Zamenica programskog direktora organizacije CASA Tijana Grujić i intervju za Radio Goraždevac kaže da je monitoringom procesa utvrđeno da građani, posebno pripadnici srpske i drugih nevećinskih zajednica, nisu u svim opštinama imali jednake uslove za ostvarivanje prava koja su im zakonom garantovana.
„Osim što je u startu proces kasnio, ostavljajući time manje vremena za registraciju, uočili smo niz nepravilnosti, nepravilno implementiranje zakona, neujednačenu praksu između opština, nepotpune informacije i zbunjenost, ne samo u pogledu propisa, već negde i neobaveštenost samih administrativnih službenika o tome šta treba da urade“, navela je Grujić.
Prema njenim rečima, procenat uspešno rešenih zahteva bio je izuzetno mali, a situacija je posebno nepovoljna južno od Ibra. Mnogi mladi ljudi rođeni van Kosova, kako je navela, nisu uspeli da zamene dokumenta u predviđenom roku.
Grujić smatra da problem nije bio samo u zakonskim procedurama, već i u načinu na koji su ih pojedini službenici primenjivali.
„To je i nerazumevanje zakona, nepoznavanje, možemo da kažemo da je u određenoj meri i diskriminatorna praksa određenih službenika. Mi imamo različite situacije koje se razlikuju od opštine do opštine“, rekla je Grujić.
Kao primer navela je slučaj građanina koji je, prema nalazima monitoringa, četiri puta odbijen od strane službenika da preda zahtev, uz obrazloženje da ne ispunjava uslove zato što poseduje srpsku ličnu kartu izdatu u gradu na Kosovu.
„To je jedan flagrantan primer kako se postupalo tokom ova tri meseca. Nažalost, u isto vreme smo naišli i na službenike koji su izuzetno dobro radili svoj posao i koji su izlazili u susret, tako da je ujednačavanje prakse i osiguravanje da svako bude jednako tretiran pred zakonom nešto što mora da se desi u narednom periodu“, istakla je Grujić.
Iz organizacije CASA institucijama i međunarodnoj zajednici preporučuju produženje roka za zamenu dokumenata, olakšavanje procedura i fleksibilniji režim, ali i pravilnu i ujednačenu primenu zakona.
Grujić upozorava i na moguću indirektnu diskriminaciju pripadnika srpske zajednice u kontekstu novog Zakona o državljanstvu. Kako navodi, pripadnici dijaspore koji su se ranije dobrovoljno odrekli kosovskog državljanstva sada imaju olakšanu i ubrzanu proceduru za njegovo ponovno sticanje, dok oni koji po zakonu imaju pravo na dokumenta, ali nisu uspeli da ga ostvare zbog administrativnih prepreka, mogu ostati bez mogućnosti da to pravo iskoriste.
