Povod za njihove reakcije kao sagovornika lista Danas jeste Stojanovićeva tvrdnja da je ponovo pozvan u postupku koji je, prema njegovim navodima, u Srbiji još pre nekoliko godina bio obustavljen zbog nedostatka dokaza.
Ninić: „Aktiviran mehanizam pritiska“
Advokat Ivan Ninić smatra da je slučaj Stojanovića samo jedan u nizu i upozorava na ono što vidi kao novi obrazac.
„Mi ovde imamo fenomen da adrese i lični podaci srpskih veterana iz državnog aparata cure i završavaju u rukama kosovskih organa, što za posledicu ima poplavu poziva koji im ovih dana stižu na adrese.“
Prema njegovoj oceni, takvi postupci imaju širi cilj.
„Nema dileme da se na ovaj način aktivira mehanizam pritiska i ‘disciplinovanja’ onih veterana koji imaju hrabrosti da javno kritikuju aktuelnu vlast i politiku prema Kosovu i Metohiji, a general Stojanović to godinama čini.“
Ninić istovremeno ocenjuje da su učesnici ratnih sukoba na Kosovu „pušteni niz vodu“ u okviru dogovora Beograda i Prištine, iznoseći tvrdnju da se postupcima koji su ranije bili obustavljeni daje novi život.
„Svi učesnici ratnih sukoba na prostoru Kosova i Metohije, od strane režima u Beogradu, pušteni su niz vodu u okviru dogovora Beograda i Prištine, koji su formalizovani kroz čitav set javnih i tajnih sporazuma.“
Antić: Poruka svim veteranima
Sličan zaključak iznosi i bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, koji smatra da slučaj prevazilazi samog Momira Stojanovića.
„Ovakvim slučajevima progona vojnih i ratnih veterana šalje se opasna poruka da u državu ne može da se ima poverenje i kako će proći svako ko sutra bude imao bilo kakvu ulogu u odbrani zemlje.“
On ocenjuje da ponovno pokretanje postupka protiv Stojanovića predstavlja „klasičan čin političkog revanšizma“, navodeći da je, sa pravne tačke gledišta, reč o presuđenoj stvari (res iudicata), te da bi ponovno vođenje postupka bilo suprotno načelu ne bis in idem, odnosno zabrani da se istoj osobi dva puta sudi za isto delo.
Antić istovremeno tvrdi da bi, umesto progona bivših pripadnika vojske, država trebalo da im obezbedi pravnu zaštitu kada se postupci odnose na period njihove službe.
Slučaj Momira Stojanovića
Penzionisani general Momir Stojanović objavio je u nedelju da je pozvan pred Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu radi saslušanja u vezi sa predmetom za ratni zločin na Kosovu. On tvrdi da je protiv njega isti predmet još 2019. godine bio pravosnažno okončan odbacivanjem krivične prijave zbog nedostatka dokaza, kao i da su podaci o njegovoj adresi završili kod kosovskog pravosuđa.
Pitanje na koji način kosovske pravosudne institucije dolaze do adresa i ličnih podataka bivših pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije otvoreno je još pre nekoliko meseci, nakon što je više nekadašnjih pripadnika bezbednosnih snaga javno govorilo da im na kućne adrese u Srbiji stižu pozivi u vezi sa predmetima ratnih zločina.
Na tu temu nadovezuju se i aktuelna dešavanja na severu Kosova, gde se poslednjih dana paralelno odvijaju istrage ratnih zločina, ekshumacije u Maloj Kaludri i Jabuci i hapšenja Srba iz opštine Zubin Potok. Istovremeno, iz Prištine gotovo svakodnevno stižu nove optužbe na račun Srbije i pozivi Beogradu da otvori državne, vojne i policijske arhive, dok se u Srbiji ponovo otvara pitanje poziva koji bivšim pripadnicima vojske i policije stižu u vezi sa predmetima kosovskog pravosuđa.
