Jučerašnja obeležavanja osme godišnjice ubistva Olivera Ivanovića održana su u Beogradu – u crkvi Svetog Save i na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana, kao i u Severnoj Mitrovici na mestu i u vreme kada je najpoznatiji srpski političar sa Kosova ubijen.
Oliver Ivanović, predsednik Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“, ubijen je 16. januara 2018. ujutru ispred sedišta svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici, sa šest hitaca iz vatrenog oružja sa prigušivačem. Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Prištini 28. juna 2024, krivima su proglašeni policajci Nedeljko Spasojević i Žarko Jovanović, policijski službenik Dragiša Marković i civilo lice Marko Rošić, dok je Ivanovićeva sekretarica Silvana Arsović oslobođena optužbi. Sud je prethodno povukao optužnicu protiv Radeta Basare zbog nedostatka dokaza. Kazne su bile različite – Spasojević je osuđen na četiri i po godine zatvora i novčanu kaznu od 4.500 evra, Rošić na deset godina zatvora i 10.000 evra, a Marković i Jovanović na po četiri godine, dok je Jovanović dobio i novčanu kaznu od 1.500 evra.
Advokat Dragiše Markovića, Dejan Vasić, za Danas je potvrdio da su predmeti i dalje pred Apelacionim sudom Kosova, koji još nije doneo odluke.
Gotovo je pala u zaborav čijenica da se i u Beogradu vodi službena istraga, koja je godinama u predistražnoj fazi, uprkos i prognoza o brzom hvatanju ubica, kao i usmenim saopštenjima da je slučaj rešen i da se zna ime ubice. To je činio najviši državni vrh, na čelu sa predsednikom Srbije, koji je spominjao da „Beograd misli da zna ko je ubica“ i da ima „kompletnu sliku“. U junu 2023. tadašnji ministar policije, a sada ministar odbrane Bratislav Gašić, izjavio je da srpske vlasti „tačno znaju“ ko je ubica, da ga Nemačka „štiti“. Nemačka je demantovala bilo kakvu zaštitu, a Gašić je rekao da je njegova izjava pogrešno interpretirana.
TOK: Predistražni postupak i tajnost
„Predistražni postupak povodom ubistva Olivera Ivanovića, pokrenut 16. januara 2018. u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, još je u toku. Predmet je zaštićen oznakom ‘strogo poverljivo’, zbog čega nismo u mogućnosti da javnost detaljno obaveštavamo o preduzetim i planiranim dokaznim radnjama“, rečeno je juče za Danas.
Mirović: Porodica ima mogućnost da pokrene privatnu tužbu
Profesor Pravog fakulteta Dejan Mirović rekao je da postoji pravna mogućnost da porodica pokrene privatnu tužbu pred srpskim sudovima, jer je Ivanović bio državljanin Srbije u trenutku ubistva.
„Iako zbog okolnosti i delikatne teme ne treba govoriti u ime porodice Olivera Ivanovića, pravno tumačenje bilo bi da postoje mogućnosti da ona pokrene privatnu tužbu pred srpskim sudovima jer je u trenutku ubistva Oliver Ivanović bio državljanin Srbije. Ali to znači i da bi u svakom fer sudskom postupku kao prvi svedok, a možda i osumnjičeni kao nalogodavac, trebalo da svedoči Aleksandar Vučić. On je stalno davao izjave u javnosti na tu temu, a preko njegove TV Pink vođena je medijska propaganda protiv Ivanovića“, rekao je Mirović za Danas.
On dalje ocenjuje da Priština u slučaju ubistva Olivera Ivanovića nije delovala samostalno, već prema smernicama zapadnih pokrovitelja i štaviše, ističe i potencijalnu ulogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, povezujući ubistva Ivanovića, i kako navodi, Vladimira Cvijana „desetak dana pre Ivanovićeve likvidacije“:
„Izgleda kao da je ‘ista ruka’ ubila obojicu“ naveo je Mirović za Danas.
