„Tišina postaje dokaz sopstvenog opravdanja”
U izveštaju pod naslovom „Tišina nije bezbednost: prava pre politike na Kosovu”, Pupin inicijativa navodi da se međunarodne procene bezbednosne situacije sve više oslanjaju na broj evidentiranih incidenata, iako taj podatak zavisi od spremnosti građana da incidente prijave.
Kako se navodi, problem nastaje kada građani ne veruju da će prijava dovesti do ishoda ili kada je institucija kojoj treba da se obrate istovremeno ona čije ponašanje osporavaju.
„Kada građani vide da pritužbe retko dovode do bilo kakvog sudskog ishoda, postepeno prestaju da ih podnose. To zauzvrat veštački smanjuje vidljive brojke i stvara lažan utisak poboljšanja, umesto da pokaže stvarni obim problema”, navodi Jovana Radosavljević, čija su svedočenja korišćena u izveštaju.
Autori ovaj proces opisuju kao zatvorenu petlju: manje prijava proizvodi manje evidentiranih incidenata, što se zatim tumači kao poboljšanje bezbednosti, a takva procena može biti osnova za smanjenje međunarodnog prisustva.
Gazimestan i slučaj Nenada Raškovića
Kao primere problema sa poverenjem u institucije, Pupin inicijativa navodi događaje na Gazimestanu 28. juna i slučaj Nenada Raškovića iz Drena kod Zubinog Potoka.
Na Vidovdan je na Gazimestanu privedeno 37 ljudi. Prema izveštaju, 36 je kažnjeno novčanim kaznama od po 700 evra, dok su neki udaljeni sa Kosova i dobili višegodišnje zabrane ulaska.
Inicijativa navodi i svedočenje jednog od privedenih, čiji identitet nije objavljen zbog straha od posledica. On tvrdi da su pojedini privedeni bili fizički i psihički maltretirani u policijskim prostorijama, kao i da im u početnoj fazi nije bio omogućen pristup advokatu, telefonskom pozivu, vodi i toaletu.
Ove navode, međutim, izveštaj jasno označava kao tvrdnje koje su predmet istrage.
U slučaju Nenada Raškovića, koji je nakon policijske intervencije u svom domu zadobio teške povrede i lečen je u Beogradu, Policijski inspektorat Kosova pokrenuo je preliminarnu istragu, a 18. avgusta preporučio suspenziju dvojice policijskih službenika zbog sumnje na zlostavljanje u vršenju službene dužnosti.
Pupin inicijativa ovaj slučaj navodi i kao primer da mehanizmi za kontrolu rada policije mogu da funkcionišu kada se aktiviraju.
„Ovo je kosovska institucija koja deluje u korist srpskog građanina”, navodi se u izveštaju, uz ocenu da će poverenje biti obnovljeno tek ukoliko postupak bude okončan i njegov ishod javno dokumentovan.
Poseban akcenat na zaštiti srpskih svetinja
U izveštaju se značajan deo posvećuje položaju Srpske pravoslavne crkve i zaštiti njenih objekata.
Iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, ocenjuje da se verska sloboda ne može svesti samo na mogućnost održavanja bogosluženja, već da obuhvata slobodu kretanja sveštenstva i vernika, zaštitu grobalja i crkvene imovine i sprovođenje pravosnažnih sudskih odluka.
Posebno se ukazuje na odluku Ustavnog suda iz 2016. godine kojom je potvrđeno pravo manastira Visoki Dečani na 24 hektara zemljišta, a koja je sprovedena tek 2024. godine.
„Ako manastir pod zaštitom Uneska, sa jasnom odlukom Ustavnog suda i pažnjom međunarodne zajednice, mora da čeka osam godina na sprovođenje presude, razumno je pitati šta mogu da očekuju manje vidljive crkvene zajednice, parohije, porodice i pojedinci bez takve međunarodne pažnje”, navodi Janjić.
Inicijativa zato poziva na efikasnije funkcionisanje Saveta za implementaciju i monitoring i na doslednu primenu zaštitnih zona oko verskih objekata.
Promena bezbednosne arhitekture
Pupin inicijativa se osvrće i na najavljenu promenu rasporeda KFOR-a, uključujući postepeno napuštanje stalnog prisustva na glavnom mostu na Ibru.
U izveštaju se, međutim, naglašava da se ne radi o potpunom povlačenju KFOR-a. Podseća se na izjavu komandanta KFOR-a general-majora Ozkana Ulutaša od 25. avgusta da će prisustvo biti povećano u pojedinim područjima, uključujući Severnu Mitrovicu i sever Kosova.
Autori izveštaja ipak postavljaju pitanje ko preuzima zadatke sa kojih se KFOR povlači i kako se u novoj bezbednosnoj arhitekturi obezbeđuje poverenje srpske zajednice.
„Ako se težište bezbednosnog prisustva na mostu i u zoni Visokih Dečana pomera ka Kosovskoj policiji, onda se garancija nepristrasnosti operativno ostvaruje kroz instituciju čije je postupanje predmet istraga Ombudsmana i Policijskog inspektorata”, navodi se u izveštaju.
Apel pred presudu u Hagu 16. septembra
Poseban deo izveštaja odnosi se na predstojeću prvostepenu presudu Specijalizovanih veća u Hagu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, zakazanu za 16. septembar.
Pupin inicijativa ne prejudicira ishod postupka, već upozorava na mogućnost povećanog bezbednosnog rizika za Srbe i srpske svetinje u periodu oko izricanja presude.
„Bez obzira na to kakva presuda bude doneta, realno je očekivati povećan rizik od incidenata usmerenih protiv Srba i srpskih svetih mesta u danima oko 16. septembra”, navodi se.
Zbog toga se KFOR-u, EULEKS-u, OEBS-u, Evropskoj uniji i Ambasadi SAD upućuje apel da preventivno pojačaju prisustvo na mestima koja bi mogla biti izložena riziku, uključujući srpska naselja, povratnička mesta, groblja i manastire.
Među konkretnim preporukama je i privremeno odlaganje promena bezbednosnog režima na mostu na Ibru i u zaštićenim zonama oko manastira tokom perioda procenjenog povećanog rizika.
„Merilo uspeha nije broj reakcija nakon incidenata, već odsustvo incidenata”, zaključuje Pupin inicijativa.
Izveštaj, kako se navodi, ne predstavlja nijednu političku stranku niti vladu, već zagovara nezavisnu proveru navoda o ugrožavanju prava, kao i sistem prijavljivanja incidenata koji bi bio nezavisan od institucije čiji se rad osporava.