Sanja se zahvalila na prilici da razgovara za našu emisiju, ističući svoju veru i zahvalnost Bogu.
„Želim da se zahvalim Bogu na svemu što nam je dao, posebno na ovolikom broju dece. I Majci Božjoj Orahovačkoj, kao i manastiru Začištu, koji su nam pomogli. Da nije njih, ne bi bilo ni nas“, kaže Sanja Šarić.
Govoreći o svakodnevnim obavezama, Sanja je opisala kako izgleda jedan njen dan. Sa šestoro dece, svakodnevni život je pun aktivnosti, ali i radosti.
„Počinjemo sa osnovnim obavezama, kao što su priprema hrane, čišćenje i spremanje. Sa većim brojem dece je nešto teže, ali je i radosnije,“ kaže Sanja, dodajući da deca čekaju red u kupatilu, ali da se svi pomažu u domaćinstvu.
Deca, kako ističe, trude se da budu dobri đaci i ljudi.
„Na prvom mestu želimo da nauče da budu pošteni i dobri ljudi. Da mi budemo dobar primer i da daju maksimum u školi,“ dodaje Sanja, koja je ponosna na njih.
Najstariji sin trenira fudbal, a svi pomažu oko kuće, uključujući i stariju ćerku koja se brine o bebi.
„Ovoj starijoj ćerci, koja ima 10 godina, komotno mogu da ostavim bebu. Bukvalno, svi pomažu, imaju aktivnosti,“ kaže ona.
U pitanju vremena za sebe, Sanja ističe da njen hobi, uz svakodnevne obaveze, ostaje čitanje, a povremeno se bavi i šivenjem.
„Trudim se da izdvojim vreme za to, ili neko šivenje. Uvek se nađe vremena, možda se ranije ustane ili kasnije legne,“ objašnjava Šarić..
Kada je reč o zdravstvenim uslovima, Sanja je zadovoljna uslugama u lokalnoj ambulanti u Orahovcu.
„Doktor i osoblje su uvek tu, spremni da dođu kad god ih pozovemo. Zadovoljni smo uslovima,“ kaže ona, iako se ponekad dešava da moraju da odu u donjem delu grada zbog nedostatka lekara.
Govoreći o svojim korenima i životu u Orahovcu, Sanja je priznala da je u početku bilo teško da se navikne.
„Drugačiji je mentalitet, ja sam seosko dete, navikla na puno rada. Ovdje je opuštenije, više se peva, ljudi se više druže. U početku je bilo teško, ali sada mi je kao da sam ovde rođena,“ objašnjava Sanja.
Sanja se oslonila na podršku svog supruga, koji takođe radi u školi.
„Ne bih mogla bez njegove pomoći. On pomaže, kao i rodbina kad god može,“ kaže ona.
Porodična podrška i podrška dobrih ljudi, kako kaže, bila je ključna za sve.
„Bog nam pomaže kroz ljude. Ima mnogo dobrih ljudi. Naša kuća je kupljena zahvaljujući Fondaciji ‘Delije’. Bog daje sve što nam je potrebno, a na nama je da izdržimo do kraja,“ poručuje Sanja.
U vezi sa budućnošću, Sanja se nada da će njena deca ostati u Orahovcu, ali je svesna da će možda morati da studiraju u većim gradovima.
„Mi želimo da ostanemo ovde, ali neka bude sveta volja Božija. Ovo je sveta srpska zemlja, krvljem natopljena. Nadamo se da ćemo opravdati molitve naših predaka,“ zaključuje ona.
