Aljbuljena Hadžiju, kao predsedavajuća desetim sazivom Skupštine Kosova, počela je da obavlja dužnost predsednika 4. aprila, kada je istekao petogodišnji mandat Vjose Osmani, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Pošto parlamentarne partije nisu uspele da postignu konsenzus o sledećem predsedniku Kosova, izašlo se na vanredne parlamentarne izbore.
Skupština proistekla iz izbora 7. juna nije konstituisana, uprkos tome što je ustavni rok za tako nešto prošao, a izgleda da su politički subjekti i dalje daleko od dogovora o predsedniku.
Šta ako novi predsednik ne bude izabran do 4. oktobra? Ko bi upravljao Kosovom posle tog datuma?
Tumačenja se razlikuju, a ovakva situacija nije predviđena najvišim kosovskim pravnim aktom.
Stručnjaci za politička dešavanja i pravo na Kosovu smatraju da ne postoji ustavni osnov da vršiteljka dužnosti predsednika nastavi da obavlja tu funkciju posle isteka šestomesečnog perioda.
Međutim, Pokret Samoopredeljenje, partija koja je pobedila na poslednjim izborima, ocenjuje da bi tu funkciju mogao da obavlja novi predsednik Kosovske Skupštine, sve do izbora novog predsednika.
Eugen Cakoli, istraživač u Demokratskom institutu Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa da šestomesečni period za vršenje dužnosti predsednika predstavlja apsolutni rok i kao takav se ne može ponoviti ni u jednom scenariju.
Izostanak izbora novog predsednika do 4. oktobra, prema Cakoliju, predstavlja najopasniji ustavni scenario s kojim bi Kosovo moglo da se suoči.
„U takvoj situaciji, zemlja bi ušla na ustavni teren koji bi, osim što bi bio ozbiljan i opasan, morao bezuslovno imati podnesak pred Ustavnim sudom“, kaže on.
Melos Koljši, pravni istraživač u Kosovskom institutu za pravosuđe, kaže za Radio Slobodna Evropa da bi posle 4. oktobra svaki nastavak vršenja dužnosti predsednika bio bez ustavnog osnova i da bi ozbiljno narušio ustavni poredak.
On smatra da odsustvo predsednika s ustavnim mandatom nije formalno pitanje, ističući ulogu koju predsednik ima u funkcionisanju i formiranju institucija, u predstavljanju Kosova, u bezbednosti i odbrani, kao i u drugim procedurama koje Ustav dodeljuje predsedniku.
„Odsustvo osobe koja ima ustavni osnov za vršenje ovih ovlašćenja dovelo bi zemlju do nove institucionalne i ustavne krize, za koju Ustav ne nudi jasan mehanizam rešavanja“, kaže on.
Samoopredeljenje za novog VD predsednika
Situacija se u Pokretu Samoopredeljenje vidi drugačije.
Poslanik Samoopredeljenja Adnan Rustemi kaže da pozicija vršioca dužnosti predsednika zavisi od pozicije predsednika Skupštine Kosova.
Prema njegovim rečima, posle izbora, novi predsednik Kosovske Skupštine počinje da vrši dužnost predsednika do izbora novog predsednika. Rok od šest meseci, utvrđen Ustavom, počinje da teče ispočetka izborom novog predsednika Skupštine, kaže on.
„U duhu je i sadržaju, ali i u funkciji Ustava, da se garantuje institucionalni kontinuitet. Nikada, i ni iz bilo kog razloga, zemlja ne može ostati bez predsednika ili vršioca dužnosti predsednika. Ne može biti institucionalnog vakuuma ni u kakvim okolnostima“, izjavio je Rustemi za RSE.
Cakoli kaže da tumačenje da se šestomesečni mandat automatski obnavlja izborom novog predsednika Skupštine ne stoji u ustavnom smislu.
On ocenjuje da bi to bilo i opasno, jer bi se relativizovao značaj izbora predsednika.
„Ako bismo mogli da biramo predsednika Skupštine Kosova kad god ističe šestomesečni rok, imali bismo samo vršioca dužnosti predsednika u kontinuitetu, što kao takvo nije ideja niti cilj zašto postoje predmetne ustavne odredbe“, kaže Cakoli.
Prema rečima Koljšija, ustavni rokovi se ne mogu tretirati kao orijentacioni rokovi, dok Skupština ne može normalizovati donošenje odluka van njih.
„Ako se ipak dođe do situacije da šestomesečni rok istekne, a novi predsednik ne bude izabran, onda imamo ozbiljnu nejasnoću“, kaže on.
U potrazi za dogovorom o predsedniku, Pokret Samoopredeljenje nije predložio svog kandidata za novog predsednika Skupštine, ostavljajući na čekanju konstituisanje 11. saziva zakonodavne vlasti, što bi takođe otvorilo put za formiranje nove vlade.
