„Ništa i niko ne može ponovo ispisati istoriju Kosova. Godina 1999. je urezana u kolektivno sećanje Evrope: nasilna represija, humanitarna kriza i patnje koje je pretrpeo vaš narod“, rekla je Ursula fon der Lajen.
Pomenula je i finansijsku pomoć i podršku EU za obnovu, ekonomski razvoj i reforme na Kosovu. „Evropska unija stoji uz vas od tog vremena.
Bili smo vaš najjači partner i najveći davalac finansijske pomoći. Podržali smo obnovu, ekonomski razvoj, reforme i izgradnju modernog i demokratskog Kosova, Kosova čija je budućnost u našoj Evropskoj uniji“, navela je.
„Mandat nezavisnih pravosudnih organa se mora u potpunosti poštovati“
Govoreći o prvostepenoj presudi Specijalizovanih veća bivšim vođama OVK, Fon der Lajen je naglasila da optuženi imaju pravo na žalbu, pozivajući na poštovanje odluka nezavisnih pravosudnih institucija.
„Presuda Specijalizovanih veća izazvala je snažne emocije. Cenim vašu odmerenu reakciju, kao i reakciju drugih političkih lidera koji su pozvali na smirenost. Ovu presuduju doneli su nezavisni pravosudni organi i njihov mandat se mora u potpunosti poštovati. Optuženi sada imaju pravo da podnesu žalbu“, rekla je.
Naglasila je da se nije sudilo „otporu Kosova“, već da se radi o individualnoj odgovornosti optuženih. Takođe je pozvala da sećanje na žrtve iz svih zajednica bude deo puta ka pomirenju.
„Jedna stvar je jasna: ova presuda se odnosi na individualnu odgovornost optuženih. Otporu Kosova se nije sudilo i moramo poštovati sećanje na sve žrtve iz svih zajednica na Kosovu. Sećanje na njih mora ostati deo puta Kosova ka pomirenju i zajedničkoj budućnosti. To me dovodi do moje druge tačke: ključnog značaja institucionalne stabilnosti. Formirane su nova Skupština i Vlada. To je pozitivno“, rekla je ona.
Fon der Lajen se osvrnula i na inicijativu DPK-a za izmenu zakonskog okvira Specijalizovanih veća i navela da je na Kosovu da odluči o neophodnim promenama, ali je naglasila da se mora garantovati nezavisnost pravosuđa i dodala da svaka promena mora biti sprovedena u tom okviru.
„Težnju pretvoriti u konkretan napredak ka članstvu“
Fon der Lajen je rekla da veruje u evropsku budućnost Kosova i da je cilj Evropske unije da tu težnju pretvori u konkretan napredak ka članstvu.
Ona je navela da Kosovo kroz Plan rasta može da dobije do 882 miliona evra, dok je do sada, po njenim rečima, već dobilo 62 miliona evra.
„Za to nam je potreban snažan napredak u reformama. Sve reforme moraju biti sprovedene brzo, a institucije moraju u potpunosti funkcionisati“, rekla je predsednica Evropske komisije.
Prema njenim rečima, Plan rasta trebalo bi da približi Kosovo jedinstvenom tržištu EU, uz evropske investicije i postepeno otvaranje delova jedinstvenog tržišta, dok se od Kosova očekuje sprovođenje reformi koje će njegovim kompanijama omogućiti ravnopravnu konkurenciju sa kompanijama iz EU.
Kao konkretne oblasti u kojima očekuje napredak, izdvojila je roming i priključenje Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA).
„Sada kada ste imenovali glavnog pregovarača, počećemo pregovore o smanjenju troškova rominga, kao što radimo širom regiona“, rekla je Fon der Lajen.
Govoreći o SEPA, navela je da bi članstvo u tom sistemu moglo da donese značajne koristi poslovnom sektoru, uključujući brže i jeftinije novčane transakcije.
„Budućnost zavisi od vrste društva koje se gradi“
Fon der Lajen je govorila i o odnosu prema srpskoj zajednici na Kosovu, navodeći da su tokom ove godine zabeleženi, kako je rekla, pozitivni potezi, uključujući pitanje nestalih osoba u sporazumu od 4. marta.
„Kosovska evropska budućnost takođe zavisi od vrste društva koje gradi“, rekla je ona.
