Briselski sporazum i Aneks za njegovu primenu treba da imaju polazište u celini, a ne samo u njegovom delu, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti.

„To nije osnovni raspored švedskog stola gde možete uzeti svoje omiljeno jelo, a ostalo baciti. Šest rečenica u preambuli, 11 članova u sporazumu, plus implementacioni aneks iz Ohrida od marta prošle godine sa 12 tačaka, tako da moramo imati celinu kao polazište, a ne neki deo koji negira celinu. O tome sam razgovarao i u Briselu“, rekao je Kurti.

Pozivajući se na Asocijaciju, Kurti je pomenuo uslov. On je rekao da se formiranje ovog tela ne može obaviti bez priznanja od Srbije ustavnog poretka Kosova.

„Ne mogu da ponudim kafu bez šoljice. Šta je pravni izvor udruženja, da li je to Ustav Kosova, ili nešto drugo. Beograd kaže da ne prihvata Ustav Kosova. Zašto onda raspravljamo. Ne možete reći: primio sam ono što sam dobio, želim da primim još, ali vi ne postojite. Oni moraju da prihvate Kosovo, šta god traže za Srbe na Kosovu, moraju tražiti u okviru pravnog poretka i ustava Republike Kosovo“, dodao je on.

I EU je ponovila stav da je napredak u dijalogu od suštinskog značaja za evropske puteve Kosova i Srbije.

Portparol Peter Stano rekao je za Kohu da su strane pristupile implementaciji sporazuma i naglasio da se radi na planu redosleda.

„Od obe strane se očekuje da sve svoje obaveze iz dijaloga sprovode bez odlaganja ili preduslova, korak po korak. Diskusije o finalizaciji plana redosleda se nastavljaju u dijalogu uz posredovanje EU“.

Kosovo i Srbija su se u februaru 2023. u Briselu dogovorili o Osnovnom sporazumu, a mesec dana kasnije u Ohridu i o Aneksu za njegovu primenu. Ali nijedna tačka Sporazuma nije počela da se primenjuje.

Sporazum od 11 tačaka, između ostalog, predviđa nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu, međusobno priznavanje državnih simbola i da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.