Privatni kulturni centar „Akvarijus“ iz Kosovske Mitrovice, koji će naredne godine obeležiti desetogodišnjicu postojanja, postao je simbol kulturnog i umetničkog života ovog grada. Osnovan kao privatna inicijativa u vremenu kada se mnogima činilo da je takav poduhvat u Mitrovici nemoguć, danas predstavlja jedno od najznačajnijih kulturnih žarišta na severu Kosova.
Raznovrsni programi, kreativni susreti i edukativne aktivnosti koje „Akvarijus“ organizuje, ne samo da obogaćuju kulturnu scenu našeg grada, već i pružaju prostor za razvijanje kreativnosti, talenata, kritičkog mišljenja i kulturne razmene.
Miljana Dunđerin, direktorka „Akvarijusa“, priseća se početaka i trenutka kada se rodila ideja o osnivanju ovog centra.
„Više smo imali ljude koji su želeli da napuste Mitrovicu nego da ostanu. Uopšte, da napraviš privatni kulturni centar, koji je retkost ne samo u našem gradu nego, slobodno mogu da kažem, u celom regionu – retko ko se usudi da se kulturom bavi na privatni način, kroz neku privatnu inicijativu biznisa“, započinje priču Miljana za Kontakt Plus.
Za Miljanu, početak rada „Akvarijusa“ bio je trenutak u kojem je grad, uprkos svim izazovima, pokazao izuzetnu solidarnost.
„Donesu neku stolicu sa sobom, pa neko drugi donese neku knjigu. Ta solidarnost i gradska srdačnost, u stvari publike i Mitrovice kao grada, bili su pokretač našeg entuzijazma – da budemo još istrajniji. To je nešto što nikada nećemo zaboraviti. Nestvarno je da u 21. veku očekuješ toliku srdačnost i izlazak u susret od prijatelja, ali i od nepoznatih ljudi“, dodaje Miljana.
Ideja „Akvarijusa“ bila je da ponudi prostor za kreativnost, slobodu i zajedništvo u vremenu kada je mnogima delovalo nezamislivo da se u Mitrovici, gradu često u fokusu političkih tenzija i socijalnih problema, osnuje privatni kulturni centar. Hrabrost i vera u vrednosti kulture dovele su do uspeha koji je prevazišao prvobitna očekivanja.
Tokom godina, „Akvarijus“ je postao nezaobilazni deo kulturnog života Mitrovice, a njegova popularnost proširila se i van granica grada. Kroz raznovrsne programe, poput likovnih i književnih okršaja, kreativnih škola slikanja i glume, festivala, kvizova, međunarodnih umetničkih rezidencija, kao i gostovanja istaknutih pojedinaca iz oblasti književnosti i umetnosti, „Akvarijus“ je postao mesto gde umetnici, stvaraoci i ljubitelji kulture mogu da se izražavaju i razvijaju.
Miljana posebno ističe uspeh škole slikanja „Mali atelje“, koja je postala izuzetno popularna, gde radovi mladih polaznika čine svakodnevicu „Akvarijusa“.
„Sada skoro u svakom naselju gde žive srpska deca postoji neka kreativna škola. Imamo veliki broj učenika i to je, po mom mišljenju, najreprezentativnije – kad vidim njihov rad i sobu prepunu njihovih radova, onda shvatim koliko je to značajno“, kaže Miljana.
Likovni okršaji takođe zauzimaju posebno mesto.
„Nastali su u Akvarijusu kao inicijativa ljudi koji su tada stvarali na Univerzitetu u Prištini sa sedištem u Mitrovici. Ideja je bila da se organizuju javna okupljanja, slična onima iz 19. i 20. veka, gde se ljudi nadmeću kroz umetnost. Likovni okršaji su povukli književne okršaje, a princip rada je ostao isti“, ističe Miljana.
„Kulturni rijaliti“ je bio poduhvat o kojem se još uvek priča.
„To je 96 sati neprekidnog kulturnog programa i kritika društva, odnosa prema umetniku i prema umetnosti uopšte, kao i popularnosti rijalitija koji su tada bili veoma izraženi. Mislim da je to bio pravi poduhvat“, ističe Miljana.