„Priština nije samostalna, nego radi po smernicama svojih zapadnih pokrovitelja. Nije isključeno ni da je Vučić u slučaju ubistva Olivera Ivanovića trgovao sa Zapadom kako bi sebe spasao, o čemu govore izvoz oružja u Ukrajinu, Rio Tinto i sve što se događalo posle oružanog incidenta u Banjskoj“.
Porodica: Ne planiramo tužbu
Sin Olivera Ivanovića, Nikola, naglašava, međutim, da porodica u sadašnjim političkim okolnostima ne planira pravne korake. „Potrebno je prvo stabilizovati pravni sistem u Srbiji i situaciju na Kosovu. Dok se to ne dogodi, privatna tužba nije opcija“, rekao je Nikola Ivanović za Danas. On podseća i da je proces u Prištini bio „šupalj i loše vođen“, a politička atmosfera u regionu i dalje otežava traženje pravde.
Lazarević: Kontrola štete planirana zajedno sa atentatom
Urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević, ocenjuje da je atentat na Olivera Ivanovića očigledno bio planiran zajedno sa kontrolom štete, „kako se nikada ne bi došlo do sudskog epiloga za ubice i nalogodavce“.
„U tom smislu, ovaj atentat se ne izdvaja od drugih političkih egzekucija. To je postalo očigledno vrlo brzo nakon ubistva – od kompromitovanja istrage, preko kontinuirane medijske prašine, pa sve do samog sudskog postupka.“
Komentarišući ulogu međunarodne zajednice, Lazarević ocenjuje da njeno ponašanje nije za pohvalu, ali da postoje i svetli primeri – oni koji su nakon Ivanovićevog hapšenja snažno podigli glas da se oslobodi.
„A ima i onih koji bi trebalo da ponesu sramotu, pa i odgovornost, iako je neće snositi. Uostalom, njegovo hapšenje po optužnici za ratne zločine usledilo je usred predizborne kampanje za gradonačelnika, jedanaestog dana nakon atentata na još jednog kandidata za gradonačelnika, ironijom sudbine ubijenog istog dana kada će četiri godine kasnije biti ubijen i sam Oliver, u trenutku kada je on bio jedini preostali živi, odnosno slobodni kandidat.“
Mitrovica ne čuva uspomenu na Ivanovića, već pojedinci
Ona ističe da grad u kojem je Ivanović živeo i radio ne čuva uspomenu na ubijenog lidera:
„Onako kako su se vlasti, kao i oni bliski vlastima, odnosili prema njemu u poslednjim godinama njegovog života, kako su bez ijedne komemoracije ili gesta poštovanja dopustili da njegovo telo bude prebačeno u Aleju zaslužnih građana u srpskoj prestonici, tako su lako dozvolili da u zaborav padne sve ono što podseća na tamnu mrlju i nedelo – i da se taj prigovor savesti relativizuje novim narativima.“
Kad je reč o zastrašivanju, ljudi su bili zastrašeni još za njegovog život, naglašava:
„Nisu smeli da mu se jave na ulici, da ga posete, novinari nisu dolazili na njegove konferencije za medije. Napuštali su ga i povlačili se politički saradnici, menjali stranu.Ljudi su bili zastrašeni – nisu smeli da mu se jave na ulici, da ga posete, novinari su izbegavali da dolaze na njegove konferencije. Napuštali su ga i povlačili se politički saradnici, menjali stranu. Ime ‘Oliver’ u Mitrovici zaista je postalo sinonim za strah, a posle ubistva za mnoge i prigovor savesti koji čili do stepena da se taj deo mora izbrisati.“
Olivera se danas sećaju i njegovu zaostavštinu nastoje da sačuvaju malobrojni prijatelji i porodica, deo medija, kao i dobronamerni, vaspitani i miroljubivi ljudi — građani sa stavom i pamćenjem Mitrovice iz 1999. i ranih dvehiljaditih, poručila je Lazarević za štampano izdanje lista Danas, autorke Jelene Tasić
