Nevladina organizacija „Aktiv“ održala je zajedno sa kosovskom nevladinom organizacijom Pro Peace i Resursnim centrom za nestala lica panel pod imenom „Putevi ka razrešenju: Porodice i društva suočena sa nasleđem nestalih“. Učesnici panela bili su i predstavnici Eulexa, predstavnici Instituta za sudsku medicinu, predstavnici iz Ureda Specijalnog predstavnika Evropske unije kao i Negovan Mavrić predstavnik Resursnog centra za nestala lica, čiji se i sam brat vodi kao nestalo lice tokom rata na Kosovu.
Iako je razrešenje sudbina nestalih jedna od glavnih stavki Briselskog sporazuma, konkretnog napretka nema. Mnoge porodice i dalje žive bez odgovora o sudbinama svojih najbližih. Potraga za masovnim grobnicama sporo napreduje zbog, kako se ukazuje tokom godina, nedostatka resursa, nepristupačnih lokacija i nedostatka volje političara. Dok pristup ratnim arhivama ograničen, mnogi dokumenti su i dalje tajni, fragmentisani ili, čak i uništeni – kako pojedini eksperti i organizacije upozoravaju; dok je njihovo javno obelodanjivanje uslovljeno političkim pregovorima.
Na današnjem panelu se diskutovalo o tome koje naredne korake treba preduzeti, kako trenutno napreduje potraga kao i koji su to propusti nadležnih institucija za vođenje istrage.
„Samo mi znamo kako smo nastavili“
Negovan Mavrić i sam nosi težak teret – njegov brat je kidnapovan i do danas se ne zna njegova sudbina. Kaže da tu strašnu tragediju ne bi poželeo nikome – „ni najgorem neprijatelju“, pa čak ni onome ko mu je oteo brata. „Samo mi u porodici znamo kako se s tim borimo i kako smo nastavili živote nakon toga“, kaže Mavrić.
Ističe da su Srbija i Kosovo geografski toliko mali da bi u njima postojao toliki broj nestalih i da je to jednostavno nedopustivo. Dodaje i da političare ne zanimaju ni porodice nestalih, niti sami nestali – „čije kosti počivaju ko zna gde“. Zbog toga zahteva da se arhive otvore za javnost, podsećajući da je i sam bio svedok organizacija koje su, kako on tvrdi, uzimale novac od nesrećnih ljudi lažno im obećavajući da će im pomoći da pronađu svoje najbliže, a do toga, naravno, nikada nije došlo.
„Ovom pitanju mora da se pristupi sa mnogo većom ozbiljnošću, moraju da se uključe sve podobne institucije i ne sme više da se čeka – jer šta se čeka? Smrt potencijalnih svedoka?“ – pita sе Mavrić. On smatra da je prebacivanjem pitanja nestalih na lokalne kosovske institucije stavljena tačka na nadu da će ono biti rešeno, jer lokalne institucije nemaju dovoljno snage, volje ni znanja da iznesu ovaj proces, kao i to da su međunarodna zajednica i sam EULEX pali na ispitu.
EULEX u zajedničkoj tragediji
Jedan od panelista bio je i Saša Ilić. On se zapitao da li EULEX uopšte ima dovoljno kapaciteta da isprati eshumaciju i istragu o nestalima, posebno jer je značajno smanjen broj osoblja. Takođe je apelovao je da EULEX mora biti transparentniji i otvoreniji prema javnosti, kao i da poveća saradnju sa drugim organizacijama.
Naveo je da je i sam bio deo misije u okviru EULEX-a, obilazio masovne grobnice, ali da političke volje da se nešto konkretno uradi bilo i kao ni značajnih rezultata. Takođe ističe da je bio svedok „mnogih lažnih svedočenja“ – „često motivisanih novcem, koja su vodila istrage u ćorsokak“.
Posebno je istakao da je reč o zajedničkoj tragediji – i Srba i Albanaca – i da je pristup „recipročnog otkopavanja“ često bio pogrešan, što je dovelo do gubitka mnogih važnih dokaza. Takođe, podsetio je da EULEX od 2018. godine nema izvršni mandat i da ne može samostalno izlaziti na teren, već da to sada radi kosovska policija, što dodatno usporava i otežava proces.
Gost na panelu bila je i Dr Luisa Marinho, šefica Tima za sudsku medicinu EULEX-a. Istakla je da je najmanje što može da učini to da pokuša da porodicama pruži odgovore koje čekaju decenijama.
Kaže da to nije nimalo lako, jer izazova ima mnogo – njihov tim je mali, ali okuplja stručnjake iz različitih oblasti. Najveća prepreka, naglašava, jeste pronalazak verodostojnih informacija i svedoka, pogotovu uzimajući u obzir koliko je godina prošlo. Ali da rade sve što je u njihovoj moći da rasvetle što više slučaja.
Žilivode?
Tokom diskusije otvoreno je i pitanje istraživanja potencijalno najveće masovne grobnice na Kosovu u Žilivodama, gde se prema srpskim izvorima pretpostavlja da bi mogli biti pokopani posmrtni ostaci 26 Srba, uključujući i nestale rudare sa Belaćevca.
Podsećamo, u toku samog iskopavanja izbio je veliki požar za koji porodice kidnapovanih i nestalih veruju da je podmetnut. Požar je izbio 2012. godine nakon što je iskopano do 30 metara dubine.
Na pitanje zašto je prekinuto iskopavanje i zašto nema pomaka, da li će se nešto konkretno uraditi, kao i to zašto nema konkretnih informacija o tome, predstavnice Eulexa rekle su da nisu upućene u to zato što tada nisu bile radno aktivne u Eulexu i na Kosovu, ali da narednom prilikom, mogu dopremiti te informacije.
Predstavnicama Eulexa pstavljeno je i pitanje o tome kakve informacije imaju o slučaju ,,Žuta kuća“, kao i šta za njih to predstavlja, „da li samo mit“, ili „ipak ne“, te da li je vođena istraga o „trgovini organima“ na Kosovu tokom rata.
Na ovo pitanje, predstavnice Eulexa rekle su da se to pitanje tiče tužilaštva u Hagu, i da to nije nešto na šta oni mogu dati odgovor, već da se to pitanje treba postaviti tim institucijama.
Na Kosovu je i dalje 1.600 nestalih za kojima se i dalje traga. Porodice traže istinu, puni gorčine na nadležne institucije. One ipak veruju u pravdu, iako spora, očekuju da je dostižna. Novu nadu polažu u zajedničku Deklaraciju o nestalima, a potom i u komisiju za sprovođenje ove deklaracije. Bezmalo će biti godina dana od kada je dogovoreno njeno formiranje.