Penzionisani general Vojske Jugoslavije Momir Stojanović, nekadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa i prvi direktor Vojnobezbednosne agencije, objavio je danas da je ponovo dobio poziv Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu radi saslušanja zbog sumnje da je počinio ratni zločin na Kosovu.
On tvrdi da je protiv njega još pre više godina vođena istraga po poternici raspisanoj na zahtev kosovskog pravosuđa, ali da je ona obustavljena zbog nedostatka dokaza.
„Nakon sedam godina ovih dana na adresi na kojoj odavno ne živim dobio sam poziv Suda za ratne zločine u Beogradu da se javim radi saslušanja zbog sumnje da sam počinio ratni zločin“, saopštio je Stojanović.
Objavljujući fotografije sudskog poziva, službene beleške Tužilaštva za ratne zločine i druge dokumentacije, Stojanović je saopštio da je protiv njega ranije, po zahtevu kosovskog pravosuđa, već vođena istraga u Srbiji, ali da je posle trogodišnjeg postupka obustavljena zbog nedostatka dokaza.
„Uredno se javiš Sudu za ratne zločine i zahtevaš da se sprovede istraga po predmetnom događaju. Nakon trogodišnje istrage u kojoj se promene tri tužioca dobiješ službenu belešku kojom se obustavlja postupak zbog nedostatka dokaza i u kojoj je jasno obrazloženo da nemaš nikakve veze sa predmetnim događajem“, naveo je Stojanović.
Dodaje da se potom obratio Ministarstvu pravde i nacionalnoj kancelariji Interpola sa zahtevom da rezultate istrage dostave Generalnom sekretarijatu Interpola u Lionu radi ukidanja crvene poternice, ali da, kako tvrdi, „nije dobio nikakav odgovor niti ga je bilo ko od državnih organa kontaktirao“.
Prema njegovim rečima, ovih dana ponovo je dobio poziv Tužilaštva za ratne zločine.
„Kako je poziv adresiran na staru adresu, koju je, kao i mnogih kolega veterana, neko iz državnog aparata ustupio kosovskom pravosuđu, može se zaključiti da je u pitanju ponavljanje celog procesa po zahtevu pravosuđa nepriznate, a možda i priznate, a da mi to ne znamo, države Kosovo. A možda je sve ovo u funkciji disciplinovanja i zastrašivanja političkih neistomišljenika“, napisao je Stojanović.
Meja, Interpol i obustavljena istraga
Stojanović, danas snažni kritičar Vučićevog režima, nije nepoznato ime u predmetima koji se odnose na ratne zločine na Kosovu. Penzionisani general Vojske Jugoslavije, nekadašnji načelnik Službe bezbednosti Prištinskog korpusa, prvi direktor Vojnobezbednosne agencije, bivši narodni poslanik i predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, od februara 2024. godine nalazi se na čelu Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije.
Za njim je februara 2015. godine, na zahtev tadašnjeg Euleksa i suda u Đakovici, raspisana crvena Interpolova poternica zbog sumnje na ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu. Protiv njega se postupak na Kosovu vodi u odsustvu.
Stojanović navodi da se nakon raspisivanja poternice sam javio Tužilaštvu za ratne zločine Srbije i zatražio sprovođenje istrage.
„Nakon trogodišnje istrage u kojoj se promene tri tužioca dobiješ službenu belešku kojom se obustavlja postupak zbog nedostatka dokaza i u kojoj je jasno obrazloženo da nemaš nikakve veze sa predmetnim događajem“, naveo je Stojanović.
Uz objavljenu dokumentaciju nalazi se i službena beleška Tužilaštva iz 2019. godine iz koje proizlazi da je postupak obustavljen zbog nedostatka dokaza.
Kako dalje tvrdi, nakon toga obratio se Ministarstvu pravde Srbije i nacionalnoj kancelariji Interpola sa zahtevom da o ishodu istrage obaveste Generalni sekretarijat Interpola u Lionu radi ukidanja međunarodne poternice.
„Ne dobiješ nikakav odgovor niti te bilo ko od državnih organa kontaktira“, naveo je.
Međutim, prema njegovim tvrdnjama, ovih dana usledio je novi poziv Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu.