Iz oblasti izdavaštva, „Akvarijus“ se može pohvaliti zavidnim brojem knjiga, publikacija, monografija, zbirki poezije i romana.
„Sarađujemo sa Književnim društvom Kosova i Metohije, ali smo pružili priliku i mladim talentima da objave svoja prva dela“, naglašava.
Jedan od najznačajnijih projekata je i „Umetnička rezidencija“ internacionalnog karaktera, koja će sledeće godine biti održana treći put zaredom.
„Mislim da smo do skoro bili jedina umetnička rezidencija na teritoriji Kosova. To je prava kruna našeg desetogodišnjeg rada“, ponosna je Miljana.
Još jedan od prvih poduhvata „Akvarijusa“ bio je organizovanje prvog kviza znanja u Kosovskoj Mitrovici.
„Ideju nam je dao Bane Nešović, koji sada više ne živi ovde. Od tada su kvizovi postali popularni u gradu. Lepo je znati da smo rodonačelnici te ideje“, sa ponosom ističe.
Mitrovica: Grad muzike i kulture sa prostorom za visoku umetnost
Privatni kulturni centar „Akvarijus“ u Mitrovici već deset godina privlači publiku raznovrsnim programima, ali muzički događaji i dalje zauzimaju centralno mesto na kulturnoj sceni ovog grada. Miljana ukazuje da muzika ima posebnu ulogu u životu Mitrovčana.
„Taj muzički program je nešto što je pre svega i najozbiljniji potencijal u Mitrovici, jer je Mitrovica grad pre svega muzičke kulture, pa ostalo“, ističe, dodajući da su lokalne svirke često posećenije od nastupa istaknutih autora.
Likovni okršaji, Eko fest, Festival ženskog stvaralaštva i Dečji festival, takođe su programi koji privlače veći broj publike. Miljana napominje da oni nisu uvek u potpunosti umetničkog karaktera, već služe i kao način da privuku širu publiku.
Međutim, visoka umetnost i intelektualni programi, poput „Filozofskih razgovora“ i književnih večeri, i dalje imaju svoje mesto u „Akvarijusu“, ali privlače manji broj publike.
„Ako ti na Filozofskim razgovorima imaš 20 ljudi, to je ogroman uspeh“, kaže Miljana, dodajući da ti događaji ipak pokazuju kapacitet Mitrovice za duboke intelektualne i umetničke sadržaje.
Kako bi prilagodili tradicionalne formate savremenim potrebama publike, u „Akvarijusu“ se trude da klasično književno veče pretvore u debatu, omogućavajući publici da aktivno učestvuje u razgovorima i polemikama.
„Visoka umetnost na jako mala vrata ulazi. Za godinu dana možda je pet takvih događaja, ostalo se graniči ili samo sa umetničkim ili kulturno-zabavnim programom. Tu gde je visoka umetnost ili visoka intelektualna prisutnost, intelektualne misli, to su najmanje posećeni događaji. Jednostavno, danas tražiti od mladog čoveka dva i po sata pažnje, samo u slušanju, bez ekranizacije, je jednako apstrakciji“, objašnjava Dunđerin.
Iako izazovi postoje, deset godina kontinuiranog rada dokazuje da Mitrovica ima potencijal za razvijanje raznovrsne kulturne scene, koja može zadovoljiti različite ukuse i potrebe zajednice.
Put do uspeha i izazovi
Put do uspeha nije bio lak. Osnivanje i održavanje nezavisnog kulturnog prostora u podneblju sa istorijskim i političkim izazovima uvek je zahtevalo veliku dozu hrabrosti i upornosti.
„Piramidalni rast ovde ne postoji. Dakle, onaj ko počne da radi, iznova svake godine počinje da pravi sve ispočetka. Piramida se ovde na kraju godine sruši i pravi se nova. To što u jednom gradu deset godina postojiš, ti nije privilegija da neko kaže: ‘E, oni postoje već deset godina’, zato što se svake godine boriš za novu godinu. Tako je sa ugostiteljima, tako je sa ljudima koji imaju prodavnice, tako je sa svima koji se bave bilo čime. Ovde se ljudi smenjuju i svake godine iznova se boriš za novu grupu ljudi, za novu publiku, za nove ljude koji bi eventualno bili deo nas, neke kulturne misli i tome slično. Mislim da je najveći izazov da uvek krećemo ispočetka. Ovde ljudi, koji se bave poslom van institucija, izgrađuju svoju ideju svake godine iznova“, primećuje Miljana.
