Zabrinuti zbog izostanka institucionalne reakcije
U najnovijoj zajedničkoj izjavi, organizacije su ponovo ukazale na sve učestalije prijave građana o incidentima seksualnog uznemiravanja, među kojima su i devojčice, te izrazile zabrinutost zbog institucionalnog odgovora.
„Poslednjih meseci svedoči se o porastu prijava građana i medijskom izveštavanju o incidentima uznemiravanja, posebno usmerenim ka ženama i devojčicama, uključujući i maloletnice“, navode organizacije u pismu Ćeljaju.
Pored toga, organizacije su ukazale na ozbiljne tvrdnje da su u mnogim od ovih incidenata učestvovali pojedinci sa područja južne Mitrovice, a Kosovski inspektorat policije (PIK) i Kosovska policija nisu preduzeli odgovarajuće mere u vezi s tim optužbama. „Zabrinuti smo zbog institucionalne inertnosti i zastrašivanja svedoka“, dodaju organizacije.
Zahtev za pojašnjenjem
Konstatujući ombudsmanove potvrdu da takvi navodi zaslužuju ozbiljnu istragu i da se njegov tim istim povodom i sastao sa predstavnicima srpske zajednice kao i sa relevantnim institucijama, uključujući PIK i KP, ombudsmanu Ćeljaju upućen je zahtev za pojašnjenje u vezi sa njegovom dodatnom izjavom u kojoj je sugerisao da bez zvanično prijavljenih slučajeva, optužbe o seksualnom uznemiravanju mogu biti deo pokušaja da se naruši ugled Kosovske policije.
Organizacije su tražile odgovor na nekoliko ključnih pitanja:
Na osnovu čega je izneta tvrdnja da optužbe o seksualnom uznemiravanju mogu biti deo kampanje za narušavanje ugleda Kosovske policije?
Koji dokazi postoje koji podupiru ovu ocenu?
Kako Ombudsman planira da osigura zaštitu žrtava koje se boje institucionalne odmazde i podstakne ih da prijave slučajeve uznemiravanja?
Zašto je u izjavi Ombudsmana rečeno da Kosovska policija nije primila zvanične prijave, iako su najmanje tri slučaja bila prijavljena, sa dokazima koji podupiru te navode?
Da li je Ombudsman pokrenuo ili planira pokrenuti ex officio istragu u vezi sa institucionalnim propustima u odgovorima na ove prijave?
Civilne organizacije su u petom zahtevu takođe zatražile da Ombudsman pojasni koje mere preduzima kako bi pratio rad Kosovske policije i PIK-a na severu, uzimajući u obzir zabrinutost izraženu u zajedničkom izveštaju koje su ove organizacija prethodno sastavile o navodnoj etničkoj instrumentalizaciji Kosovske policije.
Nastavak dijaloga
U pismu, organizacije su ponovile svoju posvećenost dijalogu sa institucijama i pozvale Ombudsmana da pruži odgovore na postavljena pitanja. „Smatramo da javni diskurs o osetljivim temama poput ove mora biti temeljen na činjenicama i pažljivoj proceni, kako bi se izbeglo obeshrabrivanje žrtava i očuvalo poverenje javnosti u nadzorne mehanizme“, zaključile su organizacije.
Pismo su i ovog puta potpisale CASA, NSI, InTER, ACDC i Aktiv .
Šta je Ćeljaj kazao
U emisiji Kallxo Përnime, čiji je tekstualni deo objavio naš sajt u nedelju, ombudsman Naim Ćeljaj je komentarisao prethodne navode organizacija civilnog društva o seksualnom uznemiravanju žena i devojaka na severu Kosova. On je potvrdio da je njegov kabinet u poslednje vreme održao sastanke sa predstavnicima srpske zajednice, Policijskog inspektorata Kosova (PIK) i Kosovske policije kako bi razjasnio situaciju i sagledao ozbiljnost optužbi.
Ćeljaj je istakao da je, u razgovorima sa direktorom Kosovske policije, zatraženo da se preduzmu odgovarajuće mere u vezi sa optužbama. „Zatražio sam od direktora Kosovske policije da preduzme mere i da izvrši provere u vezi sa optužbama. PIK je izrazio spremnost da ispita istinu u vezi sa ovim slučajevima, naglašavajući da takvo ponašanje nije prihvatljivo i da je van svih normi“, rekao je Ćeljaj. On je dodao da su, ukoliko su povrede identifikovane, već preduzete odgovarajuće mere ili su one predložene.
