Pitanje gde prestaje tradicija „čašćavanja“ i „izražavanja zahvalnosti“, a gde počinje čista korupcija i krivično delo uzimanja mita, najbolje oslikavaju realne priče ljudi sa terena. Njihova iskustva pokazuju da koverta u zdravstvu često nije znak pažnje, već uslov za preživljavanje.
Da novac ne garantuje uvek ni bržu uslugu, svedoči primer R. P. iz Goraždevca (ime i prezime poznati redakciji). Suočen sa neophodnošću operativnog zahvata, on je spas potražio u jednoj od beogradskih bolnica.
U pokušaju da izbegne višemesečno čekanje i stavi se na takozvani „brzi program“, R. P. je, kako kaže, dao 150 evra. Međutim, on tvrdi da je, i pored predate koverte, još dugo čekao na operaciju. Njegov slučaj slikovito pokazuje apsurd sistema u kom pacijent, doveden u bezizlaznu situaciju, pristaje na nelegalne novčane transakcije, da bi na kraju ostao i bez novca i bez blagovremene medicinske pomoći.
Koverta za oca i poziv advokata pred sud
Još dramatičniji uvid u to kako korupcija funkcioniše na terenu pruža priča našeg čitaoca I. B. (ime poznato redakciji), čiji je otac pre desetak godina operisan zbog spleta creva. Nakon teške operacije ocu je privremeno ugrađen disk sa kesom, a po otpustu na kućni oporavak usledio je, kako ističe naš sagovornik, period teških patnji.
Kada je došlo vreme za uklanjanje diska, hirurg je, po rečima I.B., na konsultacijama izričito tvrdio da zbog ogromnih gužvi operaciju nije moguće uraditi u narednih šest meseci. Kako se očevo zdravstveno stanje iz dana u dan pogoršavalo, I. B. je odlučio da preuzme stvar u svoje ruke. Otišao je kod lekara, doneo flašu viskija i kovertu sa 150 evra. Stav lekara se, po rečima našeg sagovornika, u momentu promenio – izjavio je da će videti da pacijenta stavi na program već za dva do tri dana, nakon čega je I. B. dodao još 50 evra.
Ono što je usledilo ogolilo je svu opasnost i komplikovanost ovakvih praksi. Otac uopšte nije znao da je njegov sin dao novac lekaru. U međuvremenu, neko drugi je pomenutog hirurga prijavio za uzimanje mita. Samo dva dana kasnije, porodici I. B. na kućni telefon javio se advokat uhapšenog doktora, raspitujući se da li su ga oni prijavili policiji.
Iako I. B. i njegova porodica, kako on tvrdi, nisu bili ti koji su podneli prijavu, lekar je na kraju završio pred sudom. Njegov otac je uspešno operisan tek nakon izvesnog vremena, kada mu je konačno uklonjena kesa i završen proces lečenja.
Naša redakcija, međutim, zbog zaštite identiteta sagovornika i nemogućnosti uvida u zvaničnu dokumentaciju, nije mogla nezavisno da potvrdi ove navode.
Anketa: Iskustva građana potvrđuju da problem nije usamljen
Iskustva naših sagovornika nisu izolovani slučajevi. Rezultati ankete koju je sprovela naša redakcija ukazuju da se veliki broj građana tokom lečenja susreo sa situacijama koje otvaraju pitanje granice između dobrovoljnog poklona i korupcije. Od osećaja da je poklon neophodan kako bi se dobila adekvatna zdravstvena usluga, preko upućivanja u privatne klinike, pa sve do odustajanja od lečenja zbog finansijskih razloga, odgovori ispitanika oslikavaju probleme sa kojima se pacijenti suočavaju.
Iako je 50 odsto ispitanika navelo da nikada nije imalo osećaj da bez poklona neće dobiti adekvatnu zdravstvenu uslugu, gotovo isto toliko – 21,43 odsto onih koji smatraju da se to često podrazumeva i 28,57 odsto koji su to iskusili u pojedinim situacijama – ukazuje da takva percepcija i dalje postoji. Istovremeno, 60,71 odsto ispitanika reklo je da ih je lekar ili medicinsko osoblje upućivalo u privatne zdravstvene ustanove, dok je 17,86 odsto zbog nedostatka novca nekada odložilo ili odustalo od lečenja. Ovi podaci ukazuju da pitanje korupcije u zdravstvu nije ograničeno samo na davanje poklona, već obuhvata i širu percepciju neformalnih troškova.
