UNMIK je danas, 30. avgusta, povodom Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka objavio poruku u kojoj navodi da se više od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo u vezi sa sukobom na Kosovu.
Misija Ujedinjenih nacija naglašava da žrtve i njihove porodice moraju biti u centru napora za rešavanje preostalih slučajeva, uz nastavak saradnje i razmenu informacija koje mogu pomoći u pronalaženju i identifikaciji nestalih.
UNMIK: Odgovori su potrebni porodicama
UNMIK u današnjoj poruci naglašava da pitanje nestalih ne sme biti svedeno samo na brojke i institucionalne procedure: „Svaki slučaj predstavlja osobu čija porodica i dalje čeka odgovore”, poručuje misija, uz naglasak da žrtve i njihove porodice moraju ostati u centru napora za rešavanje preostalih slučajeva.
Više od četvrt veka nakon sukoba, sudbina više od 1.500 osoba i dalje nije konačno utvrđena.
U tom kontekstu, rezultati DNK analiza posmrtnih ostataka pronađenih ovog avgusta kod Zubinog Potoka trebalo bi da pokažu da li se među njima nalaze osobe čija sudbina još nije rasvetljena.
Pitanje nestalih deo obaveza Beograda i Prištine
Potraga za nestalima godinama je deo razgovora Beograda i Prištine. Dve strane su 2. maja 2023. godine prihvatile Deklaraciju o nestalim osobama, kojom su se obavezale na dodatne napore u pronalaženju i identifikaciji nestalih, kao i na razmenu tačnih i pouzdanih informacija koje mogu pomoći u pronalaženju potencijalnih grobnica.
Deklaracijom je predviđena i saradnja kroz postojeće mehanizme, kao i razmena relevantnih podataka i dokumentacije. Međutim, primena preuzetih obaveza i dalje je predmet neslaganja Beograda i Prištine.
Srpska strana traži pretragu više lokacija
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je 24. avgusta da srpskih delegacija već sedam godina nema na lokacijama koje prištinske institucije istražuju i da se, prema njegovim navodima, ne postupa po zahtevima srpske strane.
Odalović je naveo više lokacija za koje Beograd traži pretragu zbog informacija o mogućim posmrtnim ostacima nestalih Srba. Među njima su Dojnice, Lapušnik, Košare, Plivočko jezero, Lugovo i Budisavci.
Prema njegovim rečima, srpska strana te lokacije predlaže kroz mehanizam Radne grupe za nestala lica, dok se istovremeno postupa po zahtevima prištinske strane za pretragu lokacija u centralnoj Srbiji.
Odalović je ukazao i na značaj informacija koje se nalaze u dokumentaciji međunarodnih misija, uključujući UNMIK i EULEX.
U Prištini i dalje posmrtni ostaci čiji identitet nije utvrđen
Pitanje neidentifikovanih posmrtnih ostataka u Prištini takođe ostaje deo procesa potrage za nestalima.
Odalović je naveo da se u mrtvačnici u Prištini nalazi više od 300 tela, među kojima su, prema procenama srpske strane, i posmrtni ostaci osoba za koje se sumnja da su nestale tokom sukoba. Identifikacija posmrtnih ostataka obavlja se forenzičkim metodama, uključujući DNK analize, dok se pronađeni ostaci pokušavaju povezati sa konkretnim slučajevima nestanka.
Među nerešenim slučajevima i dvojica srpskih novinara
Među slučajevima koji ni posle više od dve decenije nisu dobili epilog jeste i nestanak novinara Radio Prištine Đura Slavuja i Ranka Perenića. Oni su oteti 21. avgusta 1998. godine, kada su krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu da pripreme prilog o povratku otetih monaha. Poslednji put viđeni su na putu Velika Hoča–Zočište, nakon čega im se gubi svaki trag.
Povodom 28. godišnjice njihove otmice, članovi Udruženja novinara Srbije i njegovog ogranka na Kosovu 23. avgusta po deseti put su postavili spomen-ploču dvojici novinara. Ploča je prvi put postavljena 2012. godine, a do sada je devet puta rušena ili skrnavljena.
Njihova tela nikada nisu pronađena, a okolnosti njihove otmice i dalje nisu u potpunosti rasvetljene.
U Zubinom Potoku pronađeni ostaci najmanje 23 osobe
Uoči ovogodišnjeg Međunarodnog dana nestalih, na području Zubinog Potoka završena su višenedeljna iskopavanja tokom kojih su pronađeni i ekshumirani posmrtni ostaci za koje kosovske institucije procenjuju da bi mogli pripadati najmanje 23 osobe.
