Pripadnici bošnjačke nacionalosti danas obeležavaju Međunarodni dan Bošnjaka.
Ovaj datum obeležava se na dan kada je II Svebošnjački sabor, koji je održan 28. septembra 1993. godine u Sarajevu, doneo odluku o korišćenju termina „Bošnjak“ i „Bosanski jezik“, ili kako sami Bošnjaci ističu, „vraćanju svog nacionalnog imena Bošnjak“.
Povodom obeležavanja ovog Međunarodnog dana podsećamo na našu priču o suživotu Bošnjaka i Srba u Leposaviću, objavljenu ovog proleća u okviru serijala „Kako si, komšija?“, koji je producirao portal KoSSev uz podršku UNMIK-a.
„Bili su i ratovi, bilo je svega i svačega, a mi smo imali dobru saradnju, komunikaciju, što se i dan danas sprovodi. Odlazi se – jedni kod drugih, i na Bajrame, i na slave i na veselja i one zajedničke trenutke delimo jedni sa drugima, i pomažemo se koliko to može i to je jedna dobra saradnja i dobar odnos“, poručio je tada naš sagovornik Mirsad Husković.
Sličnu poruku imao je i Stanislav Čolović, takođe stanovnik opštine Leposavić.
„Mi smo ovde mešovito mesto i komšije i muslimani i Srbi, to, brate mili, lepo se slažemo, jedni kod drugih idemo, oni kod nas dolaze i mi kod njih idemo, i o veseljima, i o žalostima, ima i žalosti, kad ima radosti mora da bude i žalosti. Lepo se odazivamo i oni kod nas i mi kod njih, o slavama o Bajramima, jedino ova nesreća što zaredi po svetu, korona, pa eto što se ne obilazimo“, kazao je.
Razgovarali smo i sa jednim od poslednjih čobana iz ovog kraja, deda Mahmutom koji se od svog stada nije odvojio sedam decenija. Tada nam je, baš pored stada krava, ushićeno pričao o svojim komšijama, Srbima.
„Mnogo se dobro družili i muslimančad i srpčad. Nikakve nije imalo svađe, nego smo svi zajedno čuvali stoku po šumama, gore, i lepo smo živeli“, kazao je tada Mahmut Salković.