Drugi izazov, ističe, jeste upravo 21. vek, koji naziva „vekom mržnje“ u kojem kategorije poput ljubavi, razumevanja i deljenja postaju gotovo nepostojeće. U takvom okruženju, „Akvarijus“ nastoji da ostane utočište za umetnost i slobodno izražavanje.
„In je mrzeti, in je deliti, ne razumeti, in je sve što podnosi neku vrstu ekstremizma, fanatizma… Ljubav je prosto neka kategorija koja nije prisutna u eri svakodnevnog života. Uopšte ne postoje ljudi koji žele da se bave kategorijom ljubavi, davanja, razumevanja, deljenja… i u takvoj tendenciji veka pokušati da pravite neku kulturnu oazu je stvarno ekstremno“, objašnjava Miljana.
Za mnoge od pomenutih programa izazov je bila i nestabilnost grada.
„S druge strane, ta nestabilnost čini grad atraktivnim. Nekad se desi da u najtežim godinama za Mitrovicu mi imamo najatraktivnije programe, što može imati pozitivan efekat na ljude, koji žele da daju svoj doprinos“, smatra Miljana.
S druge strane, ističe da svi koji danas pokušavaju da stvore kvalitetan sadržaj nailaze na velike poteškoće.
„Upravo zato što u tim podeljenim mišljenjima i razoru, mržnji, ne postoji ništa što može da definiše taj razdor u radu. Zato što stajati između dve strane koja mrzi jedna drugu, stajati između neke vrste čistog izazova da budeš slobodan, svoj, da ne pripadaš nikome, da iskreno govoriš, da pričaš istinu, da pozivaš ljude, da se boriš za sve nazive naših sezona – istina, vizija, umetnost, ljubav… to su sve kategorije koje danas izumiru“, ukazuje.
Prema njenim rečima, opstanak „Akvarijusa“ nije bio samo stvar fizičkog rada, već i ogromnog emotivnog ulaganja.
„Ja sam jednom prilikom rekla da sam bolesna od neizlečive bolesti – imam višak slobode u krvi.“
Ipak naglašava da je za očuvanje „Akvarijusa“ bilo potrebno mnogo snage i truda, ne samo njenog, već i brojnih ljudi koji su godinama doprinosili njegovom postojanju.
„Za tu borbu je trebalo mnogo više snage i truda nego bilo šta što je bila prepreka na našem putu. Ne samo za mene. Jako veliki broj ljudi je deo Akvarijusa. Tu je mnogo ljudi prošlo, neki više ovde ne žive, neki nam se vraćaju, ali stvarno ima veliki broj ljudi koji su značajni za Akvarijus“, navodi.
„Akvarijus“ – kolektivna misao
Zato za nju, „Akvarijus“ predstavlja kolektivno delo i zajedničku misao.
„Akvarijus je jedna kolektivna misao koja je zaživela u ovom gradu. Ni sama ne znam zbog čega. Već godinama unazad se održava. Čak i kada misliš da ne postoji mogućnost ni za šta, neka nova ideja se rodi i ona predstavlja neku svežinu za grad kao neka nova pojava, događaj i to je rezultat celog tog miljea ljudi koji su tamo. To nije konkretno mog, Aleksandrovog ili bilo koga drugog. To je rezultat svih tih ljudi koji tamo borave, dolaze, koji su tu da uvek podele sa nama taj trud.“
„Akvarijus“ opisuje kao mesto koje se neprestano transformiše.
