Zašto se političke stranke i dalje jasno ne izjašnjavaju o kandidatu? Šta se očekuje od desetog saziva Skupštine?
Predsednica Kosova Vjosa Osmani jasno je poručila da želi i drugi mandat. Međutim, takav stav ne dele svi akteri čiji su glasovi neophodni za njen reizbor, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Iako je Centralna izborna komisija (CIK) već objavila konačne rezultate izbora, novi saziv Skupštine Kosova još nije konstituiran, a formalna potvrda rezultata se tek očekuje.
U međuvremenu, odbrojavanje je počelo: poslanici moraju najkasnije do 4. marta izabrati predsednika za novi mandat. U suprotnom Kosovo bi moglo biti suočeno s novim prevremenim izborima.
Šta kažu iz političkih stranaka?
Za Pokret Samoopredjeljenje, koji je na vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra osvojio više od 51 posto glasova, izbor predsednika je trenutno tek četvrti politički prioritet.
Lider Samoopredeljenja i aktuelni vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti potvrdio je da je o toj temi razgovarao s Vjosom Osmani, ali je poručio da februar pokazuje spremnost i interes opozicije da otvori novo poglavlje u formiranju vlasti.
Politički analitičar Dritero Arifi ocenjuje da se Samoopredeljenje namerno ne izjašnjava jasno „za ili protiv“ Osmani.
Prema njegovim rečima, Kurti ne želi da ulazi u pregovore o njenom reizboru jer nivo poverenja, uprkos saradnji pred kraj mandata, više nije isti kao 2021. godine.
„Namerno je ostavljen prostor da se podrazumeva kako su moguće obe opcije. Samoopredeljenje igra na scenario snažnog pritiska – što je 4. mart bliži, to je pritisak na opoziciju jači, kako bi u krajnjem slučaju prihvatila bilo kojeg kandidata ili kandidatkinju, samo da se izbegnu novi izbori“, ocenjuje Arifi za Radio Slobodna Evropa.
Opozicija razjedinjena, Haradinaj u trci?
Ni bivše opozicione stranke zasad nemaju jedinstven stav.
Predsednik Demokratske partije Kosova (PDK) Bedri Hamza poručio je da je najpre potrebno konstituirati Skupštinu, a potom tražiti rešenje za izbor predsednika.
Lider Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ljumir Abdidžiku je nedavno izjavio da je spreman da razgovara sa svim političkim akterima kako bi se postigao dogovor.
Prema njegovim rečima, predsednik mora biti figura koja simbolizuje „nacionalno jedinstvo“ Kosova.
„Potreban nam je otvoren politički dijalog. Kada govorimo o političkim dogovorima, ne mislimo na političku trgovinu, već na to da stranke treba da sednu i osiguraju potrebnu većinu za izbor budućeg predsednika Republike Kosovo“, rekao je Abdidžiku.
Upravo je LDK 2021. godine osigurao kvorum za izbor Vjose Osmani.
Savez za budućnost Kosova (AAK) najavljuje mogućnost isticanja vlastitog kandidata za predsednika.
Palj Ljekaj iz te stranke izjavio je da bi kandidat mogao biti lider AAK-a Ramuš Haradinaj.
„Mislim da je došlo vreme da se opozicija ujedini i postigne dogovor o zajedničkom kandidatu, a zašto to ne bi bio i gospodin Haradinaj“, rekao je Ljekaj, dodajući da se o toj opciji već razgovara s PDK i LDK.
Politički analitičar Dritero Arifi ocenjuje da ove stranke nisu u povoljnom položaju zbog rizika od novih izbora, te da bi mogle biti primorane na ustupke – ukoliko ne na nivou stranaka, onda barem kroz ponašanje pojedinih poslanika koji bi ostali u skupštinskoj sali.
Kada je reč o predstavnicima nevećinskih zajednica, Emilija Redžepi, Veton Beriša i Erdžan Galjuši izjavili su da bi podržali kandidata kojeg predloži parlamentarna većina, navodeći da bi glas dali i Vjosi Osmani.
Kako se bira predsednik Kosova?
Da bi kandidatura bila razmatrana, potrebno je najmanje 30 potpisa poslanika.
Kandidat za predsednika mora osvojiti dvotrećinsku većinu glasova u Skupštini Kosova, koja broji 120 poslanika, dok se kvorum postiže prisustvom najmanje 80 njih.
Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji potrebnih 80 glasova, u trećem krugu za izbor je dovoljna prosta većina, odnosno 61 glas.
Šta ako predsednik ne bude izabran?
Neispunjavanje zakonskih rokova moglo bi dovesti Kosovo do novih prevremenih izbora i ozbiljno ugroziti funkcionisanje sistema.
U tom slučaju, Kosovo bi ostalo bez budžeta, a time i bez sredstava za sprovođenje novog izbornog procesa.
Takav razvoj događaja značio bi i kašnjenje plata u javnom sektoru, uz niz dodatnih institucionalnih i ekonomskih komplikacija.
Dodatni problem predstavljalo bi i neuspešno ratifikovanje međunarodnih sporazuma, uključujući i one za Plan rasta Evropske unije, kao i sporazume sa Svetskom bankom.
Politički analitičar Dritero Arifi smatra da bi Kosovo moglo biti suočeno s novim izborima samo u slučaju „potpune kolektivne političke nerazumnosti“.
„Ako postoji makar minimum racionalnosti, opozicione stranke moraju odlučiti kako će izgledati politička scena s predsednikom, bez obzira na to koga Samoopredeljenje predloži. Idealno bi bilo postići dogovor sa Samoopredeljenjem radi uravnoteženije vlasti, ali je očigledno da ta stranka nije spremna da deli ovu poziciju“, kaže Arifi.
Predsednica Vjosa Osmani je tokom mandata više puta bila kritikovana zbog navodne bliskosti s Pokretom Samoopredjeljenje.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa krajem decembra izjavila je da će se, ukoliko ne osvoji novi mandat, vratiti političkom angažmanu, ali nije precizirala u okviru koje političke stranke.
