Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) kaže da je stanje na severu Kosova posebno zabrinjavajuće.
„Što se tiče kosovskih institucija, ako uzmemo sever, novo donošenje odluka na severu je katastrofalno. Bez javnih rasprava, evo, vidimo da se most pravio bez ikakvih urbanističkih planova, bez ikakve diskusije. Budžeti se prave, rekonstruišu se ulice, grade se putevi, a da nije bilo nijednog razgovora i nijedne mogućnosti da se daju sugestije na koji način da se to uradi. Znači, potpuno bezakonje i potpuno netransparentan proces. Što se tiče Srbije, oni su u težoj situaciji, ali je i tu proces netransparentan, jer sada primarni organi funkcionišu iz Raške, iz Brnjaka, tako da je toga još manje,“ naglašava Radaković.
On dodaje da iako postoje sistemi poput e-nabavke ili e-procurementa, oni u praksi običnim građanima ne znače mnogo.
„Postoje sistemi kao što su e-nabavka ili e-procurement koji funkcionišu na Kosovu, ali je to za običnog čoveka potpuno nejasno i netransparentno. Da li se oni mogu nekako ispratiti? Da, može se pratiti na sajtu, ali je veoma teško utvrditi na koji način, ko je dobio, kako je dobio, gde su te javne rasprave, koji su prioriteti i gde su javne rasprave o budžetu. Toga bukvalno nema. Možda malo prednjači opština Gračanica što se tiče kosovskih institucija, ona delimično ispoštuje zakon, ali sve ostalo, a naročito sada na severu u ove četiri opštine gde vladaju administratori, je katastrofalno,“ kaže on.
Sa druge strane, Arben Selimi, vršilac dužnosti direktora Odeljenja za reviziju učinka na Kosovu, kaže da se revizije sprovode u svim opštinama, bez obzira na nacionalnu strukturu stanovništva.
„Revizije za sve opštine bez izuzetaka, procenjujem i vršim reviziju transparentnosti opština preko postupaka revizije koji obuhvataju program, ako su ti postupci obavljeni putem e-nabavke. Svaki ugovor koji je zaključen, bilo da se radi u većinski albanskoj, srpskoj opštini ili neke druge nacionalnosti, taj ugovor se proverava ukoliko je uključen u e-nabavku. Ako su primenili taj otvoreni postupak, znači da je kriterijum transparentnosti primenjen. Svaka kompanija, svaki dobavljač ima pristup da vidi ugovor i šta je zaključeno,“ objašnjava Selimi.
On ističe da, iako posebna analiza za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom nije rađena, svi nalazi i preporuke objavljuju se u godišnjim izveštajima kancelarije.
„Nemamo posebnu analizu koju smo radili za opštine sa većinski srpskim stanovništvom, ali izveštaji naše kancelarije se svake godine objavljuju na veb stranici. Taj izveštaj sadrži jedan odeljak gde se daje opis kapitalnih ulaganja, ili ako je bilo nalaza u vezi tih kapitalnih ulaganja. Ako je bilo nekih nalaza, sigurno će biti i preporuka. Na nacionalnom nivou 40–50% je nivo sprovođenja preporuka, takođe, nismo uradili posebnu analizu za opštine sa srpskom većinom. Preporuke su razne, počevši od planiranja, odvijanja postupaka nabavke i jedan veliki deo zauzima upravljanje ugovorima. To su uglavnom preporuke kada se radi o kapitalnim ulaganjima,“ navodi Selimi.
Govoreći o zloupotrebama, Radaković ističe da je praksa u zajednicama često takva da se realizuju projekti koji uopšte nisu prioritet građana.
„To se najčešće manifestuje tako da se implementiraju projekti koji uopšte nisu prioritet zajednice, da tenderi uopšte nisu javni, da se ne može doći do informacija od javnog značaja. Evo, trenutno na severu – jedna firma radi sve. Da li je moguće da baš ta firma sve dobija? Gde su javne nabavke, gde su tenderi, gde su informacije od javnog značaja koje bi trebalo da se podele sa građanima? Da li je baš ta firma jedina najbolja koja to može da uradi ili ne? U prošlosti smo imali neku drugu firmu koja je radila, a sada imamo istu situaciju – bukvalno kopipejst sistema, sada jedna firma radi sve,“ kaže Radaković.
Kao moguće rešenje, on naglašava značaj rada institucija i veće uključenosti građana.
„Tužilaštvo da radi svoj posao, policija da radi svoj posao, a naravno i javne rasprave, javna dokumenta, javne informacije. Transparentno – kada su bili tenderi, na koji način, koje firme su učestvovale, koje ponude su stigle. To su informacije od javnog značaja koje u celom svetu moraju biti dostupne građanima. Bez toga proces je netransparentan i građanima deluje sumnjivo, ostavljajući prostor za korupciju,“ ističe Radaković.
Ipak, dodaje da političke partije ove teme retko pokreću, iako su od vitalnog značaja za građane.
„Veliki je problem što političke partije i inicijative uopšte nemaju svoje programe, već se sve svodi na blaćenje jednih i drugih. Srbi protiv Srba, Srbi protiv Albanaca, Srbi protiv centralne vlasti, protiv Kurtija i tako dalje. A uopšte se ne govori o ovim stvarima koje su veoma važne – da se zna ko je šta radio i na koji način. I to asfaltiranje, i ulice, i sve ostalo. Mislim da je to veoma važno i eto predloga partijama – zašto to ne pokrenu, jer je ključno da znamo šta se radi i gde se troši naš novac, naš – kao poreskih obveznika na Kosovu,“ zaključuje Radaković.