Međutim, Ćeljaj je naglasio da je do sada Kosovska policija primila niti jednu zvaničnu prijavu o seksualnom uznemiravanju. „Do sada nemamo nijednu zvaničnu prijavu o seksualnom uznemiravanju. To znači da ti navodi mogu biti deo pokušaja određenih grupa da naruše ugled Kosovske policije“, izjavio je ombudsman. Ipak, on je podvukao da je važno da se svaki takav slučaj detaljno istraži, bez obzira na to što prijava nije bila zvanično podneta.
Ćeljaj je ponovio da je spreman da obezbedi dodatnu podršku u slučaju da građani zahtevaju pomoć u prijavljivanju slučajeva seksualnog uznemiravanja. On je, kako je rekao, ponudio da predstavnici njegovog kabineta budu prisutni u policijskim stanicama, tužilaštvima i sudovima prilikom obrade takvih slučajeva, ali navodi da do sada nije bilo takvih zahteva od strane građana.
Poziv na veću transparentnost i efikasnost istraga
Ćeljaj je takođe naglasio da je neophodno povećati angažman i transparentnost Kosovske policije i PIK-a kako bi se obezbedila efikasnost u istragama o seksualnom uznemiravanju i drugim prekršajima. „Potrebno je da institucije, uključujući Kosovsku policiju i PIK, ulože dodatne napore kako bi obezbedili veću transparentnost i efikasnost u sprovođenju istraga, uz pažljivo izrađene izveštaje koji će sprečiti da bilo koji slučaj ostane nezapažen“, istakao je Ćeljaj.
Ombudsman je naglasio da je važno da nijedan slučaj ne bude zanemaren ukoliko postoji osnovana sumnja na seksualno uznemiravanje ili prekoračenje ovlašćenja. Takođe je naglasio da svi organi moraju biti odgovorni i da istrage moraju biti sprovedene u skladu sa zakonom.
Zahtev za veću saradnju i dijalog
Ćeljaj je pozvao na kontinuirani dijalog sa organizacijama civilnog društva, kao i sa svim relevantnim institucijama, kako bi se dodatno poboljšala zaštita ljudskih prava i osigurala odgovornost u sprovođenju zakona. „Potrebna je veća saradnja između institucija i civilnog društva kako bi se rešavali ovi problemi i zaštitili građani, a posebno žene i devojke na severu Kosova“, zaključio je Ćeljaj.
U poslednjim nedeljama zabeležen je porast prijava i medijskih izveštaja o seksualnom i verbalnom uznemiravanju žena i devojaka na severu Kosova, uglavnom Srpkinja, od strane muškaraca koji, prema tvrdnjama oštećenih i organizacija civilnog društva, dolaze iz pravca južne Mitrovice. U više slučajeva radi se o maloletnicama.
Šta su organizacije civilnog društva napisale u prethodnom pismu
Pet organizacija civilnog društva sa severa – CASA, NSI, InTER, ACDC i Aktiv – objavile su pre desetak dana zajedničko saopštenje u kojem izražavaju duboku zabrinutost i ukazuju na ozbiljan institucionalni problem, uključujući, kako navode, „nesposobnost ili nespremnost Kosovske policije da pruži zaštitu svim građanima“.
Takođe, ukazuju na pokušaje relativizacije incidenata i pritiske na svedoke od strane policijskih službenika. Uprkos sve učestalijim incidentima, organizacije ukazuju na izostanak odgovora nadležnih institucija, kao i na svedočenja o pritiscima na žrtve i svedoke. „Građani su više puta upućivali pozive Kosovskoj policiji da obezbedi bezbednost za sve, ali takvi apeli ostaju bez odgovora“, navodi se. Policijski inspektorat Kosova, prema njima, ne pokazuje vidljiv učinak u nadzoru i procesuiranju odgovornih, dok su mehanizmi civilnog nadzora „izuzetno ograničeni“.
Organizacije zahtevaju uključivanje međunarodnih aktera, posebno misije EULEX, i postavljaju niz pitanja u vezi sa praćenjem i dokumentovanjem incidenata, odgovornošću policije i mogućnošću pojačanog prisustva u severnim opštinama. Apeluju na EULEX da javno odgovori i pozivaju na hitno uspostavljanje poverenja građana u bezbednosne institucije.
Neformalna grupa žena sa severa prikupila je oko 30 svedočanstava tokom 2024. godine, a u avgustu prošle godine uputila je pismo sa 415 potpisa komandantu KFOR-a, tražeći veću zaštitu. Neki izveštaji ukazuju i na umešanost pripadnika Kosovske policije u uznemiravanje. NVO Aktiv je otvorio posebnu telefonsku liniju za prijavu incidenata, sa nekolicinom prijavljenih slučajeva do sada, o čemu je kako su potvrdilo za KoSSev u ovoj organizaciji, već obavestili PIK, a problem je prepoznat i u najnovijem izveštaju šefice UNMIK-a pred Savetom bezbednosti UN.