Eventualno odsustvo izabranog predsednika posle 4. oktobra, prema Cakoliju, onemogućilo bi mnoge procedure koje moraju da uslede.
Osim što Kosovo ne bi imalo vrhovnog komandanta KBS-a i organ koji balansira vlasti, Cakoli kaže da „ne bismo imali instancu ni za određivanje novog mandatara za poziciju premijera, a još manje za preuzimanje radnji koje se odnose na, recimo, pitanje raspisivanja eventualnih izbora i drugo“.
U međuvremenu, debata je pokrenula i pitanje roka od 60 dana za izbor predsednika, koji počinje tek posle konstituisanja Skupštine.
Poslanik Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti rekao je novinarima da unutar tog perioda partije moraju „pronaći kandidata koji je prihvatljiv za sve strane“.
Cakoli kaže da je neuspeh u konstituisanju Skupštine u roku stvorio dvostruki problem s ustavnim rokovima: „Što se više kasni s konstituisanjem, to se ovaj (60-dnevni) rok više pomera iza 4. oktobra, kada se završava šestomesečni rok vršioca dužnosti predsednika“.
Prema njegovim rečima, odlaganje skraćuje vreme koje je Skupštini na raspolaganju da reši pitanje predsednika pre isteka šestomesečnog perioda tokom kojeg umesto izabranog predsednika postoji vršilac dužnosti.
„Ako predsednik ne bude izabran i potroši se i rok od 60 dana, stvara se još ozbiljniji problem u pogledu vršenja nadležnosti za potencijalno zakazivanje izbora, ako je u međuvremenu istekao i ustavni mandat rok za vršioca dužnosti predsednika“, kaže Cakoli.
„To je rizik stvoren kašnjenjem. Imamo dva ustavna roka koja više ne teku paralelno i, u scenariju neuspeha izbora predsednika, mogu dovesti zemlju u situaciju za koju Ustav ne nudi rešenje“, upozorava on.
Koljši, međutim, kaže da je „maksimalni šestomesečni rok za vršenje dužnosti predsednika poseban rok i da nije povezan s rokom od 60 dana za izbor predsednika“.
„Dakle, eventualni početak roka od 60 dana ne produžava niti suspenduje šestomesečni rok vršioca dužnosti predsednika“, naglašava on.
Šta bi bilo rešenje?
Prema Demokratskom institutu Kosova i Kosovskom institutu za pravosuđe, rešenje za celu ovu situaciju jeste da se pitanje uputi Ustavnom sudu.
Cakoli kaže da bi najmanje deset poslanika Skupštine Kosova, posle isteka 4. oktobra, trebalo da traži od Ustavnog suda da, kao prvo, odredi privremenu meru, i, kao drugo, utvrdi kakva je pravna posledica neuspeha Kosovske Skupštine da izabere predsednika pre isteka šestomesečnog roka vršenja dužnosti.
„Potom ostaje sudu da, bilo na osnovu pripremnih dokumenata Ustava, bilo na osnovu mišljenja koja može dobiti iz drugih zemalja, utvrdi šta se dalje dešava: da li nastavlja predsednik Kosovske Skupštine ili postoji neka druga instanca koja će preuzeti tu poziciju“, kaže on.
Utvrđivanje ustavnih posledica i načina funkcionisanja institucija u takvoj situaciji, prema rečima Kolšija, takođe bi trebalo da bude ključno pitanje koje bi definisao Ustavni sud.
„Stoga rešenje treba tražiti, pre svega, unutar postojećih ustavnih rokova, kroz izbor novog predsednika. Dopuštanje da ovi rokovi isteknu bez izbora predsednika uvelo bi Kosovo na nepredviđenu ustavnu teritoriju, gde se nastavak vršenja funkcije preko šestomesečne granice ne može opravdati bez jasne ustavne osnove“, kaže on.
Prema rečima Rustemija iz Samoopredeljenja, rešenje je izbor novog predsednika, za šta, kako kaže on, mora postojati dijalog i politički dogovor.
Povodom mandata vršioca dužnosti predsednika i postupaka koje treba slediti u slučaju neuspeha izbora novog predsednika do 4. oktobra, Radio Slobodna Evropa je takođe upitao pitanje kancelariji predsednika, ali do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor.
Prema Ustavu Kosova, predsednika bira Kosovske Skupštine tajnim glasanjem.
Izbor se vrši dvotrećinskom većinom glasova svih poslanika, odnosno sa 80 od 120 glasova.
Proces izbora predsednika može se organizovati u najviše tri kruga glasanja. Ako ni u trećem krugu, kada je potreban 61 glas od najmanje 80 prisutnih članova Kosovske Skupštine u sali, nijedan od kandidata ne dobije potrebne glasove, ona se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji se moraju održati u roku od 45 dana.