Anketa je pokazala i da je odnos građana prema davanju poklona zdravstvenim radnicima podeljen. Dok je 39,29 odsto ispitanika navelo da nikada nije dalo nikakav poklon lekarima ili medicinskom osoblju, 32,14 odsto ističe da je poklon uručilo isključivo kao znak zahvalnosti nakon uspešno završenog lečenja. Istovremeno, po 14,29 odsto ispitanika smatra da je poklon bio očekivan ili da bi njegovim davanjem obezbedili bolji tretman.
Rezultati ankete pokazuju da se veliki broj građana, iako ne nužno svi, tokom lečenja susreće sa praksama koje stvaraju utisak da zdravstvena usluga često ne zavisi samo od medicinske potrebe, već i od neformalnih pravila i dodatnih troškova. Upravo zato ostaje otvoreno pitanje gde prestaje običaj darivanja iz zahvalnosti, a gde počinje korupcija koja narušava poverenje u zdravstveni sistem.
Naše istraživanje obuhvatilo je iskustva građana sa kosovskim i srpskim zdravstvenim sistemom. Sa jedne strane, srpska zajednica je tradicionalno vezana za zdravstveni sistem koji funkcioniše u okviru Republike Srbije. Međutim, poslednjih godina je primetan sve veći broj slučajeva u kojima se građani leče i u zdravstvenim ustanovama koje funkcionišu u okviru kosovskog sistema. To se posebno odnosi na hitne slučajeve, kao i na određene hirurške intervencije koje se obavljaju u Prištini i Peći.
Istovremeno, postoji mnogo primera gde ljudi sa Kosova, bilo da su albanske, srpske ili druge nacionalnosti, pružaju veće poverenje zdravstvenim ustanovama, državnim ali i u velikoj meri privatnim, koje funkcionišu u Beogradu, Nišu i drugim većim gradovima u Srbiji, za koje izdvajaju veliku količinu novca.
Istraživanje UNDP-a iz 2025. (Za Srbiju): Zdravstvo uz politiku najkorumptivnija oblast
“Politika i zdravstvo se i dalje smatraju najkorumpiranijim oblastima javnog života u Srbiji. Iako je procenat ispitanika koji smatraju zdravstvo korumpiranim smanjen za 11% u odnosu na prethodnu godinu (videti grafikon 12) zdravstvo je posle političkih partija oblast koju građani smatraju oblašću visokog rizika za postojanje korupcije”, stoji u istraživanju UNDP-a.
Prema ovom istraživanju, više od dve petine slučajeva korupcije (44%), zableženih u protekla tri meseca(pre izveštaja), sitglo je iz oblasti zdravstva.
Prosečna ocena prisustva korupcije u zdravstvu, prema mišljenju ispitanika, na sakli od 1 do 5, iznosila je visokih 3,84.
“Ono što posebno zabrinjava kada je reč o percecpiji korupcije u sistemu zdravstva jeste to što građani svoj stav prema ovoj temi formiraju na osnovu ličnog iskustva i iskustva njima bliskih ljudi, rodbine i prijatelja.
Nešto manje od jedne petine ispitanika (18%) tvrdi kako su se na osnovu ličnog iskustva uverili u postojanje korupcije u zdravstvu, dok je 45% građana o ovoj pojavi informisano od strane njima bliskih ljudi.
Medijska uloga u informisanju građana o postojanju krupcije u zdravstvu je značajno niža u odnosu na onu koju mediji imaju kada je reč informacijama o postojanju korupcije u drugim oblastima. Svega jedna petina građana (20%) se informiše o slučajevima korupcije u zdravstvu putem medija”, stoji u ovom istraživanju.
Stavovi institucija
Kako bi istraživanje obuhvatilo stavove svih relevantnih institucija, redakcija je pitanja o davanju poklona zdravstvenim radnicima, mehanizmima za sprečavanje korupcije i postupanju po prijavama uputila Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovori na naša pitanja nisu stigli.