Među ključnim optuženima u najvećem predmetu za ratne zločine
Stojanović je danas među 53 osobe koje Specijalno tužilaštvo Kosova tereti u predmetu Meja, najvećem postupku za ratne zločine koji se vodi pred kosovskim pravosuđem.
Optužnica, podignuta krajem 2023. godine, odnosi se na događaje iz aprila 1999. godine u Meji i okolnim selima u opštini Đakovica, gde je, prema navodima Tužilaštva, ubijeno 370 albanskih civila.
U optužnici se Stojanović navodi kao tadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, a Specijalno tužilaštvo ga označava kao jednog od ključnih optuženih, tvrdeći da je imao vodeću ulogu u planiranju operacije.
Pored njega, među optuženima su i nekadašnji visoki vojni, policijski i bezbednosni zvaničnici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, uključujući Franka Simatovića Frenkija, Dragana Živanovića, Veroljuba Živkovića, Iliju Todorova i druge.
Suđenje u odsustvu počelo je prošle godine pred Osnovnim sudom u Prištini.
Međutim, početkom juna ove godine Apelacioni sud Kosova ukinuo je potvrdu optužnice i predmet vratio na ponovno odlučivanje, ocenivši da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za vođenje postupka u odsustvu.
Apelaciono veće zaključilo je da nisu preduzeti „razumni napori“ da optuženi budu obavešteni o postupku, navodeći da nema dokaza da su pozivi i optužnica objavljeni na način propisan zakonom, niti da je sprovedena odgovarajuća javna kampanja kojom bi se osiguralo da optuženi saznaju za postupak.
Upravo pitanje uručivanja poziva poslednjih meseci postalo je jedno od ključnih procesnih pitanja u predmetima za ratne zločine koje vodi kosovsko pravosuđe.
Samo nekoliko sedmica nakon odluke Apelacionog suda u predmetu Meja, pred Osnovnim sudom u Prištini počelo je novo suđenje u odsustvu – protiv 21 optuženog za ratne zločine u Račku.
Za razliku od predmeta Meja, Specijalno tužilaštvo je na samom početku postupka posebno naglasilo da su u ovom slučaju ispunjeni svi zakonski uslovi za vođenje suđenja u odsustvu, navodeći da su optuženima upućeni pozivi putem međunarodne pravne pomoći, da su izdati nalozi za hapšenje, kao i domaće i međunarodne poternice.
Među optuženima u predmetu Račak nalazi se i Goran Radosavljević Guri, nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije, koji je prethodnih nedelja u televizijskom gostovanju na Kuriru tvrdio da bivšim pripadnicima vojske i policije u Srbiji na kućne adrese stižu pozivi kosovskog pravosuđa.
„Ali pazite, te podatke je dao neko naš. Kako bi moglo tužilaštvo u Prištini da zna gde neko stanuje? To znači da je neko iz naših državnih organa, iz raznoraznih razloga davao podatke o svima nama, aktuelnim adresama“, rekao je tada Radosavljević.
Stojanović u današnjoj objavi iznosi gotovo identičnu tvrdnju, navodeći da je poziv upućen na njegovu staru adresu i ocenjujući da je „neko iz državnog aparata“ dostavio njegove podatke kosovskom pravosuđu.
U jeku novih istraga, ekshumacija i hapšenja
Stojanovićeva objava dolazi u trenutku kada pitanje ratnih zločina ponovo izbija u prvi plan odnosa Beograda i Prištine.
Poslednjih dana kosovske vlasti intenzivirale su aktivnosti u više paralelnih predmeta. U Zubinom Potoku ove sedmice uhapšena su trojica Srba – M. J., M. B. i jutros J. R. – zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Dok su za prvu dvojicu određene mere jednomesečnog pritvora, za trećeg uhapšenog je Specijalno tužilaštvo danas saopštilo tek da je njegovo privođenje rezultat višemesečne istrage, ne precizirajući da li se radi o istom predmetu.
Istovremeno, po nalogu Specijalnog tužilaštva Kosova započela su iskopavanja u selu Mala Kaludra kod Zubinog Potoka, gde se proveravaju navodi o mogućoj masovnoj grobnici iz ratnog perioda.
