Ovaj hram iz IX veka, smešten dva kilometra severno od centra Novog Pazara, bio je srednjovekovno sedište srpske države i episkopije. Kao deo celine Stari Ras i Sopoćani, od 1979. godine nalazi se na Listi svetske baštine UNESCO.
Teške optužbe iz javnosti
Polemiku je otvorila koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković, koja je, uz oštre reči, upozorila da se u porti crkve pod izgovorom manjeg centra projektuje objekat za boravak i smeštaj „koji će nadmašiti i veličinu crkve“.
Ona je navela da se gradi na prostoru višeslojne nekropole koja nije do kraja istražena, dovela u pitanje opstanak lokaliteta na UNESCO listi i poručila da je „cela mašinerija upregnuta“ kako bi se ispunio „hir“ da se vladičansko sedište premesti. U jednoj od objava navela je i da se nada da će „oni koji planiraju da spavaju na slojevima grobova i kostiju“ imati miran san.
Na ove tvrdnje reagovao je i ministar kulture Nikola Selaković, koji je izgradnju nazvao „ruglom“ i upozorio da bi eventualno skidanje zaštite od strane UNESCO-a Srbiju dovelo u ozbiljan problem, posebno kada je reč o zaštiti kulturnih dobara na Kosovu. Najavio je i borbu za rušenje spornog objekta.
Eparhija: Nema premeštanja sedišta, sve prema dozvolama
Eparhija raško-prizrenska odbacuje navode o premeštanju sedišta i nelegalnoj gradnji.
Iz Eparhije poručuju da kanonsko i duhovno sedište ostaje u Prizrenu i manastiru Gračanica, dok je administrativno sedište u Novom Pazaru registrovano još 2017. godine, bez promene statusa Eparhije.
Navode i da projekat ima potrebne dozvole, da se realizuje pod nadzorom nadležnih institucija, te da je projektant objekta Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Tvrde da idejno rešenje ne prelazi ranije odobrene gabarite i da nema ugrožavanja svetske baštine.
Na Sretenje – stanje na terenu
Na praznik Sretenje zatekli smo radove u blizini crkve.
Konstrukcija objekta je u fazi podizanja, a gradilište je ograđeno, dok posetioci nesmetano obilaze kompleks.
Na ulazu su jasno istaknute dve veće informativne table sa podacima o izgradnji, na kojima je naznačeno da je projektant Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Na tablama su prikazane i skice finalnog izgleda objekta, koji bi, prema projektu, u završnoj fazi trebalo arhitektonski da se uklopi u ambijent starine i postojeći kompleks.
Radnici na gradilištu su nam u nezvaničnom razgovoru kazali da su nadzorni organi redovno prisutni, uključujući predstavnike Republičkog zavoda, te da se, kako su naveli, vodi računa o svakom segmentu radova zbog osetljivosti lokaliteta koji je pod međunarodnom zaštitom.
