Muhika je umrao u svom domu na periferiji Montevidea, okružen porodicom i prijateljima.
Muhika je stekao svetsku slavu zbog svog izuzetno skromnog načina života, zbog čega su ga mediji često nazivali „najsiromašnijim predsednikom na svetu“.
Tokom predsedničkog mandata, donirao je oko 90% svoje plate (oko 12.000 dolara mesečno) siromašnima i dobrotvornim organizacijama, odbijao je da živi u predsedničkoj palati i nastavio da živi na svojoj skromnoj farmi u predgrađu Montevidea sa suprugom Lusijom Toplolanski, senatorkom i bivšom gerilkom.
Vozio je staru „folksvagen bubu“ iz 1987, za koju je jednom odbio ponudu od milion dolara, jer je smatrao da bi prodaja bila uvreda za prijatelje koji su mu je poklonili.
Tokom svog mandata (2010-2015), uveo je niz progresivnih zakona kojima je Urugvaj postao jedna od najliberalnijih zemalja Latinske Amerike – legalizovao je istopolne brakove, abortus i državnu kontrolu nad tržištem marihuane.
Njegova prošlost kao gerilca, 14 godina provedenih u zatvoru, kao i kasnija politička karijera obeležena pomirenjem i posvećenošću socijalnoj pravdi, ostavili su dubok trag u urugvajskoj istoriji.
Vest o njegovoj smrti izazvala je brojne reakcije širom sveta.
Lideri Latinske Amerike, Evrope i drugi zvaničnici oprostili su se od Muhike ističući njegovu doslednost, čovečnost i političku mudrost.
Hose Muhika će ostati simbol borbe za dostojanstveniji svet, čovek koji je dokazao da politika može biti u službi naroda, a ne privilegija.
