Predsednik Privredne komore Kosova, Ljulzim (Lulzim) Rafuna, u intervjuu za Ekonomia Online, izrazio je zabrinutost zbog ovih dešavanja, ali je rekao da gubici ne zavise isključivo od internog upravljanja Trusta.
Pomenuo je uticaj međunarodnih dešavanja, posebno politika koje se preduzimaju u SAD.
„Zabrinjavajuće je, to nije nešto što zavisi samo od Trusta. To su takođe devize, tu su i investicije u razne organizacije koje su pogođene zbog politika koje su prvo došle iz Bele kuće – Trampove politike. Dakle, nije pogođeno samo Kosovo ili samo Trust, već su pogođene i druge zemlje koje se nadaju stabilizaciji. Ostaje da se vidi“, rekao je on.
Rafuna je predložio da Vlada Kosova interveniše strateškim pristupom sredstvima Trusta, zahtevajući poseban zakon kojim bi se ova sredstva usmerila ka unutrašnjim razvojnim investicijama, umesto oslanjanja na spoljna tržišta.
Kao primer je naveo izgradnju termoelektrane na gas, opisujući je kao projekat za zemlju.
„Kada smo kod Trusta, Vlada Kosova bi trebalo da razmisli o planu, zakonu da ove fondove Trusta sa istom stopom i punom pravnom sigurnošću, kroz zakon usvojen u Skupštini Kosova, može da uzme i pretvori ih u investicije za konkretne razvojne projekte i da ne dozvoli da se ulažu na strana tržišta i da zavise od promena koje se dešavaju na berzama. Da smo ih uložili u projekte, na primer, to bi bio jedan od kapitalnih projekata koji je Kosovu hitno potreban, to bi bila, na primer, izgradnja termoelektrane na gas, u smislu pretvaranja uglja u gas i za proizvodnju električne energije. Veliki deo ovih sredstava može se uzeti. Pored javnog duga, mogu se uzeti i iz Trusta i investirati“, rekao je on.
Rafuna je rekao da sigurnost sredstava građana mora biti garantovana, jer su to privatne investicije i svaki novi model mora garantovati povraćaj profita.
„Trust ili građani Kosova treba da budu uvereni da su to privatne investicije i da će se putem zakona njihova investicija pretvoriti u profit u Trustu, kao što se dešava sa investicijama u razne međunarodne organizacije“, rekao je on za EO.
Evidencija Fonda za 31. decembar 2024. godine sadržala je 3.181.841.318 evra, dok je 16. aprila 2025. godine ovaj iznos pao na 3.077.975.659 evra.
