Direktorica NDI Kosovo ambasadorka Nensi Soderberg je, otvarajući dvodnevni događaj u Kosovu Polju kraj Prištine, naglasila je da je DIZIKON prepun interaktivnih radionica, diskusija sa članovima raznih organizacija, predstavnicima političkih partija, medija i vodećih predstavnika civilnog društva sa Kosova, iz regiona i sveta.
“Zajedno ćemo istražiti kako da ublažimo dezinformacije i da ojačamo otpornost demokratije putem kolektivnih akcija. Tehnologija utiče na poremećaj integriteta informacija, poverenje u institucije, demokratsku koheziju i procese u društvu. NDI aktivno radi sa političkim partijama kako bi povećali transparentnost i kako bi se sačuvao integritet informacija, posebno u periodu pre izbora na Kosovu koji će se održati narednog februara”, kazala je ona.
Zamenica šefa misije i ambasadorka Kanade u Hrvatskoj i na Kosovu Natali Nidoba je navela je da je veoma značajno to što se DIZIKON prvog dana fokusirao na međuetničke odnose.
“To ima veliku važnost za mir, stabilnost i društvenu koheziju u zemlji i regionu. Manipulacija informacijama može da ugrozi poverenje javnosti u demokratske procese, institucije i nezavisno izveštavanje novinara na osnovu činjenica. Posebno sada u kontekstu izbora koji dolaze, to je od velike važnosti za NDI i Kanadu, pošto smo mi posvećeni zaštiti i odbrani demokratije, kako na internet tako i van”, rekla je ona.
NDI je u saradnji sa Kosovskim centrom za bezbednosne studije (KCSF) analizirao faktori koji utiču na podložnost dezinformacijama. Istražena je njihova uloga u obnavljanju neprijateljstava među zajednicama, što je ozbiljna pretnja izgradnji mira na Kosovu.
Zloupotreba narativa za podsticanje sukoba
Nakon predstavljanja izveštaja koji su uradili NDI i KCSF, održana je panel diskusija na temu “Veza između dezinformacija i međuetničkih odnosa”.
Glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović je kazao da su dezinformacije na Kosovu igrale značajnu ulogu u produbljivanju etničkih podela, često uz, zloupotrebu upravo postojećih kulturnih i istorijskih narativa za podsticanje sukoba, nepoverenja i polarizacije.
“Ovi narativi su duboko ukorenjeni u kompleksnoj istoriji regiona punog tenzija. Ta istorija je teška i te tenzije su posebno izražene u odnosu između etničkih Albanaca i etničkih Srba. Vrlo je prisutna eksploatacija osećaja istorijskih nepravdi i, naravno, nacionalizam. To je vrlo zapaljiva smeša. Dezinformacije često izvrću istorijske događaje da bi mobilisale etnički identitet i stvorile strah ili bes prema ‘drugoj grupi’, dodao je on.
Avramović je konstatovao da su manipulišući moćnim narativima, dezinformacione kampanje produbile nepoverenje, otežale pomirenje i produžile cikluse sukoba.
“Izazov leži u rešavanju ovih distorzija i negovanju inkluzivnijeg i uravnoteženijeg razumevanja kompleksne istorije koja zaista oblikuje ovaj region i politike u ovom delu sveta. Kao novinar, moram da kažem da je podrška kvalitetnom i profesionalnom novinarstvu sastavni deo borbe protiv dezinformacija i u kontekstu istorijskih i kulturnih narativa”, rekao je urednik Kim radija.
Izvršna direktorka BIRN-a na Kosovu Jeta Džara je kazala da same dezinformacije, kada je reč o etničkim odnosima na Kosovu, nisu novost jer potiču iz prošlosti.
“Imate 2004. godinu kada imate vesti koje su se širile tokom martovskih nereda. Imate senzacionalističke naslove koji su se širili i, na neki način, stvorili takvu atmosferu da je dovelo do toga da je spaljeno više od 200 kuća i crkava, da je isterano na desetine hiljada Srba. To je, na neki način, cena koji je Kosovo platilo, moralo je da obnovi sve ove kuće i crkve, odnosno cena kada ste imali jedan medijski sektor koji je bio potresen”, navela je Džara i podsetila da je, kako je rekla, da je RTS pre rata na Kosovu Albance nazivao iridentima, teroristima, i taj narativ je bio prisutan 10 godina”.
Dva pokretača dezinformacija
Viši savetnik Centra za humanitarni dijalog iz Ženeve Mark Baskin je kazao da postoje dva okidača dezinformacija – jedan je tržište, a drugi je povezan sa politikom i političkom konkurencijom.
“Naravno, može da se napravi novac da se zaradi novac zahvaljujući mržnji. Postoje, da kažem, neki izvanredni preduzetnici koji su iskoristili ovaj trenutak i momenat, kao i neke izvanredne inicijative po pitanju saradnje između različitih grupa. Ne promoviše se ono što treba da bude promovisano”, kazao je on.
Govoreći o dijalogu i onome što se može čuti od predstavnika pregovaračkih timova, Baskin je dodao da društveni mediji uopšte nisu dobri za takve stvari.
“To me tera da se zamislim kakva je struktura narativa. Mogli smo da čujemo koje su to teme, koji su to pojmovi… Mogu da kažem da su narativi kao folklor. Na neki način, možda se ljudi osećaju dobro kada slušaju o takvim nekim etničkim stvarima. Pitanje je šta je ono što bi oni možda želeli da učine, a što niko ne pominje. Glavna stvar je da želite da se sa time pomirite, pa imate narativ: ‘Mi smo dobri momci, oni su loši momci koji su tu negde na našem putu’. Onda imate heroje i zlikovce. Samim tim se narativ pojavljuje unutar same grupe, pa se upiru prsti u nekoga“, rekao je Baskin.
Suosnivačica Istinomer platforme i Raskrinkavanje Tijana Cvjetićanin iz Bosne i Hercegovine navela je da u njenoj zemlji postoje nevidljive granice koje su kreirane od strane različitih zajednica.
“Imamo osetljive uticaje onoga šta se napravilo preko informacionog prostora iz Srbije. To dolazi putem iste paradigm koju smo videli 90-ih godina, ona je veoma živa id an dana i koristi se na sličan način da bi se širilo nepoverenje”, kazala je ona.
Učesnici panela su istakli značaj unapređenja medijske pismenosti, jačanja lokalnog novinarstva i podsticanja međuetničkog dijaloga kao ključnih strategija za prevazilaženje izazova koje predstavljaju dezinformacije.
Osmu „Konferencija o integritetu informacija“ (DIZIKON) organizovao je Nacionalni demokratski instituta (NDI). Glavna tema njenog drugog dana biće integritet informacija tokom izbornog procesa, a u susret događajima koji slede na Kosovu početkom naredne godine.