„Kada bismo definisali Akvarijus nekim žargonskim terminom, zvao bi se ’transformers’. To šta Akvarijus od ujutro do uveče doživi, kakvu tranformaciju prostora, to je bilo najteže. Da ti kulturni centar i biblioteku i prostor susreta i taj neki projektni momenat koji imamo sa UNMIK-om o Art terapiji, programskih celina i dodatno da pretvorimo iz dečje dnevne radionice do noćnog kluba, otprilike, ne znam kako uspevamo. Toliko stolica, premeštanja, pomeranja, je nešto što je stvarno opterećujuće.“
„Kulturni brend jednog naroda – najbolje oružje“
Ipak, ističe da koncept rada „Akvarijusa“ ne bi menjala, ali, sa druge strane, navodi da postoji potreba za dodatnim prostorijama kako bi se unapredili uslovi rada.
„Volela bih da ostane nedodirljiv za sve one koji žele da uprljaju tom nekom dnevnom politikom ili nekim nekorektnim sadržajima.“
Smatra da su kulturne navike osnovno ljudsko pravo i da Mitrovica zaslužuje kontinuirani kulturni repertoar.
„Kulturni brend jednog naroda je najbolje oružje za svaku budućnost. Ovi ljudi koji ovde žive zaslužuju da imaju odušak tako što će otići na jedan pravi kulturni sadržaj, zaslužuju da imaju jednu pozorišnu predstavu. Ova deca u ovom gradu, koja su prekreativna, moraju da imaju tu mogućnost da pogledaju dečju predstavu i to ne jednom u godinu dana, nego tokom konstantnog repertoara.“
Uprkos tome što je ponosna na sve što su do sada uradili, smatra da to nije dovoljno za jedan grad poput Mitrovice.
„Mislim da je to jedan kamičak koji treba da se izgradi u jednu zgradu budućnosti, koja bi eventualno ovom gradu, ako ništa drugo, sav nemir koji su preživeli, mogu da uživaju npr. u jednoj operskoj večeri, da imaju jedan baletski šou.“
Zašto svi gradovi na svetu imaju pravo na kulturu osim ovog grada, pita se.
„Mislim da to nije fer. Nije fer isto da manje sredine koje nisu urbane, srpske sredine, kao što je Gračanica, Zubin Potok, a Mitrovica to nema. Moramo da se zapitamo svi kao stanovnici ovog grada zašto je to tako, zašto smo to dozvolili i zašto posle toliko godina opstajanja u celom ovom ludilu nismo mogli da se izborimo za to parče neke kulture koja nam kao ljudima pripada.“
Miljana ističe da upravo ova sredina pruža poseban značaj umetničkom stvaralaštvu i radu sa zajednicom.
„Na prostoru kao što je Mitrovica je smislenije raditi na polju kulture i umetnosti, jer je to potrebno, nego u bilo kom drugom gradu. I upravo mislim da onaj ko možda želi da vidi nešto drugačije vani i treba da ode i onaj ko ne želi da ima nikakav kontakt sa Mitrovicom, treba da ode, ali oni koji budu ostali ovde, sigurno sve ono što budu uradili, biće deo jedne istorije, jer se ovaj grad 25 godina održava možda na staklenim nogama sa jednom urbanom sredinom.“
Miljana dodaje da Mitrovica, sa svojom složenom istorijom i izazovima, ima posebnu potrebu za prostorom gde umetnost može da procveta. Rešenje vidi u stvaranju nove, još naprednije scene.
„Ni ja ni Aleksandar (moj suprug) nismo zadovoljni Akvarijusom. Mi još uvek ne smatramo da smo uspeli, iz jednog prostog razloga – raditi bilo šta i nemati naslednika, onog ko može da vas zameni ili repliku koja nastaje, je u stvari pola posla. Sve dok se ne rodi jedan Akvarijus u Mitrovici, koji se ne zove Akvarijus, koji je bolji od Akvarijusa, koji pruža bolji sadržaj od Akvarijusa, koji ima bolju inovaciju, mi nismo ništa uradili. Sve dok se ne rodi novi Akvarijus koji budi jednu scenu koja je avangardnija, ekstremnija od nas samih“, zaključuje Miljana Dunđerin.
Dok se to ne desi, „Akvarijus“ ostaje mesto koje i dalje inspiriše, ne samo ljude iz Mitrovice, već i umetnike i stvaraoce iz drugih delova Kosova, ali i regiona i šire. „Akvarijus“ je dosledan svom cilju – da bude centar slobode, umetnosti i kulturnog izraza u jednom podeljenom gradu.