Na lokalitetu su do sada, kako je potvrđeno, pronađeni ljudski posmrtni ostaci, ali njihov identitet, broj žrtava i vreme nastanka biće poznati tek nakon završetka forenzičkih analiza i DNK identifikacije.
Istraga je u međuvremenu postala jedno od centralnih političkih i medijskih pitanja na Kosovu.
Lokalitet su tokom prethodnih dana obišli vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti, vršiteljka dužnosti ministarke pravde Aljbuljena Hadžiju, predsednik Vladine komisije za nestala lica Andin Hoti, predsednica Skupštine u ostavci Saranda Bogujevci, ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, ministarka spoljnih poslova Donika Gervala-Švarc i drugi zvaničnici iz Prištine.
Kurti je tom prilikom izjavio da će iskopavanja trajati još nedeljama, a moguće i mesecima, zbog rasutosti pronađenih posmrtnih ostataka.
Govoreći o istrazi, ponovo je pozvao Srbiju da otvori državne, vojne i policijske arhive, posebno dokumentaciju koja se odnosi na 37. motorizovanu brigadu Vojske Jugoslavije, za koju tvrdi da bi mogla pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih.
Samo dan ranije, u Raški je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić otkrio spomenik poginulim pripadnicima 37. motorizovane brigade. Upravo se 37. motorizovana brigada poslednjih dana ponovo nalazi u središtu optužbi iz Prištine i zahteva za otvaranje vojnih arhiva. Opština Raška poslednjih godina bila je jedno od ključnih mesta potrage za posmrtnim ostacima nestalih sa Kosova – najpre na lokalitetu Rudnica, gde su ekshumacije započete 2013. godine nakon, kako je tada javljeno, otkrivanja masovne grobnice, a potom i na drugim lokacijama u okolini, uključujući Kiževak.
Kurti je istovremeno pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Beograd kako bi, kako je naveo, sproveo Deklaraciju o nestalim osobama usvojenu 2. maja 2023. godine u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
Dodatnu pažnju izazvao je i slučaj Ranka Tepavca iz Istoka. Nakon što su srpski mediji objavili da je u Kraljevu priveden zbog sumnje na špijunažu, organizacije za tranzicionu pravdu REKOM mreža pomirenja, Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo saopštile su da je upravo Tepavac još 2003. godine istražiteljima UNMIK-a i Kosovske policije dao iskaz o mogućoj lokaciji masovne grobnice u Maloj Kaludri. Kosovski zvaničnici ocenili su da bi njegovo procesuiranje moglo obeshrabriti buduće svedoke u istragama ratnih zločina, dok zvanični organi Srbije do danas nisu saopštili da li je reč o istoj osobi.
Hapšenja u Srbiji i reakcije Prištine
Istovremeno, poslednjih godina zabeležen je i veći broj hapšenja Albanaca sa Kosova u Srbiji, uglavnom pod sumnjom za ratne zločine. U ovim slučajevima osumnjičeni su nakon saslušanja ili višemesečnog pritvora puštani da se brane sa slobode.
Jedan od takvih slučajeva bio je i Mithat Ložani, uhapšen početkom februara na graničnom prelazu Batrovci. Nakon gotovo tri meseca provedenih u pritvoru, krajem aprila pušten je na slobodu, što je tada saopštio upravo advokat Arijanit Koci.
Takva hapšenja redovno izazivaju oštre reakcije u Prištini, gde zvaničnici osporavaju pravo srpskih pravosudnih organa da vode postupke za ratne zločine počinjene na Kosovu.
Nakon hapšenja Ložanija, Evropska unija je u odgovoru KoSSevu ocenila da takvo postupanje nije u skladu sa obavezama koje je Srbija preuzela u okviru Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine. Portparol EU tada je naveo da se Srbija obavezala da neće pokretati krivične istrage i postupke za navodne ratne zločine počinjene na Kosovu, osim ukoliko to zatraže kosovske vlasti, pozivajući Beograd da poštuje preuzete obaveze.
Iako takva odredba nije eksplicitno navedena u javno dostupnim verzijama Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine, profesor međunarodnog prava Dejan Mirović smatra da se EU poziva na tzv. sporazum Mustafa–Vučić o pravosuđu.
