Kako se navodi u saopštenju koje je objavio UNS, članice EFJ iz Srbije „zabeležile su više slučajeva u kojima su zaposleni kažnjeni, ostali bez ugovora ili stavljeni u položaj radne izolacije zbog svojih profesionalnih stavova, učešća u mirnim protestima ili potpisivanja otvorenog pisma rukovodstvu RTS-a“. Ovakvo postupanje, upozoravaju organizacije, „predstavlja ozbiljno kršenje Zakona o radu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i međunarodnih konvencija koje garantuju slobodu izražavanja“.
U otvorenom pismu koje su potpisale kolege i koleginice zaposlene na RTS-u, a koje se pominje u saopštenju UNS-a, zahteva se da javni servis unapredi svoje izveštavanje „kako bi bilo objektivno, istinito i blagovremeno, u skladu sa zakonima i etičkim standardima“. Većina potpisnika tog pisma pripada neformalnoj grupi radnika RTS-a „Naš protest“, osnovanoj tokom aktuelnih studentskih i građanskih protesta.
U saopštenju se podseća da je u aprilu bez obrazloženja raskinut ugovor sa dugogodišnjom muzičkom urednicom radija, koja je ujedno i profesorka na Fakultetu muzičkih umetnosti. U maju su, prema navodima UNS-a, „troje kolega iz televizijskog sektora ostali bez honorarnog angažmana samo zato što su potpisali otvoreno pismo“, dok je za jednu od tih osoba „prethodno čak postojala najava mogućnosti stalnog zaposlenja, koja se, prema izjavama svedoka, nije ostvarila upravo zbog tog potpisa“.
Tokom juna, još devetoro honoraraca ostalo je bez ugovora, iako su svi „neophodni za program, a neki i nagrađivani za svoj rad“. Takođe, zabrinjava podatak da su „troje stalno zaposlenih radnika Radija dobili rešenja o izricanju mere opomene zbog navodne povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, uz najavu otkaza u slučaju ponavljanja, i to bez prethodnog upozorenja“.
UNS u svom saopštenju ističe i slučaj Tamare Tankosić, urednice Informativnog programa RTS-a, koja, iako formalno zaposlena na toj poziciji, „nema priliku da uređuje emisije“. „Radne zadatke retko dobija, na događaje je gotovo uopšte ne šalju, a njeni predlozi se često ignorišu ili se realizacija veštački komplikuje i usporava“, navodi se.
Organizacije zahtevaju od rukovodstva RTS-a da „odmah prekine sa nezakonitom praksom kažnjavanja, zastrašivanja i profesionalnog degradiranja zaposlenih koji postupaju u skladu sa etičkim standardima novinarske profesije“. Takođe se traži da se „preispitaju sve dosadašnje odluke o prekidu radnog angažmana koje su donete iz razloga koji nisu profesionalne prirode“.
„Pozivamo sve nadležne institucije, posebno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo za rad, kao i nadležne inspekcijske i druge organe, da hitno ispitaju sve navedene slučajeve pritisaka i neosnovanih disciplinskih postupaka unutar RTS-a“, stoji u saopštenju koje je objavio UNS. Dodaje se da je neophodno „obezbediti efikasnu pravnu i institucionalnu zaštitu svim zaposlenima koji su izloženi represiji zbog svog profesionalnog rada“ i pokrenuti postupke protiv odgovornih.
UNS i ostale organizacije zaključuju da „izražavaju punu podršku svim koleginicama i kolegama koji se, uprkos pritiscima, bore za slobodno, objektivno i odgovorno novinarstvo unutar javnog medijskog servisa“. Dodaju da će im u toj borbi „biti obezbeđena pravna, profesionalna i javna podrška, jer je očuvanje slobode medija, a posebno javnog servisa, od presudnog značaja za demokratsko društvo“.
