Dušan Strajnić je, pripremajući se za premijeru predstave „Kosovski ciklus“ u kojoj se i pojavljuje u roli guslara, u Gračanici nedavno proveo nekoliko dana. Ponovo je boravio u istom mestu nakon cele decenije.
„Svirao sam nekoliko puta na Kosovu, u Mitrovici i Leposaviću. Jedanput i u Prištini, i tad sam došao do Gračanice prvi put. Pre deset godina, a može i više. Ali, prvi put sam sada ovako dugo u Gračanici, mislim da sam se ugojio jedno tri kilograma. Ovde smo u nekoj vrsti karantina, pozorišnog, tako sam ja to zamislio. Najviše sam na relaciji pozorište i ova kafana preko puta. Išao sam, naravno, do manastira. Za mene je sve ovo jedno novo iskustvo, pošto sam dobio i ulogu u samoj predstavi. Tako da sve doživljavam onako, malo, u nekim preteranim emocijama“, rekao je za Kim radio.
Novo poglavlje u stvaralaštvu Dušana Strajnića
Muziku za predstavu „Kosovski ciklus“ uradio je zajedno sa Markom Ignjatovićem, a na poziv reditelja Nikole Zavišića.
„Mnogo mi žao što (Marko) nije ovde i što ne sedi sa nama, jer je on stvarno okosnica ovog našeg uratka i uopšte mog i njegovog zajedničkog rada. Uradio je baš veliku stvar i voleo bih da se to nekako zna. Nama je bilo veliko uživanje. Nikola me zvao da radimo muziku i čim sam čuo ideju, zvučala je stvarno sjajno. Bacili smo se na posao, prilično brzo smo uradili te pesme. I imali smo, što je najbitnije, veliku slobodu da ih uradimo kako želimo”, kazao je.
Strajnić je i ranije sarađivao sa Zavišićem.
„On je snimao neke spotove za moj bend, a nedavno smo radili i taj jedan moj nastup na takmičenju na kom sam učestvovao. Znamo se već jako dugo, zapravo smo se upoznali 2012. godine na nekom fudbalu koji smo igrali jedno četiri godine bez prestanka. I kako smo sad završili taj nastup koji sam imao, a koji je on režirao, mi smo se, valjda, opet malo povezali i razgovarali dosta i o muzici, o umetnosti. Zvao me je jednog dana da me pita, rekao da se otvorila prilika i da misli da bih ja to dobro uradio. Rekao mi je da se radi o epskim pesmama, tačnije, više o pokosovskom ciklusu, što mi je zvučalo toliko zanimljivo da nisam mogao da propustim“, naveo je on.
Pisanje muzike za stihove u desetercu
Dodao je da su Ignjatović i on uživali u prilici koja je, kako je rekao, „bila drugačija“.
„Imali smo jedan jako zanimljiv proces, koji je bio i težak, s jedne strane. Jako je zanimljiv bio ovaj posao, mnogo drugačiji od svega što sam do sada radio. Dobio sam tekst, a tekst su naše narodne epske pesme, koje su u desetercu, koje moraju da ostanu u desetercu i koje se mahom ne rimuju. To je isto zanimljivo, o čemu uopšte nisam ranije razmišljao. Tu ima neke rime, ali nije onako, kao što bih je ja napravio, da bi nešto bilo lako slušljivo“, kazao je.
Upravo je deseterac za Strajnića i kolegu bio posebno izazovan.
„Sam deseterac vuče neke svoje probleme u smislu pravljenja, kad kažem pesama, mislim na neku pesmu koja je u okvirima rokenrola, popa, ili kako god, nešto što ima svoj početak i svoj kraj, svoj neki refren, ili svoj neki bridž, uvod. U desetercu je to toliko teško pronaći, zato što je sve vreme ta ritmika ista i ne mogu da pravim nikakve promene. Imali smo jedan težak okvir, ali kad smo uspeli da ga prevaziđemo, a trebalo nam je malo vremena za to, dobili smo nešto novo, jedan novi kvalitet, koji nisam mogao ni da zamislim da će se desiti”, kazao je on.
Zadovoljno je konstatovao da su uspeli da naprave „super stvar“ i najavio nastavak rada na materijalu i njegovom objavljivanju.
„Toliko nam se dopalo da smo malo prevazišli te zadatke koji smo dobili, pa smo nastavili dalje da radimo. I eto, sad imamo tu ideju da snimimo nekoliko… da izbacimo neku vrstu saundtreka za pozorišnu predstavu, koji će se sastojati od pesama iz same predstave, ali uz to bi možda dodali još nekoliko pesama koje bi nam odgovarale da napravimo neku vrstu celine, da tako kažem, zvučne“, naveo je Strajnić.
Epska poezija kao polazište
Autorski tandem je inspiraciju za muziku pronašao, pre svega, u tekstu predstave, odnosno, srpskim epskim pesmama.
„Na neki način. Razgovarali smo sa Nikolom i imali smo neke reference na koje smo se pozivali. Mahom, recimo, na taj Nil Jangov saundtrek za film ’Ded Men‘ od Džima Džarmuša. To nam je bila glavna zvezda vodilja što se tiče više samog zvuka, ne toliko ovih pesama sa pevanjem. To su dve horske numere i jedna koja ide snimljena, koju sam ja pevao, na koju se igra koreografija. To je ’Marko Kraljević i arapska princeza‘, kako se tačno zove… (’Marko Kraljević i kći kralja Arapkoga‘ – prim. Kim). Imali smo tako neke reference tog tipa. A onda smo pustili da, da nas vodi sam tekst“, rekao je.
