Ove tri političke organizacije na severu veruju da bi, ukoliko bi se mere sprovele, moglo doći do dodatnog ograničavanja sloboda kretanja.
“Građani se nalaze u pravno neprihvatljivoj i ozbiljnoj životnoj situaciji. Hiljade porodica koriste vozila sa navedenim registarskim oznakama, često na ime rođaka ili prijatelja. Takva praksa nije posledica njihove samovolje, već dugogodišnjih administrativnih, institucionalnih i ekonomskih prepreka. Kosovski zakon i nova uredba ne omogućavaju preregistraciju tih vozila. Time se ljudi svesno guraju u pravni prekršaj, uskraćuje im se sloboda kretanja i stvara se atmosfera pravne nesigurnosti i straha”.
Zbog toga, smatraju da je nedopustivo kažnjavati građane zbog institucionalnih propusta na koje oni nisu mogli da utiču.
Srpski narodni pokret, GI Sever za sve i Koreni naglašavaju da dodatni problem predstavlja i najavljena primena Zakona o strancima.
Ukoliko se primeni ovaj Zakon, veruju u ovim političkim organizacima, veliki broj Srba na Kosovu će biti doveden “u apsurdnu i ponižavajuću poziciju da u svojim domovima budu tretirani kao stranci”.
“Brojni su oni stanovnici koji nemaju kosovska lična dokumenta isključivo zbog dugogodišnjih administrativnih prepreka i nerešenog pravnog statusa. Primena ovog zakona bez jasnih izuzetaka i prelaznih rešenja dodatno bi ugrozila osnovna ljudska prava i predstavljala bi još jedan vid sistemskog pritiska na srpski narod ali i druge manjinske zajednice”, naglašavaju u otvorenom pismu.
Dodaju da bi se ovakvim postupcima nastavila diskriminacija nevećinskih zajednica, pre svega srpske, a njihov opstanak bi se ozbiljno doveo u pitanje.
“Jednostrane odluke, donete bez dijaloga sa ljudima koji ovde žive, ne doprinose stabilnosti, niti normalizaciji odnosa, već produbljuju nepoverenje i udaljavaju građane od institucija”.
Zbog toga Građanska inicijativa „Sever za sve” i Građanska inicijativa „Koreni“, Srpski narodni pokret, zahtevaju:
- Hitnu obustavu, odnosno, odlaganje primene sporne uredbe Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova;
- Otvaranje novog dijaloga sa predstavnicima srpske i drugih nevećinskih zajednica;
- Pronalaženje adekvatnih i primenjivih modaliteta koji će građanima omogućiti trajno i održivo rešenje (preregistracija, privremeno dodatno osiguranje i sl.)
- Aktivno uključivanje Evropske unije i ostalih međunarodnih predstavnika u zaštitu osnovnih ljudskih prava i sprečavanje diskriminatorske politike;
- Razmatranje posebnog pravnog režima ili prelaznih rešenja za Srbe na Kosovu u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava;
- Obustavu, odnosno, odlaganje primene Zakona o strancima do daljeg imajući u vidu da veliki broj građana nema kosovska lična dokumenta ne svojom krivicom, i traženje održivog rešenja za postojeći problem jer bi sve drugo imalo velike ekonomske i socijalne posledice i dodatno otežalo svakodnevni život.