MUP je jutros saopštio da je na graničnom prelazu Horgoš uhapšen M. M. (1981) zbog sumnje da je 1999. godine počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva u selu Klobukar na Kosovu. Samo nekoliko sati ranije advokat Arijanit Koci objavio je da su srpske granične vlasti zadržale Mentora Mustafu iz Novog Brda, navodeći da mu je, prema rečima njegovog brata, kao razlog navedena oštećena lična karta. Iako se poklapaju mesto, vreme i približna starost, ni srpske institucije ni Koci nisu potvrdili da je reč o istoj osobi.
Povratak ratnih zločina u centar dijaloga
Paralelno sa novim istragama i sudskim postupcima, pitanje nestalih osoba je jedna od centralnih tema dijaloga Beograda i Prištine, za koju međunarodni zvaničnici ističu da ima napretka.
Deklaracija o nestalim osobama, koju su u maju 2023. godine usvojili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Aljbin Kurti, predvidela je intenzivniju saradnju u pronalaženju i identifikaciji osoba koje se i dalje vode kao nestale.
Tek krajem januara ove godine, gotovo tri godine kasnije, održan je prvi sastanak Zajedničke komisije za nestale u trilateralnom formatu pod posredovanjem Evropske unije. U međuvremenu su usledile međusobne optužbe o izostanku saradnje, dok Priština poslednjih dana upravo na osnovu te deklaracije ponovo zahteva otvaranje vojnih, policijskih i državnih arhiva Srbije, ali i tvrdi da ekshumacija u Maloj Kaludri nije deo ovih zajedničkih napora.
Prema podacima nadležnih institucija, više od četvrt veka nakon završetka rata još se traga za oko 1.600 nestalih osoba.
Kako pozivi stižu do adresa u Srbiji?
Stojanovićeve tvrdnje da je neko iz državnog aparata Srbije kosovskom pravosuđu dostavio njegovu adresu gotovo su identične onima koje je prethodnih nedelja izneo i Goran Radosavljević Guri, jedan od optuženih u predmetu Račak.
„Kako bi moglo tužilaštvo u Prištini da zna gde neko stanuje? To znači da je neko iz naših državnih organa davao podatke o svima nama, aktuelnim adresama“, tvrdio je ranije Radosavljević.
Sličnu sumnju sada iznosi i Stojanović, navodeći da je poziv upućen na njegovu staru adresu i ocenjujući da je „neko iz državnog aparata“ njegove podatke ustupio kosovskom pravosuđu.
Međutim, zvanične institucije Srbije odbacuju takve tvrdnje.
Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je krajem juna da su pojedinim građanima u Srbiji zaista stizala pisma kosovskih pravosudnih organa, ali da ona nisu dostavljena preko Ministarstva pravde, niti je ono na bilo koji način učestvovalo u njihovoj distribuciji. Ministarstvo je tada poručilo da građani nisu dužni da se prema takvim pismima odnose kao prema validnim aktima i najavilo proveru svih okolnosti koje su izazvale uznemirenost javnosti.
Dva dana kasnije usledilo je i objašnjenje vršioca dužnosti direktora Pošte Srbije Zorana Anđelkovića, koji je za Radio Slobodna Evropa izjavio da se poštanski saobraćaj između Srbije i Kosova godinama odvija preko međunarodnih poštanskih centara, poput Beča, Ljubljane i Budimpešte, jer između dve strane ne postoji sporazum o direktnoj poštanskoj razmeni.
Istovremeno, Specijalno tužilaštvo Kosova nije želelo da odgovori koliko je poziva poslato na adrese u Srbiji niti kojim putem su oni dostavljeni, dok je EULEX saopštio da nije posredovao u njihovoj dostavi.
Upravo je pitanje dostavljanja sudskih poziva poslednjih meseci postalo jedno od ključnih procesnih pitanja u predmetima za ratne zločine. Početkom juna Apelacioni sud Kosova ukinuo je potvrdu optužnice protiv 53 osobe u predmetu Meja, ocenivši da nisu preduzeti „razumni napori“ da optuženi budu obavešteni o postupku, dok je već krajem jula, na početku suđenja za Račak, Specijalno tužilaštvo posebno naglasilo da su u tom predmetu ispunjeni svi zakonski uslovi za vođenje postupka u odsustvu.
