Sporazum koji je trebalo da označi početak normalizacije odnosa Beograda i Prištine i danas je delimično primenjen, dok politički dijalog prati dugotrajan zastoj. Povodom godišnjice Briselskog sporazuma, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković poručuju da ZSO i dalje nije formirana, uz ocenu da Priština ne pokazuje spremnost za ispunjenje preuzetih obaveza.
Briselski sporazum, zvanično „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, potpisan je 19. aprila 2013. godine u Briselu, u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije (EU).
Sporazum su potpisali tadašnji premijeri Srbije, Ivica Dačić i Kosova, Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, Ketrin Ešton.
Dokument se sastoji od 15 tačaka i predstavlja prvi formalni okvir za normalizaciju odnosa dve strane.
Ključne odredbe sporazuma odnose se na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), integraciju srpskih bezbednosnih i pravosudnih struktura u kosovski sistem, organizovanje lokalnih izbora na severu Kosova, kao i dogovore u oblastima energetike i telekomunikacija.
Takođe je predviđeno da nijedna strana ne blokira napredak druge na putu ka evropskim integracijama.
Kada je reč o implementaciji, pojedine obaveze su sprovedene, uključujući integraciju policije i pravosuđa, kao i održavanje izbora i uspostavljanje određenih tehničkih sporazuma.
Međutim, ključna obaveza koja se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom nije realizovana, što ostaje jedno od glavnih spornih pitanja u odnosima dve strane.
U političkom smislu, proces normalizacije suočen je sa ozbiljnim zastojima, a dijalog između Beograda i Prištine u više navrata je prekidan i usporavan zbog kriza na terenu i neslaganja oko primene dogovorenih obaveza.
Uprkos formalnom postojanju sporazuma i kasnijim dopunama u okviru dijaloga, ključna pitanja ostaju nerešena, dok se proces normalizacije i dalje odvija uz povremene prekide i ograničen napredak.
Vučić o godišnjici Briselskog sporazuma: Trinaest godina laži, ne žele da osnuju ZSO
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, povodom 13. godišnjice Briselski sporazum, da 19. april 2013. „nije bio lak dan“, već „dan prepun kompromisa u gotovo nemogućim uslovima“, ocenjujući da je taj dokument bio „najmanje loše što smo u tom trenutku mogli da dobijemo“.
U intervjuu za Kosovo Online, Vučić je naveo da je sporazum obezbedio „elementarna prava našem narodu na Kosovu i Metohiji“ i opstanak Srba, ali bez priznavanja kosovske nezavisnosti.
Govoreći o mogućnosti formiranja Zajednice srpskih opština, Vučić je ocenio da do toga neće doći.
„Neće oni to da osnuju… sada će da nađu neke koji su nam poluprijatelji… da to ne bude ZSO, ali da bude nešto slično“, rekao je Vučić, dodajući da su „iscrpeli svoj bunar i svoj rezervoar laži“ i da se razgovori sada svode na pritiske uz pretnju sankcijama.
Petković: Bez ZSO nema mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je danas da, ni 13 godina nakon potpisivanja Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, nije formirana ZSO, uprkos garancijama Evropske unije.
Kako je istakao, sprovođenje sporazuma zahtevalo je „iskrenost i dobru volju potpisnica, koja u Prištini nikada nije postojala“, dodajući da tamošnja politička scena „otvoreno prkosi porukama da su za nju dogovori iz Brisela irelevantni“.
Petković je naglasio da je „Beograd sve svoje obaveze ispunio“, ali da je ključni deo sporazuma upravo formiranje ZSO, koja „treba da bude temelj za zaštitu položaja i prava srpskog naroda“, što bi, kako je ocenio, doprinelo stabilnosti.
On je naveo da političke strukture u Prištini, „predvođene Aljbinom Kurtijem, godinama, umesto poštovanja sporazuma, dosledno rade na zastrašivanju i obespravljivanju Srba“.
Istovremeno je poručio da Beograd ostaje posvećen dijalogu, „kao jedinom razumnom putu za rešavanje teških problema“, ali i odlučan u zahtevu da se ZSO formira, što se, kako je dodao, ističe „tokom svake runde pregovora u Briselu“.
On je ocenio da ZSO, „sa svim svojim izvršnim nadležnostima, onako kako je dogovoreno 2013. i 2015. godine, mora biti prioritetna tema za briselskim stolom“, uz fokus na njenu punu implementaciju.
Petković je dodao da statut ZSO „pod hitno mora da bude dogovoren“, podsećajući da je nacrt izrađen još pre osam godina i predstavljen u dijalogu na visokom nivou 2023. godine.
Govoreći o nastavku dijaloga, naveo je da je „Beograd na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem jasno stavio do znanja da nastavak dijaloga isključivo zavisi od daljih koraka koje će preduzeti Brisel“, uz zahtev da svi naredni koraci budu usmereni ka primeni sporazuma o ZSO.
U saopštenju se zaključuje da će Beograd nastaviti da insistira na pronalaženju „održivih i trajnih rešenja“ koja bi dugoročno stabilizovala region i obezbedila sigurnost i prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
