Piše: Veton Suroji (Surroi)
1.
Nisam siguran da tačno razumem značenje reči „kinezarija“ koja se koristi u Albaniji. Ponekad mi se čini da je nastala iz prvih kontakata građana Albanije sa Kinezima, u vreme političke ljubavi Envera i Maa, kada su, čuvši njihov jezik, „kinezariju“ pretvorili u sinonim za nerazumljivo. „Kinezarija“ bi dakle imala isto značenje u albanskom jeziku kao što u engleskom postoji izraz „it’s all Greek to me“ ili u nemačkom „To za mene zvuči španski“. Dakle, govoriti kineski nekom Albancu je isto kao govoriti grčki Amerikancu ili španski Nemcu – dakle, govor koji se ne razume.
Takođe mi se čini da se koristi i da opiše fenomen jeftinih i ne baš kvalitetnih kineskih proizvoda, možda i kopija proizvoda dizajniranih na zapadu. „Kinezarija“ bi tada bila sinonim za nešto bezvredno ili sumnjive vrednosti.
Razmišljao sam o tom terminu prethodna dva dana, dok sam posmatrao kako se na dve strane sveta održavaju dva skupa opisana kao strateška. Na jednom, u vodnom panelu Strateškog foruma na Bledu u Sloveniji, razgovaralo se o proširenju EU sa novim kandidatima sa Zapadnog Balkana. U drugom, na samitu Organizacije za saradnju Šangaja, razgovaralo se o širenju novog svetskog poretka koji će zaobići SAD, a možda i ono što se naziva kolektivnim Zapadom. I potpuno sam siguran da reč „kinezarija“, koliko god da je ja razumem, ne može da opiše skup održan u Tjencin, Kini.
2.
Istog dana kada se na Bledu, dvadesetu godinu zaredom, raspravljalo o potrebi proširenja EU novim članicama sa Zapadnog Balkana, u Tjencinu se razgovaralo o potrebi proširenja novog sistema razvojnih kredita sa bankom ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju), za šta je Kina odmah stavila na raspolaganje više od milijardu dolara.
Istog dana kada se na Bledu kandidati zaklinju da žele članstvo, ili zabavljaju javnost obećanjima da će EU učiniti interesantnijom, a lideri država članica iskreno priznaju da nema mnogo entuzijazma za nove članove, u Tjencinu se o članstvu uopšte ne raspravlja – neka dođe ko hoće, vrata su otvorena.
Istog dana hrvatski premijer narušava šaljivu atmosferu rekavši: „Imamo blokiranu Severnu Makedoniju, Srbiju s više od dve godine najvećih, najsnažnijih i najozbiljnijih unutrašnjih nemira i protesta, na rubu građanskog rata, Bosnu i Hercegovinu u kojoj Milorad Dodik ponovo preti otcepljenjem Republike Srpske“. To je stvarnost u kojoj smo danas sa Banjskom, koju 2023. niko u Evropskoj uniji nije ozbiljno spomenuo, pretvarali smo se kao da se nije ni desila. To je realnost u kojoj se nalazimo.“
Istog dana u Tjencinu je stigao indijski premijer Modi i rukovao se sa domaćinom Sijem Đinpingom, iako su se obe zemlje vojno sukobljavale na spornoj granici, a Indija i Pakistan razmenjivali artiljerijsku vatru ove godine; dok je Pakistan bombardovao Indiju avionima kupljenim od Kine. Istog dana, prisutni su bili i lideri Tajlanda i Kambodže, zemalja koje su pre nekoliko nedelja takođe razmenile vatru na svojoj granici.
Istog dana kada se na Bledu dvadesetu godinu zaredom razgovaalo o tome kakvu geopolitičku ulogu Evropska Unija treba da ima – i to na panelu o Zapadnom Balkanu, gde se uspeh politike EU može prikazati samo uz pomoć magičnog realizma – u Tjencinu su prisustvovali lideri deset zemalja osnivača, dve zemlje posmatrača i 13 partnerskih zemalja – koje predstavljaju više od polovine svetskog stanovništva.
3.
I, istog dana kada se na Bledu govorilo da je rat u Ukrajini razlog zbog kog EU ozbiljnije razmatra integraciju država Zapadnog Balkana (zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom) u EU, u Tjencinu su odluke donošene kao posledica novog svetskog poretka koji se rađa ratom u Ukrajini. Za trezvenog lidera na Bledu logično pitanje je: kako je moguće integrisati Ukrajinu i Moldaviju u EU dok su ove zemlje žarišta ruskih vojnih aktivnosti? Za trezvene lidere u Tjencinu rukovanje Sija, Putina i Modija bilo je znak da rat u Ukrajini neće stati inicijativom predsednika Trampa, te da američke sankcije Indiji neće odvratiti ovu zemlju od Rusije i Kine (tj. BRIKS-a), i da je ovo nova realnost.
Tokom dvadeset godina Strateškog foruma na Bledu i debate o geopolitičkoj ulozi EU, Kina je investirala u strateške oblasti koje je čine globalnom silom. Danas Kina gradi polovinu svetskih komercijalnih brodova, proizvodi 80% solarnih panela na svetu, 60% električnih automobila i tako dalje…
4.
Na Bledu je najavljeno da će na sledećem Forumu možda dve balkanske zemlje biti bliže članstvu u EU. U Tjencinu je, pak, skriveno nagovešten sledeći korak: uvođenje kineske valute, bilo konvencionalne ili elektronske, u sistem plaćanja unutar ŠOS-a ili BRIKS-a, što bi bilo konkurencija američkom dolaru. To bi bio logičan sledeći korak u razgradnji dosadašnjeg međunarodnog sistema, izgrađenog američkom inicijativom od 1945. do danas. Ovaj potez je zastrašujući za SAD – koje su svoju supermoć delom zasnivale i na dolaru kao globalnoj valuti razmene – više nego bilo koji konvencionalni rat.
Na dva skupa, u jednom danu, Evropljani bi mogli da za sebe usvoje termin „kinezarija“ .