Prema zvaničnim podacima, traga se za još 562 Srba i nealbanaca nestalih na Kosovu u periodu od 1998. do 2000. godine.
Članovi porodica nosili su fotografije i transparent sa pitanjem: „Gde su nestali?”
„Mi smo 28 godina ovde na istom platou, zajedno sa vama bili uvek. Što se novina tiče, što se rada tiče – za naše porodice nema. Pre nekoliko dana imali smo isto jedan sastanak tu u opštini, gde su bili njihovi ti predstavnici iz Komisije za nestala lica. Međutim, ništa, ništa novo. Oni se jedino bore da saznaju sve njihove (Albance), da otkriju, da pronađu za porodice, a što se nas tiče – vrlo šturo. Znači evo, 28 godina možemo slobodno da kažemo da ništa novo urađeno nije, osim onoga što se znalo i što su oni već predali porodicama”, kaže Saša Perenić, brat nestalog novinara Ranka Perenića.
Kaže da na Kosovu ne postoji politička volja da se reši sudbina nestalih Srba i da to pokazuje i slučaj Kaludre kod Zubinog Potoka i Jabuke, gde su pronađeni posmrtni ostaci 23 osobe.
„Evo sad ovo novo što su ove grobnice otkopali tamo u Zubinom Potoku i Kaludri. Znači, oni su sigurni da ima već 23 leša, samo što ne otkrivaju koja je to grupa. Ali već oni kao znaju, ali sve se to dešava u nekom trenutku kad njima to odgovara”, kaže Perenić.
Negovan Mavrić iz Resursnog centra kaže da je neophodno da svaka lokacija za koju se sumnja da je grobnica mora biti ispitana, a ne samo kada to nekome odgovara. U tom smislu navodi slučaj Kaludre.
„Ta Kaludra ništa nije novo, ništa nije… Za tu Kaludru se zna još odavno, o toj Kaludri se priča već od 2010. godine koliko ja znam, a i sam sam bio nekoliko puta na toj lokaciji gde se inače proveravala ta lokacija. Verovatno se nije znalo tačno… da kažem, tačno mesto.”
Mavrić ističe da su porodice nestalih Srba ogorčene zbog nerada institucija. Naglašava da UNMIK, EULEX, kosovske vlasti i Sud u Hagu moraju da otvore arhive i rasvetle sudbinu nestalih Srba.
„Ova situacija više nije humanitarna. Više ima političku nego humanitarnu volju, i mi inače, kao što vidite, zavisimo od političke volje. Ako postoji politička volja, ne bi mi danas ovoliko čekali i da ova brojka bude. Arhive moraju da otvore svi. Ne može da ima samo jedna strana arhive. Arhive postoje, to smo svi svedoci da arhive postoje i te arhive treba da se otvore u Beogradu, a treba da se otvore i u Prištini. A da se otvore i u Hagu, pogotovo kada znamo dobro da je Haški tribunal preorao i prekopao celo Kosovo i Metohiju”, rekao je Mavrić.
Marinković: Ovo je dan očaja
Koordinatorka Udruženja porodica nestalih Srba sa Kosova, Silvana Marinković, kazala je da porodice 28 godina ne mogu da nastave sa životom sve dok se ne pronađu njihovi nestali.
„U nadi da se ovo više nikada i nigde ne desi, u nadi da ćemo mi kao porodice konačno da pokrenemo ovo pitanje sa mrtve tačke i da dostojanstveno pronađemo sve naše žrtve, i da konačno mi kao porodice budemo mirni… I da mi kao porodice imamo i druge planove u životu, jer naš jedini plan u životu je da pronađemo naše najmilije. Jer mi dok njih ne pronađemo ne možemo da idemo dalje. To nam je najveći cilj i najveća želja.”
Naglasila je da svaka nestala osoba ima svoje ime, svoju priču, porodicu koja čeka.
„Koja svakog dana živi između nade i neizvesnosti. Iza svake fotografije koja visi na zidovima naših kuća ili se deli na društvenim mrežama, stoji majka koja ne prestaje da veruje, otac koji ne odustaje od potrage, brat, sestra, deca, supruge koji i dalje čuvaju uspomene na svoje najmilije”, kazala je Silvana Marinković koja punih 28 godina traga za svojim suprugom.
Poručila je da institucije moraju više da rade, ali i da čitavo društvo bude glasnije u traženju istine o nestalima.
„Ovaj dan nas podseća na jednu od najtežih i najtiših tragedija našeg društva – sudbinu onih koji su nestali, ali i bol njihovih porodica koji čekaju istinu o svojim najmilijima. To je rana koja ne zarasta, to je pitanje bez odgovora. Ovo je dan očaja. Na kraju današnjeg skupa, ispred naše velike svetinje manastira Gračanice, poručujemo međunarodnim institucijama, poručujemo EULEX-u koji je svima nama dao veliku nadu, a preuzeo je veliku odgovornost, da je krajnje vreme da se konačno krene sa radom”, kazala je koordinatorka Udruženja porodica nestalih.
Prema zvaničnim podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, na Kosovu se traga za još 1.620 nestalih osoba.