Strajnić je naglasio da je želeo da se „udalji od dosadašnjeg uobičajenog zvučnog senčenja tih pesama koje se najčešće vezuje za gusle“.
„U glavi mi je sve vreme bilo da bih voleo da napravim nešto što, zvučno, slušalac želi da čuje ili da se probudi pa da mu ostane ta pesma u glavi. Odnosno, ako bih baš banalizovao, da pokušam da uvedem to u neku vrstu pop muzike, rokenrola, ali pop muzike, da bude privlačno. Hajde da kažem, zvučno privlačno“, dodao je.
Emotivna težina epike
Rad na nekim temama za „Kosovski ciklus“ je za Strajnića bio izuzetno emotivan.
„Pravili smo pesmu za ’Smrt Majke Jugovića‘. Ja nisam mogao to da izbacim nekoliko dana iz glave. To je neka kolektivna svest, neka koja je ostala. Dok sam čitao taj tekst, kada sam razmišljao da je to na mom jeziku, srpskom, napisano pre osamsto godina… I da je to sve brušeno s kolena na koleno, dok nije dobilo ovaj oblik, ali da je tvorevina nekog našeg, neke kolektivne… tradicije i sećanja. Bilo mi je to, onako, dosta potresno jedno vreme. I onda sam pokušao to da prebacim i u muziku, da se to nekako oseti“, kazao je.
Razlike u kreativnom procesu
Na pitanje da li se rad za pozorište, na predstavi „Kosovski ciklus“ značajno razlikovao od rada na njegovim autorskim pesmama ili onog na filmskoj muzici, odgovorio je:
„Razlikuje se taj post-proces baš dosta. Međutim, da li je to sad konkretno vezano za ovu predstavu, moj proces, to jest naš, Markov i moj… Pravljenje ovih pesama se ništa nije razlikovalo. Kao kada pravim svoje pesme. Odnosno, ušli smo u studio, tačno sedam dana smo radili na te tri pesme, ozbiljnu satnicu smo imali. Sem što sam imao jedan okvir teksta i deseterca, pristupao sam im kao da su moje pesme. I tako smo ih i pravili. Zato što mi tada još uvek nismo imali predstavu, mi smo uradili muziku znatno ranije, gde su bila samo čitanja (čitaće probe). Znači, nisam se vodio samom predstavom i nisam znao ni šta je tačno predstava“.
Strajnić je naveo da je naknadno shvatio da u predstavi ne postoji gotovo ništa drugo „osim same epike“.
„Cela drama je u samoj poeziji. Ali, nisam ja to ništa znao, samo sam pravio pesme, prema svom osećanju, kao da su moje. Tako da mi se rad nije toliko razlikovao, za razliku od filma, gde sam imao mnogo više instruiranja od strane reditelja. Za film, u 90 odsto slučajeva, nakon što je film gotov, pravio sam pesme i muziku. Imao sam materijal, video, koji sam gledao i na osnovu čega sam radio. Ovde sam pravio pesme. E sad, Nikola (Zavišić, reditelj) mi kaže da to nije baš ni uobičajeno. Na neki način, što mi je drago, pesme su uticale i na tok predstave. Dobile su ceo jedan svoj segment, naročito taj horski. Imamo dve horske numere, gde pevamo. Pa eto, na kraju, onda sam i ja dobio ulogu, da bih malo vukao taj hor u pravom smeru. Tako da se pojavljujem i kao glumac“, rekao je.
Planovi za saundtrek i nove albume grupa Strejdog i Oxajo
Dušan Strajnić Dukat je prekinuo rad na prvom albumu Oxaja da bi došao u Gračanicu.
„Tražio sam od svog menadžmenta, Ohaja što se tiče, pauzu jer trenutno snimamo album. U ovom trenutku, oni sad tamo rade bez mene. Dobio sam sedam slobodnih dana da dođem ovde na Kosovo, da se bavim predstavom. Tako da spremamo album i spremamo novi singl, što se tiče Ohaja. Sa Strejdogom spremam peti album. Međutim, rešio sam, a jedan od razloga je i ova predstava, da peti album Strejdoga bude na srpskom, tako da izlazim iz te engleske faze. Otkad pravim muziku za Oxajo i pišem na srpskom i kako mi se sve to nadovezuje sa primenjenom muzikom, teško mi je da se vratim na engleski. Tako da sam baš zadovoljan, što se tiče muzike. Nadam se i petom albumu Strejdoga i prvom albumu Ohaja, da se sve desi u sledećoj godini”, zaključio je on u razgovoru za Kim radio.
Muzika Dušana Strajnića u pozorištu otkriva dodatnu dimenziju njegovog stvaralaštva, onu u kojoj zvuk postaje deo dramske priče, a emocija nadilazi granice pesme. Bilo da svira, piše ili komponuje za scenu, Dukat ostaje veran iskrenosti u izrazu koju neguje od samih početaka svoje muzičke karijere.