Osim što se smatra zaštitnikom vinograda i vinogradara Sveti Trifun se proslavlja i kao opštinska slava Orahovca pa je u ime privremenog organa kolač prineo Stefan Đuričić a za narednu godinu da bude domaćin javio se ALeksandar Micić iz Velike Hoče.
Liturgiju su služili iguman manastira sveti Arhangeli kod Prizrena otac Mihailo, otac Danilo iz manastira Visoki Dečani, paroh orahovački jerej Milan Stanojevioć i velikohočanski Vuksan Kostić
Podsećajući vernike na smisao hrišćanskog života u vremenima koja iskušavaju veru, iguman Mihailo je tokom liturgije u Velikoj Hoči govorio o važnosti Zadušnica i duhovnoj obavezi svakog pojedinca da čuva nasleđe predaka i mir u srcu, bez obzira na spoljašnje okolnosti.
„Mesto da se pokajemo, mesto da se ispravljamo, mi samo teramo silu. A kome teramo silu? Sami sebi. Danas, u ovu subotu, kada se proslavlja Sveti mučenik Trifun koji nas je ovde okupio u ovom paraklisu u kome služimo, upravo je i vreme Zadušnica kada pominjemo naše upokojene. Pominjali smo ih na liturgiji, imamo ih u svojim mislima i srcu, jer je nama hrišćanima neophodno da se molimo za svoje usnupše. Moleći se za njih, predstavljene u Gospodu, mi se i sami podsećamo da će doći dan kada ćemo se i mi predstaviti Gospodu. Mislim da je neophodno, braćo i sestre, da mi to prepustimo Bogu. Da se ne pitamo kada će biti i šta će biti, nego da se u ovom životu – i danas ovde sabrani u obitelji Svetog kralja Stefana Dečanskog, u ovoj vinariji koja nosi njegovo ime – saberemo da proslavimo Gospoda. Mi smo ovde sabrani upravo zato što nas je Gospod okupio. Sveti kralj Stefan Dečanski i ova njegova zadužbina su ono što su nam ostavili naši preci. Zato, braćo i sestre, neka ovi prodaju šta hoće da prodaju, neka rade šta rade – svako neka radi kako misli da je pametno, a mi da se istinski držimo Gospoda i da se istinski radujemo jedni drugima“, poručio je u besedi.
Analizirajući tešku situaciju na Kosovu, otac Mihailo je u drugom delu svog obraćanja ukazao na to da se snaga za opstanak krije u brojnim svetinjama Velike Hoče i u hrišćanskoj ljubavi koja se dokazuje delima, a ne samo rečima.
„Ne možemo da pričamo o ljubavi prema Bogu ako istinski ne ljubimo jedni druge i ne činimo dobra dela. Svedoci smo da ništa ne možemo bez Boga. Svedoci smo da smo mnogo postradali i da mnogo stradamo, i u ovom selu i u okolnim selima. Svedoci smo i da nas je sve manje na Kosovu i Metohiji, ali opet, i ovo malo što nas je ostalo – ako se istinski budemo držali Gospoda, pobedićemo i prebrodićemo sva iskušenja. Nikome danas nije lako, niko nije bez iskušenja, bolesti i stradanja, ali ako se pokajemo i potrudimo, uz pomoć ovih svetinja kojih u vašem selu imate u izuzetnom broju, opstaćemo. Nema sela koje ima toliko crkava i manastira kao vi ovde. Niko nema taj blagoslov koji vi imate, iako ste okruženi onima koji nam baš ne žele dobro. Neka oni rade svoj posao, a mi ćemo raditi svoj. Neka vas Gospod sve čuva, da vam podari zdravlja, napretka, pameti i razuma da opstanete i ostanete hrišćani“, zaključio je iguman Mihailo.
Osvrćući se na situaciju u svetu uoči početka vaskršnjeg posta, iguman manastira Sveti Arhangeli je povukao paralelu između ratnih stradanja, nepravde i duhovne dezorijentisanosti savremenog čoveka, pozivajući na budnost i svest o vremenu u kojem živimo.
„Vidimo, braćo i sestre, kroz ove dane koje imamo sada uoči ove nedelje – mesopusne, pred sam početak posta – imamo još sedam dana da mrsimo. Sve ovo što se dešava oko nas, svedoci smo te nepravde i toga šta se dešava u ovom svetu. Svet je ovaj jednostavno izgubio, najblaže rečeno, kompas, pa otprilike ne zna gde udara i kuda ide, a tako i moćnici ovog sveta. Vidimo da svaki dan smišljaju neku novu muku i neko novo dešavanje da bi nekim ljudima napakostili. Naša braća hrišćanska i slovenska ratuju u Ukrajini, kao i u drugim mestima u svetu gde se ratuje i gde se strada. Svedoci smo da ovaj svet jednostavno nikako neće da se opasulji, neće da se pokaje, nego se samo na silu dodaje sila, a na muku muka“, rekao je iguman Mihailo.
Nakon Svete liturgije i rezanja slavskog kolača, prisutni vernici su ostali na posluženju koje su pripremili domaćini slave. Zatim su svi zajedno otišli u Dečanski vinograd kako bi tradicionalno orezali prve čokote vinove loze.
U Orahovcu se Trifundan proslavlja tradicionalno u jednom od nekoliko preostalih srpskih vinograda, gde se muškarci okupljaju, simboličnu orežu po koji čokot loze i nastavljaju druženje uz lomljenje pogače, kuvanje pasulja i pesmu.