Tokom boravka u Prištini, Fon der Lajen je najavila i posetu Univerzitetu u Prištini, posebno Fakultetu matematičkih i prirodnih nauka, čije su prostorije izgrađene uz evropska sredstva. Navela je da će se sastati sa studentima, koje je označila kao buduće nosioce inovacija, privrednog razvoja i otvaranja novih radnih mesta.
„Dijalog je moguć“
Predsednica EK je potom istakla važnost institucionalne stabilnosti i izbora predsednika Kosova. Ocenila je da je dijalog između političkih stranka moguć.
„Sledeći korak je izbor predsednika i, tokom proteklih nedelja i dana, videli smo da je dijalog između političkih stranaka moguć. Morate iskoristiti ovu priliku i nastaviti u tom smeru, jer je institucionalna stabilnost temelj svega ostalog: reformi, ekonomskog rasta i napretka na vašem evropskom putu. To me dovodi do moje treće tačke: evropske budućnosti Kosova. Rekla sam to i ranije i ponavljam: snažno verujem u evropsku budućnost Kosova“, rekla je ona.
Kurti: Uspeli smo u unapređenju demokratije
„Kosovo je imalo jedan od najbržih porasta demokratskih indikatora u regionu u ovoj deceniji, nezavisni procenitelji pokazuju da smo uspeli u borbi protiv korupcije, u jačanju vladavine, prava kao i demokratskih institucija, u zaštiti ljudskih prava i sloboda, kao i u unapređenju demokratije. Dok u našem regionu jugoistočne Evrope postoji izborna autokratija, Kosovo je izborna demokratija“, rekao je on.
Kurti je takođe kazao da su izbori na Kosovu slobodni, pošteni i konkurentni i dodao da bi trebalo „da se održavaju jednom u četiri godine, a ne dva puta godišnje“.
Ocenio je i da je napredak sveukupne situacije „učinio Kosovo jednom od najbezbednijih zemalja u Evropi“,
„Najveće poboljšanje bezbednosti i vladavine prava dogodilo se na severu naše zemlje. Ekonomija nastavlja da raste po stopi od četiri odsto godišnje, što je najveći rast u regionu. Naš javni dug ostaje najniži u Evropi. Prošle godine, Kosovo je postalo donator Međunarodnog udruženja za razvoj Svetske banke, i gledali smo kako nas i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond uklanjaju sa svojih lista krhkih i sukobom pogođenih država. Ovaj rast smo podelili sa našim građanima kroz dečji i majčinski dodatak, veće penzije i veću minimalnu platu“, rekao je on.
„Optužbe protiv bivših lidera OVK sadrže činjenične, pravne i istorijske greške“
Kosovski premijer je govorio i o presudi četvorici bivših lidera OVK od strane Specijalizovanih veća Kosova u Hagu i izrazio zabrinutost zbog nekih zaključaka i izrečenih kazni.
„U ovoj presudi postoje tri tačke koje treba naglasiti na međunarodnom nivou: prvo, navodi o takozvanoj ’Žutoj kući‘ i trgovini organima nisu čak ni deo optužnice. Drugo, optužbe za zločine protiv čovečnosti i široko rasprostranjene i sistematske napade na civilno stanovništvo su odbačene. I treće, Specijalizovana veća su jasno naglasila da se Oslobodilačkoj vojsci Kosova ne sudi i da njihova odluka ni na koji način nema za cilj da potkopa pravdu ili legitimitet oslobodilačkog rata“, rekao je on.
Kurti je izrazio zabrinutost zbog ostalih zaključaka i strogih kazni.
„Verujemo da (zaključci) sadrže činjenične, istorijske i pravne greške i očekujemo da će one biti ispravljene u žalbenom postupku. Pravda mora biti nepristrasna i mora se videti i doživeti kao nepristrasna“, rekao je.
On je govorio i o navodnim žrtvama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.
„Oko 20.000 ljudi su žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu i mnogi počinioci nisu kažnjeni. Kosovo zahteva pravdu za svaku žrtvu, za svaki zločin i za svakog počinioca. I ne možemo dozvoliti izjednačavanje odgovornosti sa krivicom zato što neko želi da stvori alternativne narative“, naveo je Kurti.
Na kraju je kazao predesdnici Evropske komisije Fon der Lajen, da je „Kosovo je uradilo svoj deo posla“ i da je „spremno za sledeći korak ka članstvu u Evropskoj uniji“.