Na pitanja vezana za prisustvo ove pojave u kosovskom sistemu, kako je zakon na Kosovu tretira, koliko je ona rasprostranjena i da li su građani prijavljivali slučajeve korupcije u zdravstvu, odgovore smo dobili od Agencije za sprečavanje korupcije Kosova, kao i Lekarske komore Kosova.
OMK: Pokloni lekarima regulisani zakonom
Iz Lekarske komore Kosova navode da je praksa davanja poklona regulisana Zakonom br. 08/L-108 o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine i poklona. Kako ističu, Komora poštuje i primenjuje odredbe ovog zakona, kao i etičke i profesionalne principe koji imaju za cilj očuvanje nezavisnosti lekara i poverenja pacijenata.
U odgovoru za Radio Goraždevac, iz Lekarske komore Kosova navode da je njihova nadležnost profesionalni i zakonski nadzor nad radom zdravstvenih radnika – lekara, kao i postupanje u slučajevima disciplinske odgovornosti članova Komore tokom obavljanja lekarske profesije, posebno kada je reč o poštovanju Kodeksa medicinske etike i deontologije.
Međutim, iz Komore naglašavaju da slučajevi koji mogu imati elemente krivičnog dela, uključujući i korupciju, nisu u njihovoj nadležnosti. Takve slučajeve, kako navode, mogu da razmatraju nadležni sudovi.
ASK: Zakon dozvoljava samo prigodne i protokolarne poklone; Nizak broj prijava građana
Iz Agencije navode da službeno lice ne sme da traži niti prihvata poklone ili druge pogodnosti za sebe ili članove svoje porodice ukoliko su povezani sa obavljanjem službene dužnosti i mogu da utiču ili stvore utisak da utiču na nepristrasno i objektivno obavljanje posla. Izuzetak predstavljaju isključivo protokolarni i prigodni pokloni, u skladu sa zakonom.
Kako pojašnjavaju, Zakon br. 08/L-108 o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine i poklona dozvoljava prijem prigodnih poklona, ali uz jasno propisana ograničenja. Vrednost pojedinačnog prigodnog poklona ne sme biti veća od 50 evra, dok ukupna vrednost svih takvih poklona koje jedno službeno lice primi tokom godine ne može preći 250 evra.
Na pitanje koliko je na Kosovu rasprostranjena pojava davanja poklona ili mita lekarima, iz Agencije odgovaraju da ne mogu dati procenu, jer ne raspolažu zvaničnim podacima ili statistikama koje bi pokazale obim ove pojave. Ističu, međutim, da je broj prijava ovakvih slučajeva i dalje nizak.
Dodaju da su, nakon poslednjih zakonskih izmena, preduzeli konkretne mere za jačanje kontrole, uključujući formiranje posebne jedinice za inspekciju i reviziju poklona, kao i organizovanje obuka i sastanaka sa javnim službenicima radi doslednije primene propisa o prijavljivanju i primanju poklona.
Agencija navodi i da kontinuirano identifikuje sektore u kojima postoji povećan rizik od nezakonitog prihvatanja i neprijavljivanja poklona, među kojima se nalazi i zdravstveni sektor, zajedno sa obrazovanjem i drugim oblastima koje su posebno izložene ovoj pojavi.
Kada je reč o prijavama građana, iz Agencije su za naš medij potvrdili da su do sada primili nekoliko prijava koje spadaju u njihovu nadležnost, ali da nijedna od njih nije bila povezana sa zdravstvenim sektorom.
Iako zakoni jasno propisuju kada poklon predstavlja izraz zahvalnosti, a kada prelazi granicu dozvoljenog i postaje korupcija, iskustva građana pokazuju da se u praksi ta granica često doživljava drugačije. Dok nadležne institucije navode da je broj prijava nizak, pojedina svedočenja i rezultati ankete ukazuju da deo građana i dalje veruje da novac ili poklon mogu uticati na brzinu i kvalitet zdravstvene usluge. To otvara pitanje da li mali broj prijava znači da korupcije nema ili da građani, iz straha, nepoverenja ili uverenja da prijava neće promeniti ništa, o takvim slučajevima jednostavno ćute.
