Preostalih 14 dana za izbor novog predsednika političke partije koriste kako bi sa sebe skinule odgovornost za eventualni neuspeh procesa, ističu poznavaoci političkih prilika.
Prema rečima analitičara Afrima Kasolija, partije su ušle u ciklus opravdavanja, sa ciljem da stvore percepciju da ne snose odgovornost za neizbor predsednika.
Logika koja je, prema njemu, pratila i institucionalnu blokadu prošle godine.
Iako ovu strategiju prate tri najveće partije, Kasoli ocenjuje da je ona najizraženija kod Demokratskog saveza.
„Demokratski savez je pretrpeo veliki poraz na izborima 28. decembra. Zato se čini da ovo traumatično iskustvo utiče na političke poteze Ljumira Abdidžikua, kako bi se u javnosti predstavio kao lider koji je najmanje kriv za nemogućnost drugih političkih subjekata da zemlji obezbede novog predsednika“, rekao je Kasoli.
On navodi da su i izjave zvaničnika Demokratske partije u istom tonu opravdavanja, ali da su oni opušteniji zbog stabilnijeg biračkog tela stranke.
Kasoli ističe da će Pokret Samoopredeljenje do kraja ustavnog roka pokušati da nametne svoje kandidate, Gljauka Konjufcu ili Fatmire Mulhadžu-Kolčaku.
Međutim, prema njegovim rečima, ni prvoplasirana partija na poslednjim izborima nije zainteresovana za kompromis.
On dodaje da je strategija vladajuće partije da stvori percepciju da opozicija radi na propasti procesa, dok se paralelno preduzimaju politike sa izbornim efektom.
„Planira se ubrizgavanje od 200 miliona evra narednog meseca kroz novi ekonomski paket, navodno radi suočavanja sa inflacijom koja je pogodila Kosovo. Sve ove mere, hteli mi to ili ne, u velikoj meri stvaraju utisak da se i Pokret Samoopredeljenje u pozadini priprema za nove vanredne izbore. Ali, uvek polazeći od pretpostavke i kalkulacije da je i ovaj politički subjekt bio žrtva ‘zavere’ opozicionih stranaka“, rekao je on.
Analitičar Arbnor Sadiku smatra da odgovornost za neuspeh snosi Samoopredeljenje.
Ipak, prema njegovim rečima, novi izbori bi odgovarali Demokratskom savezu.
On ističe da bi ujedinjenje bivše predsednice Vjose Osmani i Abdidžikua u okviru jednog političkog subjekta predstavljalo izazov za Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.
„Imali bismo blok predvođen gospodinom Abdidžikuom i Vjosom Osmani i drugi blok koji bi predvodio gospodin Kurti sa ostalim partijama, kao što su Demokratska partija i Alijansa, i imali bismo prilično snažnu izbornu trku“, rekao je on.
Trenutno koalicija predvođena Samoopredeljenjem ima 66 poslanika, Demokratska partija 22, Demokratski savez 15, a Alijansa šest.
Za izbor predsednika potrebno je 80 glasova u prva dva kruga. U trci su dva kandidata Samoopredeljenja, koji na sednici 5. marta nisu uspeli da obezbede ni kvorum za početak glasanja.
Prošlog ponedeljka održan je sastanak Abdidžikua i Kurtija, ali bez dogovora. Demokratska partija je zatražila da eventualni sastanak Kurti–Hamza bude zvanično pozvan pismom, dok je Abdidžiku naveo da se već sastao i sa Hamzom.
Premijer Kurti do sada nije pozvao na sastanak predsednika Alijanse, Ramuša Haradinaja.
Ustavni sud je odredio rok do 28. aprila za izbor predsednika. U suprotnom, zemlja ide na izbore koji moraju biti održani u roku od 45 dana.
