U čestitki upućenoj novoj predsednici Kosova povodom preuzimanja dužnosti, Makron je istakao partnerstvo između Francuske i Kosova, kao i podršku Pariza dijalogu između Kosova i Srbije pod pokroviteljstvom Evropske unije, javio je Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prema saopštenju Predsedništva Kosova, francuski predsednik izrazio je nadu da će izbor Široke-Pulje omogućiti nastavak napretka u oblastima koje doprinose evropskoj perspektivi Kosova.
Makronova poruka dolazi u trenutku kada se Kosovo suočava sa zastojem u procesu evropskih integracija, dok sporazumi postignuti sa Srbijom o normalizaciji odnosa uglavnom ostaju nesprovedeni.
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. godine, ali države članice još nisu razmatrale njegovu kandidaturu, pa i dalje ima status potencijalnog kandidata.
Pet država članica EU, Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar, ne priznaju nezavisnost Kosova, što predstavlja dodatnu političku prepreku njegovom napretku u procesu integracija.
Francuska, koja je priznala nezavisnost Kosova 2008. godine, podržava njegovu evropsku perspektivu, ali insistira da napredak bude praćen reformama i sprovođenjem obaveza iz dijaloga sa Srbijom.
U izveštaju za 2026. godinu, objavljenom 4. novembra, Evropska komisija je ocenila da su politička kriza i institucionalna blokada usporile sprovođenje reformi na Kosovu.
Ipak, Kosovo sada ima nove institucije. Široka-Pulja izabrana je za predsednicu 7. oktobra, dok je Vlada Kosova koju predvodi Aljbin Kurti novi četvorogodišnji mandat započela u septembru.
Normalizacija odnosa sa Srbijom, stalni zahtev Pariza
U pismu upućenom Širokoj-Pulji, Makron je ponovo potvrdio podršku Francuske dijalogu kojem posreduje EU, ističući normalizaciju odnosa sa Srbijom kao jedno od ključnih pitanja za evropsku budućnost Kosova.
Kosovo i Srbija su u februaru 2023. godine u Briselu postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, a mesec dana kasnije u Ohridu usaglasili aneks za njegovo sprovođenje.
Sporazum predviđa i razvoj dobrosusedskih odnosa, međusobno priznavanje dokumenata i simbola, kao i obavezu Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Takođe, uključuje obavezu Kosova da obezbedi odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu.
Ipak, primena sporazuma je u zastoju, a Kosovo i Srbija nastavljaju međusobno optuživanje za neispunjavanje obaveza.
Evropska unija više puta je naglasila da je sprovođenje sporazuma iz dijaloga sastavni deo evropskog puta obe strane.
Sličan stav zauzima i Francuska.
Tokom posete Kosovu u julu, francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad povezao je napredak Kosova ka EU s ispunjavanjem obaveza iz sporazuma postignutih u dijalogu.
Saradnja Kosova i Francuske
Osim političkih pitanja, Makron je u svom pismu podsetio i na nedavni razvoj bilateralnih odnosa.
Osvrnuo se na sastanak s premijerom Aljbinom Kurtijem u Parizu u martu ove godine.
Tokom susreta u Jelisejskoj palati, Kurti i Makron razgovarali su o evropskim integracijama Kosova, regionalnoj sigurnosti i jačanju odnosa između Kosova i Francuske.
Ta saradnja dodatno je konkretizovana u julu, kada je poseta francuskog ministra za Evropu Benjamina Hadada Prištini rezultirala potpisivanjem četiri sporazuma i jedne izjave o namerama u oblastima pravosuđa, obrazovanja i sporta.
Dva sporazuma odnose se na izručenje i uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim predmetima, s ciljem jačanja saradnje između pravosudnih institucija.
Drugi sporazum predviđa kredit od 60 miliona evra koji Francuska agencija za razvoj odobrava za infrastrukturne investicije u okviru priprema za Mediteranske igre Priština 2030.
Strane su potpisale i izjavu o namerama za organizaciju tih igara, kao i sporazum o proširenju nastave francuskog jezika na Kosovu.
Sporazumi iz jula bili su tema i sastanka Kurtija i Hadada 22. oktobra, održanog na marginama samita Berlinskog procesa u Crnoj Gori.