska unija je zainteresovana da primi mnoge zemlje, ali nisu zainteresovani da prime probleme tih zemalja. Žele da vide prave napore da se oni prevaziđu“, podcrtao je Hil.
Ipak, naglašava da je optimističan, te smatra da EU shvata svoju odgovornost u tom procesu i da će uspeti da navede države kandidate na to da zajednički rade kako bi, kada se pridruže, bile u mogućnosti da doprinesu, „budu proizvođači sigurnosti i ekonomskog rasta, a ne samo potrošači toga“.
Na Godišnjoj konferenciji Bledskog strateškog foruma juče je učestvovao i premijer Srbije Miloš Vučević sa kolegama iz Slovenije, Hrvatske i Albanije.