Analitičarka za Zapadni Balkan pri Evropskom institutu za studije bezbednosti, dr Bojana Zorić, ocenila je za Radio Goraždevac da su procesi radikalizacije u regionu deo šireg evropskog i globalnog trenda.
“Ono što vidimo jeste porast ekstremnih stranaka i nacionalizma ne samo u regionu, nego i unutar Evropske unije. To je, takođe, jedan globalni fenomen u kojem se suočavamo sa situacijom u kojoj je demokratija u krizi. Naravno, porast nacionalizma i ekstremnih stranaka, bilo sa levog ili sa desnog spektra, predstavlja samo rezultat svega što se dešava. Evropska komisija je, naravno, zabrinuta zbog onoga što se događa u regionu, posebno kada je reč o zemljama koje su potencijalni kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, ali i formalne kandidatkinje za pristupanje Evropskoj uniji. Tu vidimo da su Albanija i Crna Gora na prvom mestu. Ono što se trenutno priprema, nakon izveštaja za 2025. godinu, jeste da Evropska komisija radi na reviziji određenih politika pre samog proširenja, gde će biti reči o mehanizmima zaštite i garancijama kako ne bi došlo do demokratskog nazadovanja koje bi moglo biti posledica radikalizacije i nacionalizma koji vidimo. To je, naravno, jedan od kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji, i sa tim se Evropska unija suočava ne samo u zemljama kandidatkinjama, nego i unutar same Unije”, rekla je Zorić.
Celu emisiju možete slušati na linku:
Zorić je istakla da evropska perspektiva i dalje ostaje ključni izvor stabilnosti za region.
“Ja bih rekla da je apsolutno evropska perspektiva ono što drži zemlje kandidatkinje, ali i potencijalne kandidatkinje, zajedno. Evropska unija je glavni trgovinski partner, ali i glavni partner uopšte za zemlje Zapadnog Balkana. Mislim da je to više puta naglašeno od strane Evropske unije. Zaista, Evropska unija ulaže velike napore kako bi obezbedila ne samo ekonomsku podršku, nego i kako bi radila sa tim zemljama na putu demokratizacije, odnosno na usvajanju načela demokratije koje bi te države trebalo da poštuju kada uđu u Evropsku uniju. Smatram da je Evropska unija jedina alternativa, odnosno jedina opcija koju zemlje Zapadnog Balkana imaju, jer svi ostali akteri, bilo politički ili države izvan regiona, jednostavno ne nude ono što Evropska unija nudi. Naravno, tu je i faktor stabilnosti — Evropska unija zajedno sarađuje sa NATO-om već 30 godina, još od devedesetih. Vidimo da politika proširenja, s jedne strane, i NATO kao akter, s druge strane, čine jednu celinu i verujem da će se to tako nastaviti i u dogledno vreme”, kazala je ona.
O ulozi unutrašnjih i spoljnih aktera govorio je novinar i politički analitičar Bojan Elek, naglašavajući da je najveći deo problema domaćeg porekla.
“Ja bih rekao da su to pojedinačni akteri koji ne prezaju ni od čega zarad održavanja na vlasti, tako da ne bih rekao da su nužno strani faktori ti koji utiču na stanje. Spoljni akteri jesu deo tog vrlo komplikovanog terena, ali, naravno, uzimam kao primer vladu Srbije, koja stalno koristi blisku vezu sa Rusijom — s jedne strane plaši Zapad Rusijom, a s druge strane koristi Zapad da plaši Rusiju. Na taj način se predstavlja kao jedini garant mira i stabilnosti. Nažalost, to radi već neko vreme. Zato ne bih tražio neprijatelje spolja, niti neprijatelje unutar zemlje, što je često slika sveta koju predstavlja srpska vlada — da smo stalno okruženi neprijateljima, da stalno neko radi protiv nas, kako na unutrašnjem planu, gde spadam i ja kao neko ko radi za nezavisne medije i dolazi iz civilnog sektora, tako i spolja — da nas, navodno, ruše i Amerikanci i Rusi. A zapravo, glavni problemi dolaze s Andrićevog venca”, kazao je Elek.
Panel je bio posvećen sagledavanju ključnih bezbednosnih izazova na Zapadnom Balkanu — od zamrznutih konflikata i spoljnog političkog uticaja do unutrašnje institucionalne slabosti — uz poruku da je jačanje regionalne saradnje i otpornosti jedini put ka dugoročnoj stabilnosti.