Poslednji konkretni slučajevi uključuju navodno verbalno i seksualno uznemiravanje Mitrovčanki i jedne maloletnice, koji su prijavljene policiji. Reagujući na ovakvu situaciju, lider Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević najavio je formiranje „Komšijskih straža“ – građanske inicijative za nadgledanje i prijavu sumnjivih aktivnosti s ciljem zaštite žena i dece, koje su prema pojedinim medijskim izveštajima, već započele krajem ove nedelje.
Srpska demokratija je otvorila i Vajber grupu za prikupljanje svedočenja, i prošle nedelje organizovala i sastanak građana u vezi sa istom temom, na kojem su prisustvovali i predstavnici policije.
U međuvremenu, osim Ćaljajeve izjave preko medija, u Prištini još je jedan predstavnik civilnog društva izašao sa otvorenim nepoverenjem u izveštaje sa Severa, i to sa direktnijim optužbama na račun civilnog društva.
Kuči: Na severu se vodi hibridni rat – cilj je slabljenje kosovskih institucija
Gurakuč Kuči (Gurakuç Kuçi) iz Instituta „Octopus“ upozorio je preko agencije KosovaPress na, kako tvrdi, vođenje hibridnog rata u opštinama na severu Kosova, koji sprovode pojedine srpske nevladine organizacije, uključujući „NGO Aktiv“. Prema njegovim rečima, cilj ove kampanje je slabljenje kosovskih institucija nakon neuspeha nasilnih pokušaja destabilizacije u Banjskoj i Zvečanu.
„Prešli su sa terorističkih metoda na tzv. meku moć. Kroz kreiranje nove naracije i manipulaciju emotivnim temama, kao što je bezbednost žena i devojaka, pokušavaju da delegitimizuju Policiju Kosova i otvore prostor za povratak paralelnih i ekstremističkih struktura“, rekao je Kuči.
On navodi da se pojedine nevladine organizacije sa severa predstavljaju kao multietničke, dok u stvarnosti, kako kaže, preko 90% njihovih članova čine pripadnici srpske zajednice. Posebno ističe „NGO Aktiv“, koju opisuje kao organizaciju koja se pokušava prikazati kao inkluzivna, iako gotovo u potpunosti funkcioniše unutar srpske zajednice.
Kuči tvrdi da su se, nakon neuspeha u pokušaju nasilne destabilizacije, iste strukture preorijentisale na strategiju „meke moći“, ciljajući na, kako kaže, „najslabije tačke karaktera Albanaca i naroda Balkana – žene i devojke“.
„Sada prikazuju Policiju Kosova kao nekoga ko uznemirava žene i devojke na severu, kako bi izazvali emotivne reakcije i opravdali intervenciju međunarodnih misija poput KFOR-a i EULEX-a“, objasnio je Kuči.
On dodaje da ove strukture preferiraju prisustvo KFOR-a i EULEX-a jer, kako tvrdi, međunarodne misije nisu dovoljno upoznate sa lokalnim taktikama i metodama rada, za razliku od Policije Kosova.
AKTIV: Kuči svesno ugrožava živote naših članova – ovo je etnički motivisana kampanja
Nevladina organizacija AKTIV najoštrije je osudila Kučijeve nacvode, kojima se, kako navode u organizaciji, bez ijednog dokaza, civilni sektor sa severa Kosova optužuje za vođenje „hibridnog rata“, povezivanje sa terorističkim strukturama i delegitimizaciju Policije Kosova.
U AKTIV-u ocenjuju da su ove tvrdnje zlonamerne, opasne i potpuno neistinite, te da direktno ugrožavaju bezbednost njihovih članova i saradnika, ali i narušavaju višegodišnji profesionalni i transparentni rad organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava.
„Ova vrsta targetiranja predstavlja otvoren poziv na društvenu i institucionalnu hajku protiv organizacija koje ukazuju na kršenja prava i diskriminaciju srpske zajednice. To je opasno, neodgovorno i duboko neetično“, naveli u organizaciji.
Posebno skandaloznom smatraju tvrdnju da je njihova organizacija povezana sa tragičnim događajima u Banjskoj iz 2023. godine, kao i pokušaj diskreditacije svedočenja žena koje prijavljuju uznemiravanje u Severnoj Mitrovici.
U AKTIV-u poručuju da se ovakvom retorikom podstiče netrpeljivost, obesmišljava rad organizacija za zaštitu prava, dodatno viktimizuju žene i devojke koje prijavljuju nasilje, i ugrožava celokupna bezbednosna situacija na terenu.
Na kraju, ističu da su etnički motivisani napadi na strukturu njihovog tima diskriminatorni i u suprotnosti sa temeljnim vrednostima multietničkog društva.
