Viši istraživač u IKD Gzim Šalja je tokom predstavljanja nalaza izveštaja rekao da je od 11 optuženih za korupciju visokog profila, samo tri optuženo dok su obavljali službenu dužnost (27,2%), dok su ostali optuženi tek nakon što su je napustili.
Naglasio je da je tokom prvih devet meseci 2025. godine od četiri optužena zvaničnika samo jedan optužen kao bivši. Ostala tri su optužena za funkcije koje i dalje obavljaju.
Prethodna situacija drugačija
Prema Šaljinim rečima, situacija je bila drugačija 2024. godine. Tada od sedam optuženih za korupciju visokog profila nijedan nije optužen dok su obavljali zvanične funkcije, tako da su sva ta lica optužena kao bivši funkcioneri. On je dodao da je državni tužilac u 2024. i 2025. godini zabeležio regresiju u rešavanju broja slučajeva, jer tokom relevantnog perioda nije bio u mogućnosti da obradi onoliko slučajeva koliko je prihvatio.
Šalja je takođe rekao da državni tužilac ne posvećuje potrebnu pažnju borbi protiv korupcije kroz oduzimanje i konfiskaciju nezakonito stečene imovine.
„Tokom perioda 2024–2025, od ukupno 36 optužnica koje je podneo državni tužilac, analiziranih za potrebe izrade ovog izveštaja, u samo sedam slučajeva podnet je zahtev za oduzimanje ili konfiskaciju imovine stečene krivičnim delom, dok u 29 slučajeva takav zahtev nije podnet. Izraženo u procentima, proizilazi da je državni tužilac u samo 19% optužnica podneo zahtev za oduzimanje ili konfiskaciju imovine stečene krivičnim delom, dok je 81% optužnica podneto bez takvog predloga“, rekao je on.
Šalja je takođe naglasio da je Državno tužilaštvo nazadovalo u pogledu broja predmeta koji su u vezi sa slučajevima korupcije.
„Što se tiče broja predmeta, ova situacija predstavlja regresiju u efikasnosti rešavanja slučajeva korupcije od strane državnog tužioca. Na osnovu statistike državnog tužioca, ova institucija je započela 2024. godinu sa 583 predmeta u kojima je učestvovalo 1.650 ljudi. Na kraju prvih devet meseci 2025. godine broj predmeta porastao na 880, u kojima su učestvovala 2.232 lica“, rekao je.
Sudija: Napredak od 2022.
Afrim Šalja, sudija Vrhovnog suda, ocenio je da je „pravosudni sistem postigao preko 100% efikasnosti u rešavanju slučajeva korupcije, pokazujući kontinuirano poboljšanje i smanjenje broja nerešenih slučajeva“.
Na okruglom stolu koji je organizovao IKD, u okviru „Nedelje borbe protiv korupcije 2025“, Šalja je dodao da je Kosovski sudski savet 2022. godine izradio Strateški plan za rešavanje slučajeva korupcije, po kome je rešavanje ovih slučajeva bilo prioritet za predsednike sudova. Naglasio je da su identifikovani i izazovi.
„U 2022. godini imali smo negativan utisak jer sudovi nisu prioritetno tretirali slučajeve korupcije. Ali od 2022. godine pa nadalje vidimo značajan napredak“, rekao je sudija Šalja.
Bitići: U Apelacionom sudu se sve završava za par meseci
Aferdita Bitići, sutkinja Apelacionog suda, kazala je da se slučajevi korupcije u ovom sudu rešavaju „u roku od najviše tri meseca“, garantujući efikasnost i odgovornost. Dodala je da su kašnjenja u slučajevima iz 2017-2018. godine povezana sa složenošću prethodnih slučajeva i postupaka.
„Govorimo o malom broju od tri-četiri slučaja koji dolaze iz prvog stepena. U Apelacionom sudu, slučajevi korupcije se rešavaju u roku od najviše tri meseca, a samo u izuzetnim slučajevima mogu trajati i do godinu dana“, navela je.
Gaši: Uvećan broj podignutih optužnica
Tužilac Zef Prendrecaj pohvalio je izveštaj IKD kao alat važan za transparentnost i odgovornost:
„Pozdravljamo nalaze i zaključke iz izveštaja kao deo javnog praćenja, što pomaže u jačanju vladavine prava i poboljšanju učinka tužilaštva“, kazao je.
Arijan Gaši, tužilac i član Tužilačkog saveta Kosova, naglasio je da je samo 48% optužnica za korupciju podignuto na sudu tokom 2024. godine, dok je do septembra 2025. godine zabeležen porast od 60%.
„Ovo je glavni izazov, jer u poređenju sa drugim krivičnim slučajevima, gde se podiže preko 90% optužnica, u slučajevima korupcije ne dostižemo ni 50%. Moramo da razumemo zašto ove optužnice ne prolaze kao druge i kako možemo da poboljšamo proces“, rekao je Gaši.
Advokatica Aljbulena Ukimeri kritikovala je postupanje u slučajevima korupcije visokog profila.
„Krivično gonjenje visokog profila ostaje na periferiji, dok su slučajevi srednjeg i niskog profila u fokusu. Svako odlaganje nije nije samo statistika, već gubitak javnog poverenja i neuspeh za građane“, rekla je ona.
Predstavnik EU: Korupcija na visokom nivou bez potrebne pažnje
Alfons Lenc iz Kancelarije Evropske unije je rekao da uprkos napretku u rešavanju slučajeva korupcije, „slučajevima korupcije na visokom nivou se ne poklanja potrebna pažnja“.
Dodatno je pomenuo važnost međuinstitucionalne saradnje i nedostatke Strategije za borbu protiv korupcije.
„Nemamo Strategiju za borbu protiv korupcije sa svim potrebnim politikama i alatima, a to ometa rešavanje najsloženijih slučajeva korupcije“, naveo je on.
Na okruglom stolu se takođe razgovaralo o dokazima koje tužilaštvo koristi radi podizanja optužnica, kao i o njihovoj prihvaćenosti od strane Suda.