Radovi su tokom gotovo četiri nedelje sprovođeni na tri lokacije – dve u Maloj Kaludri i jednoj u Jabuci.
Prema dosadašnjim procenama, na prvoj lokaciji u Maloj Kaludri pronađeni su ostaci koji bi mogli pripadati najmanje 13 osoba, u Jabuci najmanje četiri, dok su na drugoj lokaciji u Maloj Kaludri pronađeni ostaci najmanje šest osoba.
Konačan broj, kao ni identitet pronađenih, još nije utvrđen.
Kosovske institucije ih povezuju sa 23 nestala Albanca
Tokom iskopavanja kosovski zvaničnici povezivali su pronađene ostatke sa grupom od 23 Albanca koji su nestali u aprilu 1999. godine.
Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti govorio je o mogućnosti da pronađeni ostaci pripadaju toj grupi i ponovio zahtev za otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.
Međutim, identitet pronađenih još nije potvrđen. I sami predstavnici kosovskih institucija naveli su da konačan odgovor mogu dati tek rezultati forenzičke obrade i DNK analiza.
Najmanje deset uzoraka poslato na DNK analizu
Valjon Hiseni iz Instituta za sudsku medicinu rekao je 28. avgusta, tokom posete porodica lokaciji u Maloj Kaludri, da je najmanje deset koštanih ostataka poslato na DNK analizu u Hag.
„Do sada mogu da potvrdim da smo poslali najmanje deset koštanih ostataka u DNK laboratoriju u Hagu i nadamo se da ćemo vrlo brzo imati prve rezultate. Tek tada možemo da govorimo o tome o kome je reč”, rekao je Hiseni.
Rezultati bi trebalo da pokažu kome pronađeni ostaci pripadaju i da li mogu biti povezani sa konkretnim slučajevima nestanka.
Porodice obišle lokaciju u Maloj Kaludri i položile cveće
Članovi porodica 23 nestala Albanca obišli su 28. avgusta jednu od lokacija u Maloj Kaludri i položili cveće. Poseta je organizovana uoči Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka, a predstavnici Kosovske policije, Vladine komisije za nestala lica, Instituta za sudsku medicinu i Specijalnog tužilaštva predstavili su porodicama dotadašnje rezultate iskopavanja.
Kosovske institucije su mesto nazvale „lokacijom masovne grobnice”, dok identitet pronađenih još nije potvrđen.
Mala Kaludra kao moguća lokacija pominjana još 2013. godine
Mala Kaludra kao moguća lokacija na kojoj bi mogli biti pronađeni posmrtni ostaci nestalih nije se prvi put pojavila tokom ovogodišnjih otkopavanja. Još 2013. godine postojala je informacija zasnovana na izjavi svedoka iz 2003. godine, prema kojoj su na ovom području navodno tajno sahranjena tela 23 albanska civila.
Ove informacije kasnije su ponovo postale predmet istrage, a kosovske institucije su ih tokom ovogodišnjih iskopavanja povezivale sa grupom nestalih Albanaca.
Tri osobe u pritvoru
Iskopavanja kod Zubinog Potoka pratili su pretresi i druge istražne aktivnosti. U vezi sa slučajem pritvorene su tri osobe srpske nacionalnosti – J.R, M.J. i M.B. – zbog sumnje za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Istraga o okolnostima nestanka i mogućem mestu ukopa vođena je paralelno sa forenzičkim radovima na terenu.
I dalje otvorena pitanja o svim nestalima
Međunarodni dan žrtava prisilnih nestanaka tako ove godine ponovo otvara pitanje sudbine više od 1.500 osoba, ali i načina na koji se dolazi do odgovora.
Na jednoj strani su nove lokacije na kojima prištinske institucije sprovode iskopavanja, poput onih kod Zubinog Potoka. Na drugoj su lokacije koje srpska strana godinama predlaže za pretragu, među kojima su Dojnice, Lapušnik, Košare, Plivočko jezero, Lugovo i Budisavci. Posebnu grupu čine slučajevi nestalih Srba, među njima i novinara Đura Slavuja i Ranka Perenića, čija sudbina ni posle 28 godina nije rasvetljena.
Istovremeno, pitanje nestalih ostaje vezano za pristup arhivama, razmenu informacija i rad mehanizama koji su formirani upravo sa ciljem da se utvrdi sudbina svih nestalih, bez obzira na nacionalnost.
Poruka UNMIK-a povodom 30. avgusta zato ostaje ista za sve porodice: bez obzira na to kome pripadaju nestali, odgovor o njihovoj sudbini i dalje čeka više od 1.500 porodica.