U reagovanju objavljenom na Fejsbuku navodi se da je Sud u ranijoj presudi zauzeo stav da se isti kandidat za potpredsednika ne može predlagati više od tri puta, dok je u novijoj odluci, kako tvrde, „zauzeo suprotan pristup“.
„U roku od četiri meseca, za isto ustavno pitanje, Sud je promenio dosadašnju sudsku praksu bez ikakve normativne ili činjenične promene“, navodi se u saopštenju.
Iz Samoopredeljenja istovremeno tvrde da je time „narušeno načelo pravne sigurnosti“ i poverenje građana u ustavni poredak.
„Ustavni sud koji menja stav o identičnim ustavnim pitanjima, bez ikakve normativne, činjenične ili sistemske promene, narušava ne samo princip predvidivosti prava, već i poverenje građana u koherentnost ustavnog poretka“, stoji u tekstu.
Kako navode, takav zaokret ne može se tumačiti kao razvoj sudske prakse, jer, kako tvrde, nisu promenjene ni društvene ni normativne okolnosti, već predstavlja „formalnu upotrebu sudske nadležnosti radi proizvodnje novog normativnog rezultata“, što su ocenili kao „klasičan oblik zloupotrebe prava“ („abus de droit“).
Samoopredeljenje dalje ocenjuje da Ustavni sud „prekoračuje svoju ustavnu ulogu“, navodeći da taj sud nema mandat da stvara nove norme, „izmišlja“ kriterijume predstavljanja niti postavlja uslove koje Ustav ne poznaje.
„Kada se Ustavni sud poziva na sopstvene ranije odluke, a ne kroz tekst i svrhu Ustava, on izlazi izvan ustavnih okvira“, navodi se, uz tvrdnju da se na taj način postepeno formira „paralelni pol vlasti, nevidljiv građanima“, koji se, kako tvrde, „aktivira kada politički procesi proizvedu institucionalne tenzije“.
U saopštenju Samoopredeljenja se ova odluka ne posmatra kao izolovan slučaj, već kao deo „šireg obrasca“ delovanja Suda.
Iz ove partije takođe tvrde da je Ustavni sud u prethodnom periodu „blokirao“ ili delimično poništio niz reformskih zakona, uključujući, kako navode, zakon o ograničavanju cena osnovnih proizvoda, kao i da je već više od dve godine „blokiran Zakon o Suverenom fondu Kosova“.
Kada je reč o samom pitanju izbora potpredsednika Skupštine iz reda srpske zajednice, iz Samoopredeljenja poručuju da je „Ustav jasan“, te da predviđa da se potpredsednik bira iz redova poslanika te zajednice većinom glasova u Skupštini.
„On ne govori o većini srpskih poslanika, niti o unutrašnjem zajedničkom legitimitetu, niti o partijskom ekskluzivitetu. Svaki dodatni kriterijum predstavlja stvaranje norme, a ne tumačenje“, navodi se.
Samoopredeljenje takođe kritikuje i način na koji Sud tumači odredbe Ahtisarijevog plana, uz ocenu da se time u praksi stvara „pravo veta za jedan politički subjekt“, aludirajući na primer Srpske liste.
„Odredbe Ahtisarijevog plana odnose se na zajednice, a ne na dominaciju jednog političkog subjekta nad institucijama. Svako tumačenje koje žrtvuje funkcionalnost institucija zarad jednog političkog subjekta, koji pritom ne priznaje državu Kosovo, ne štiti ustavni poredak već ga narušava“, navodi se u saopštenju.
Na kraju, iz Samoopredeljenja ističu i da je Kosovo, prema Ustavu, „multietničko društvo, ali ne i multietnička država“.
„Prema Ustavu, mi smo multietničko društvo, a ne multietnička država, jer smo demokratska parlamentarna republika, a ne federacija ili konfederacija. To ne može da promeni nijedan sud, pa ni ovaj ustavni“, zaključili su u saopštenju.
Hronologija slučaja
Odluka Ustavnog suda Kosova o izboru Nenad Rašića za potpredsednika kosovske skupštine usledila je nakon višemesečnog pravnog spora koji je pokrenula Srpska lista, osporavajući način na koji je sprovedena procedura za izbor Nenada Rašića.
Skupština Kosova je 10. oktobra prošle godine izabrala Rašića za potpredsednika parlamenta iz reda srpske zajednice. U vezi ovog izbora, Srpska lista je uložila žalbu, tvrdeći da je postupak bio suprotan Ustavu i Poslovniku Skupštine.
Ustavni sud je potom razmatrao predmet kao ustavno pitanje koje se odnosi na proceduru izbora potpredsednika iz reda nevećinskih zajednica.
U odluci objavljenoj krajem januara, Sud je zaključio da izbor Rašića nije bio u skladu sa Ustavom, ocenjujući da pravo predlaganja kandidata za ovu funkciju pripada većini poslanika iz srpske zajednice.
Sud je potom naveo da su u konkretnom slučaju korišćeni mehanizmi koji, prema njegovom tumačenju, nisu primenjeni u skladu sa „duhom i svrhom ustavnih garancija“.
Posebno je istaknuto da mehanizmi poput žreba, mogu biti korišćeni samo u „izuzetnim okolnostima“ i u funkciji konstituisanja parlamenta, ali ne i na način da većina poslanika nametne predstavnika jednoj nevećinskoj zajednici bez njenog predloga.
U kasnijem obrazloženju, Ustavni sud je dodatno precizirao da samo većina poslanika iz reda srpske zajednice, odnosno drugih zajednica koje nisu većinske, može da predlaže kandidate za potpredsednika Skupštine iz svojih redova.
Njihov izbor, kako su precizirali, potom potvrđuje većina glasova svih poslanika, ali uz poštovanje procedure predlaganja koja proizilazi iz ustavnih odredbi i Poslovnika Skupštine.
Ustavni Sud je na kraju naglasio da je ovakvo tumačenje važno za očuvanje ustavne legitimnosti procesa konstituisanja Skupštine i za garantovanje predstavničkih prava nevećinskih zajednica u okviru parlamentarnog sistema.
