Jelena navodi da su majka Draguna, koja je hroničan bolesnik, kao i bratovljeva porodica, pretrpeli ogroman stres. Kako je rekla, njen brat, koji živi u toj kući, revoltiran je i ne želi da daje izjave. Ona dodaje i da njihova porodična kuća nije jedina za koju su specijalne jedinice pogrešile u svojoj potrazi za osumnjičenim licem, i da su prethodno upale i u kuću u Donjim Varagama, takođe pogrešivši u potrazi za osumnjičenim.
Stres i šteta za koje možemo očekivati da nastave da se dešavaju svakog dana
„Oko 6 i 15 su jutros razvalili vrata, mama je pomislila da je negde nešto palo ili puklo. Nije obratila pažnju na to i ostala je u krevetu, međutim, u međuvremenu su razvalili i vrata od kupatila, zato što je tamo gorelo svetlo. Sva ostala vrata su bila otvorena, pa to nisu razvaljivali. Kad je majka otvorila oči, videla je duge cevi uperene u njeno lice. U trenutku nije shvatila šta se dešava dok nije videla šlem. Tu se uznemirila, pozlilo joj je i pala je. Rekla im je da ne idu na sprat jer su gore deca, ali su oni ipak krenuli ka gore, nisu obijali vrata ali su polomili brave. Bratanica je otvorila vrata ali su joj oni rekli da uđe unutra. U tom trenutku je dvorište bilo puno specijalaca, a kasnije su se i svi popeli gore“.
„Bratanca su bacili na pod, bratu su vezali ruke i oborili ga na pod. Pokazali su mu sliku čoveka kojeg traže i rekli mu da je na slici on i da njega hapse. Ujedno su ga u dva navrata udarili po glavi. Kada je video sliku a drugog čoveka, on ih je upitao da li on njima zaista liči na tu osobu. Stigao je u međuvremenu komandir, video je da nije u pitanju čovek kojeg traže, odvezali su mi brata, pustili ga i otišli dalje da pronađu kuću“.
„Ovo im je druga kuća u koju su upali i promašili je, jer su prethodno i u Varagama pogrešili kuću. Nikakvo oružje nisu našli. Bratu su u stanici rekli da će nadoknaditi štetu, ali do sada niko nije došao makar da se izvini, što je osnovno pravilo i osnovna kultura. Majka je dijabetičar, srčani bolesnik. Na stranu materijalna šteta, usled stresa je moglo da joj se desi nešto gore, šta da je umrla? Ko će i deci da nadoknadi sav ovaj stres koji su jutros preživeli? Ovo nije problem koji se desio samo nama, ovo će trajati i dalje. Ako se oko ovoga ne bude reagovalo, ovo možemo očekivati svakog drugog dana.“
Predstavnik vlasti sa srpske strane ‘sinovao’ mi poruku i ništa…
Jelena navodi da pored kosovskih institucija i policije, koji nisu došli da utvrde materijalnu i psihičku štetu njene porodice, kod njih nije došao ni neko od predstavnika srpskih institucija, odnosno privremenog organa.
„Niko od privremenih organa nije došao na teren, da vidi kako smo, šta se desilo. Mi nismo povezani ni sa kosovskom stranom ni sa Srpskom listom, pa da bismo trpeli bilo kakvu represiju zbog bilo koga. Niko nije došao da vidi kako smo, a predstavljaju se kao zaštitnici i predvodnici srpskih građana. Ja sam gospodinu Milošu Peroviću jutros poslala poruku da vidim zašto niko nije došao da nas obiđe da vidi šta se desilo i da pita ljude kako su. Poruku je samo video, nije mi ništa odgovorio. Neki ljudi su ga i zvali, kojima je rekao da je na putu i da ga ne zanima“.
Ovo je ludo vreme, ja imam decu, i javno iznosim ono što većina ljudi ne bi rekla, kao i ime i prezime. Ne daj Bože da mi se nešto desi, imate dokumentovano sve što sam rekla kao i imena koja sam navela
Kurtijevo pozivanje na demokratiju, a Metohija mu etnički očišćena od Srba, na red došao Sever. Oni koji bi trebalo da se bore za interese Srba ovde u dilu sa njim…
Vidno potrešena, Jelena postavlja pitanje koliko i da li je uopšte život Srba moguć na ovim prostorima, kao i suživot sa Albancima.
„Ja sam ovde od kada znam za sebe, završila sam obrazovanje ovde, stvorila porodicu, situacija je identična oduvek, mi sa njima da živimo na ovakav način – ne možemo. Da su to normalne patrole policijske i normalni policajci, pa čak i albanski, niko ne bi imao ništa protiv toga, ali ovolika količina specijalnih jedinica. Kakve su to specijalne jedinice koje upadaju ljudima na silu u kuću, pokazuju sliku i promašuju dve kuće?“
„Kurti se non stop poziva na demokratiju, demokratsko društvo, suživot Srba i Albanaca, a on ima etnički čiste gradove na celoj teritoriji Metohije. A sada dolazi vreme i za nas sa Severa, da ovaj mali broj ljudi koji se bori za ljude ovde. Oni koji bi trebalo da se bore za interese Srba ovde, oni su u dilu s njim. Ovo je došlo da kraja. Radi se na tome da se svi lepo pokupimo odavde. Više nije potrebno ni da nas biju, ni da vade puške. Došao je trenutak da ćemo da kažemo dosta je, idemo u Srbiju, pod šator, ali ovo više nije život“.
