Sastanku su, između ostalih, prisustvovali jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, predsednica opštine Preševo Ardita Sinani i predsednik Albanskog nacionalnog saveta Enkel Redžepi.
Kurti je kazao da su tokom ove godine blokirana dva transfera – prvi u januaru, od 304.500 evra, i drugi u aprilu, od 1.837.500 evra.
„Imamo dva blokirana transfera, u januaru ove godine, u vrednosti od 304.500 evra, i u aprilu iste godine, u vrednosti od 1.837.500 evra, odnosno više od šest puta većoj od prethodne sume“, rekao je.
Prema njegovim navodima, novac je namenjen nizu programa – od kulture i sporta, preko službene upotrebe albanskog jezika i nacionalnih simbola, do medija i socijalne podrške.
Nabrojao je 78 odobrenih projekata iz umetnosti, kulture i kulturnog nasleđa, 23 iz sporta, 13 vezanih za upotrebu albanskog jezika i nacionalnih simbola, sedam organizacija koje rade sa decom sa posebnim potrebama i 15 korisnika iz oblasti informisanja i medija na albanskom jeziku.
Kurti je potom rekao da samo ove kategorije čine „186 odobrenih projekata i organizacija“, uz još 61 odobren zahtev porodica učenika koji su izgubili jednog ili oba roditelja. Međutim, zbir kategorija koje je javno pobrojao iznosi 136, a ne 186, pa iz dostupnog prenosa njegovog obraćanja nije jasno na šta se odnosi razlika od 50 projekata ili korisnika.
„Šteta od nedodeljivanja ovih sredstava ne može se meriti samo iznosom novca, jer su posledice povezane sa mogućnostima koje građani gube“, kazao je Kurti.
Transfer od 304.500 evra ima dužu istoriju
Iznos od približno 304.500 evra koji je Kurti danas povezao sa blokadom iz januara nije prvi put u javnosti.
Kosovska vlada je još 10. oktobra prošle godine zvanično odobrila 304.511,16 evra prema memorandumu sa Albanskim nacionalnim savetom. Novac je bio namenjen za 35.448 udžbenika za 3.650 albanskih učenika u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, ali i za aktivnosti „zastupanja i internacionalizacije“ pitanja položaja Albanaca u SAD, EU i međunarodnim organizacijama.
Već u novembru 2025, međutim, Besnik Bisljimi je tvrdio da je uplata istog iznosa tri puta uzastopno odbijena od banke primaoca u Srbiji. O tome je tada obavestio i specijalnog predstavnika EU za dijalog Petera Sorensena, navodeći da su evropskim zvaničnicima dostavljeni SWIFT komunikacija, odgovori banaka i dokumentacija o odlukama vlade.
Današnja Kurtijeva formulacija da je transfer „blokiran u januaru ove godine“ ostavlja otvoreno pitanje da li govori o još jednom pokušaju transfera istog novca ili o drugoj transakciji gotovo identičnog iznosa. Kurti to danas nije razjasnio.
Problem je ponovo dospeo u javnost krajem aprila, kada je Kamberi konkretno prozvao HalkBank u Srbiji, tvrdeći da odbija donacije koje sa Kosova stižu Albanskom nacionalnom savetu, bez pravnog ili tehničkog obrazloženja. Kamberi je tada to nazvao političkom diskriminacijom, dok se KoSSev obratio banci za potvrdu i objašnjenje navoda.
U julu je kosovska vlada ponovo izdvojila još 255.153,45 evra za udžbenike na albanskom jeziku za školsku 2025/2026. godinu. KALLXO je tada izvestio da je novac izdvojen tek tada zbog prethodne nemogućnosti da sredstva budu poslata.
Vučićeva poseta kao Kurtijev primer „kontrasta“
Kurti je značajan deo današnjeg obraćanja posvetio i prošlonedeljnoj poseti Aleksandra Vučića jugu Srbije.
Predsednik Srbije je 21. avgusta boravio u Medveđi, a narednog dana u Preševu i Bujanovcu. U Strezovcu je razgovarao sa stanovnicima jednog od retkih većinski srpskih sela u opštini Preševo, potom je obišao „Simpo“ u Bujanovcu i razgovarao sa meštanima Lopardinca.
Kurti danas tvrdi da je Vučić obilazio naselja sa srpskom većinom i da je tokom posete korišćen „stigmatizujući i omalovažavajući jezik prema Albancima“.
„Pritisak države Srbije ne vidi se samo u statistikama. Vidi se i u jeziku, vidi se u ponašanju, vidi se u načinu na koji država reaguje“, rekao je Kurti.
Za Kurtijevu današnju argumentaciju posebno je važan događaj u Strezovcu.
Jedna meštanka tada se požalila da funkcioneri u Preševu „ne znaju srpski“, na šta je Vučić odgovorio da znaju, ali da „neće da govore srpski“. Vučić je potom zatražio da „svako srpsko selo“ dobije kompletnu infrastrukturu u roku od dvadesetak dana.
Kada se jedan od meštana požalio da njegovi sinovi nisu uspeli da se zaposle u policiji, Vučić mu je rekao da će njega ili sina, zajedno sa još nekoliko ljudi, pozvati iz BIA radi zaposlenja „u narednim danima“.
