Da se Aljbin Kurti danas sastao sa diplomatskim predstavnicima Kvinte na Kosovu, kao i sa šefom Kancelarije EU, najpre je saopštila kosovska vlada.
Uoči zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope, u saopštenju je naznačeno da je glavna tema razgovora bila upravo težnja Kosova da postane član ove institucije.
Sa druge strane, nakon samog sastanka, ambasadori su se listom šturo oglašavali bez pominjanja ove teme. Iako su pomenuli evropske integracije, fokus su stavili na trenutnu institucionalnu krizu, uz poziv na formiranje kosovske vlade.
Ambasadori Kvinte: Stabilna vlada neophodna za napredak Kosova
Ambasadori zapadnih zemalja oglasili su se nakon današnjeg sastanka sa Kurtijem, poručivši da je formiranje institucija, odnosno vlade, ključno za dalji napredak Kosova.
Među prvima je to učinio italijanski ambasador.
„Naglašena je potreba za brzim formiranjem nove vlade, kako bi Kosovo moglo da krene napred u ostvarivanju ključnih prioriteta kao što je napredak ka evroatlantskim integracijama“, navodi se u kratkom saopštenju italijanske ambasade na Kosovu.
I britanski ambasador u Prištini, Džonatan Hargrivs, ukazao je na značaj formiranja nove vlade. Kazao je da je to u interesu građana Kosova, pominjući takođe postizanje napretka u ključnim pitanjima kao što su oslobađanje sredstava i evroatlantske integracije.
„Potrebna je nova vlada koja bi delovala u interesu Kosova i njegovih građana“, napisao je Hargrivs na društvenoj mreži „X“.
Sličan stav izneo je i šef Kancelarije EU na Kosovu, Aivo Orav, koji je istakao da su zapadni ambasadori saglasni u mišljenju da stabilna i funkcionalna vlada predstavlja ključ za napredak Kosova.
„Trenutni status kvo ne koristi nikome“, rekao je Orav.
Nemački ambasador na Kosovu, Jern Rode, poručio je da je Kosovu potrebna vlada koja može da donosi odluke, naglašavajući da je napredak po ključnim pitanjima hitno potreban.
Sastanku je prisustvovala i otpravnica poslova Ambasade SAD-a, Ana Pratipati, koja je ponovila potrebu za zajedničkim radom političkih lidera na formiranju stabilne vlade u skladu sa Ustavom.
Predstavnici SAD, Velike Britanije i Nemačke i prethodno su pozivali političke predstavnika na Kosovu da pronađu rešenje za institucionalnu blokadu.
Osmani pozvala političke lidere na sastanak u četvrtak
Inače, usred zastoja u konstituisanju kosovske skupštine, što je uslov za formiranje nove vlade, kosovska predsednica Vjosa Osmani zakazala je početak konsultacija sa političkim subjektima na Kosovu.
Sastanci počinju u četvrtak, a do sada su svoje učešće potvrdile LDK, PDK i AAK. Prema navodima Kohe, Pokret Samoopredeljenje za sada nije potvrdio svoje učešće.
Zastoj u fomiranju Kosovske skupštine
Tri meseca od održanih izbora, a u drugom mesecu od potvrđivanja konačnih izbornih rezultata, odnosno skoro četiri nedelje od prve konstitutivne sednice, kosovska skupština je i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Prva sednica, odnosno pokušaj konstituisanja devetog saziva kosovske skupštine, usledio je 15. aprila, a sa današnjim danom, prekidana je svaki put i odlagana za po 48 sati. Ukupan učinak 14. zasedanja jeste jedino verifikacija mandata i polaganje zakletve poslanika, i to tek na trećoj sednici održanoj 19. aprila.
U prva dva navrata izostalo je polaganje zakletve zbog neizglasavanja izveštaja o verifikaciji mandata, a potom je usledila serija neuspešnih pokušaja izbora Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine.
Razlog za zastoj je odabir predsednika kosovske skupštine. Na izboru Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine insistira Samoopredeljenje, a na suprotnoj strani su PDK, LDK i AAK.
Doskorašnja vlast traži od doskorašnje opozicije da glasa za Hadžiju, dok im oni poručuju da je na stranci koja je pobedila na izborima da obezbedi većinu, ali i da je potrebno da promene kandidata.
Hadžiju je na gotovo svim sednicama dobijala 57 glasova ili manje, od potrebnih 61, što predstavlja prostu većinu.
Na poslednjih pet sednica se prešlo na taktiku glasanja za članove komisije koja bi omogućila tajno glasanje za predsednika parlamenta, čemu se opozicija takođe protivi.
Danas su opozicione stranke, štaviše, podnele Ustavnom sudu zahtev da oceni da li u skladu sa Ustavom to što Samoopredeljenje menja način glasanja „usred igre“.
Novina je to da je nakon sednice prošlog ponedeljka, lider najveće stranke u parlamentu Aljbin Kurti pismom pozvao predsednika LDK na koaliciju, što je Ljumir Abdidžiku odbio i predložio prelaznu vladu, ujedinjenje i dogovor svih albanskih stranaka zastupljenih u parlamentu.
Takođe, novina je i to da je upravo ova stranka (LDK) nedavno podnela krivičnu prijavu protiv Kurtija, koji vrši dužnost premijera i protiv njegovih ministara zbog toga što te funkcije i dalje obavljaju iako su položili zakletvu za nove poslanike.
Procedura
Poslanici su, u skladu s pravilima, obavezni da se sastaju na svaka 48 sata dok se proces ne okonča, a kako propis o radu skupštine kaže, nema ograničenja o broju ovakvih sednica, sve dok se one održavaju u roku od 48 sati.
Međutim, postoji rok od mesec dana da se odabere predsednik Skupštine i to od dana verifikacije mandata. Ukoliko do toga ne dođe, sledi raspisivanje izbora.
Neuspeh konstituisanja skupštine sve češće povlači najave o mogućnosti održavanja novih izbora. Upravo to su kao poslednju opciju za izlazak iz institucionalnog ćorsokaka, pominjali poslanici Samoopredeljenja, ali i pojedine stranke iz doskorašnje opozicije.
Međutim, da bi se izašlo na vanredne izbore, potrebno je da se prethodno konstituiše Skupština, a potom i raspusti. Za raspuštanje je potrebno 2/3 glasova svih poslanika.
Samoopredeljenje ima 48 poslanika. Sledi Demokratska partija Kosova (PDK) sa 24 poslanička mesta, Demokratski savez Kosova (LDK) sa 20, koalicija Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratska inicijativa (Nisma) sa 8 mandata.