Tri dana kasnije Kamberi je ovo pitanje otvorio i u Skupštini Srbije, tvrdeći da je isti građanin prethodno upotrebio pogrdni izraz „Šiptar“ i da mu je nakon toga obećano zaposlenje u BIA „u roku od 48 sati“. To je Kamberijeva tvrdnja iz poslaničkog pitanja; u dostupnom medijskom izveštaju sa samog Vučićevog obilaska zabeleženo je obećanje o pozivu iz BIA „u narednim danima“, ali ne i formulacija „48 sati“, niti sporni izraz.
Kurti je danas upravo taj slučaj koristio za poređenje sa položajem Albanaca:
„Kada Albanac traži zaposlenje u javnim institucijama, suočava se sa barijerama i nedovoljnom zastupljenošću“, rekao je.
Međunarodni izveštaji: Pasivizacija i zastupljenost jesu predmet kritika
Albanski predstavnici iz Preševa, Bujanovca i Medveđe među glavnim primerima navodne diskriminacije godinama izdvajaju pasivizaciju adresa i nedovoljnu zastupljenost Albanaca u državnim institucijama. O oba pitanja govorili su i međunarodni izveštaji, dok srpske vlasti odbacuju tvrdnje da se pasivizacija sprovodi po etničkom kriterijumu.
Evropska komisija je u poslednjem izveštaju o Srbiji za 2025. navela da pripadnici albanske nacionalne manjine i dalje ukazuju na način na koji policija proverava prebivalište na jugu Srbije, što dovodi do pasivizacije pojedinih adresa. EK je zatražila više transparentnosti tih provera i konstatovala da akcioni plan za poboljšanje zastupljenosti Albanaca u institucijama još nije dao merljive rezultate. Takođe se navodi da su nacionalne manjine i dalje nedovoljno zastupljene u javnoj upravi i policiji.
Savetodavni komitet Saveta Evrope za Okvirnu konvenciju o zaštiti nacionalnih manjina takođe je 2025. izrazio zabrinutost zbog navoda o pasivizaciji, naročito u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, upozoravajući da gubitak prijavljenog prebivališta može imati posledice po lične dokumente i ostvarivanje biračkog prava.
Istovremeno je u istom dokumentu zabeležen i stav vlasti Srbije – da pasivizacija nije usmerena protiv određene zajednice, već predstavlja zakonsku proceduru koja se jednako primenjuje na sve građane.
„Brisel, Vašington i Strazbur“ – politika koja traje godinama
Kurti je danas pozvao EU da reaguje i najavio nastavak „dokumentovanja i internacionalizacije“ položaja Albanaca na jugu Srbije.
„Nije dovoljno da se jedan Albanac iz Preševa dobro tretira u Prištini, on mora da ima prava i u Preševu. Nije dovoljno da student iz Bujanovca bude uspešan na Kosovu, mora da ima perspektivu i u Bujanovcu“, kazao je.
Pominjući i Albance iz Sandžaka, dodao je da nije dovoljno ni da „mladić iz Novog Pazara“ pohađa kurseve albanskog jezika na Kosovu, već, prema njegovim rečima, treba da ima mogućnost da svoj nacionalni identitet očuva i tamo gde živi.
Kurti se danas, međutim, nije zadržao samo na Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. U isti kontekst smestio je i „Albance u Sandžaku“, govoreći posebno o očuvanju albanskog jezika i identiteta.
Kao primer naveo je mlade iz Novog Pazara koji dolaze na Kosovo na kurseve albanskog jezika, poručujući da nije dovoljno da im se takve mogućnosti pružaju na Kosovu, već da treba da imaju mogućnost da svoj jezik i identitet očuvaju i tamo gde žive.
Takva najava nije nova.
Kurti i predstavnici Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe godinama pokušavaju da ovo pitanje uvedu i u briselski dijalog Beograda i Prištine, uz pozivanje na princip reciprociteta sa pravima Srba na Kosovu. Na tome je pred međunarodnim posrednicima insistirao i Bisljimi, ali do sada bez rezultata.
Kurti je početkom 2025. pisao i visokoj predstavnici EU Kaji Kalas, tražeći evropsku istragu pasivizacije adresa, ekonomskog položaja i zastupljenosti Albanaca u institucijama Srbije.
Sve intenzivnija veza sa Prištinom i Tiranom
Današnji sastanak jedna je u nizu aktivnosti pojačanih kontakata političkih predstavnika Albanaca sa juga Srbije i institucija u Prištini i Tirani.
Predsednik Albanije Bajram Begaj u julu je boravio u Preševu i Bujanovcu, gde je govorio o pasivizaciji, zastupljenosti, jeziku i nacionalnim simbolima i obećao da će biti njihov „advokat“ pred međunarodnim institucijama. Predsednica Preševa Ardita Sinani tu posetu opisala je kao potvrdu da je ovaj prostor deo „albanskog sveta“ i ponovila opredeljenje za „više Albanije i više Kosova“ u kulturnom i institucionalnom životu lokalnih Albanaca.
Pre samo nedelju dana, istog dana kada je Vučić boravio u Preševu i Bujanovcu, Kamberi, Sinani, predsednik Bujanovca Arber Pajaziti i Redžepi bili su u Tirani kod albanskog ministra spoljnih poslova Ferita Hodže. Tamo su tražili snažniju institucionalnu vezu sa Albanijom, a u prvi plan stavili i otvaranje albanskog konzulata u Bujanovcu.
Srpske vlasti odbacuju tvrdnje da prema Albancima na jugu Srbije vode politiku sistemske diskriminacije.