Kako je saopštio NUNS, prema informacijama koje je objavio Radar, Orlić je Višem sudu u Beogradu podneo zahtev za primenu mera tajnog nadzora nad glavnom i odgovornom urednicom Vesnom Mališić, kao i novinarima Sandrom Petrušić i Milanom Radonjićem.
Prema navodima ovog nedeljnika, sud je mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine, a njihovo trajanje produžavao 15. jula i 9. septembra. Među odobrenim merama bilo je i snimanje komunikacija u poslovnim prostorijama u kojima se nalazi redakcija Radara, što je moglo obuhvatiti i razgovore drugih novinara, njihovih sagovornika i poverljivih izvora.
Radar je objavio i da je Orlić koristio diskreciono pravo da za pojedine članove redakcije odredi desetodnevnu fizičku pratnju. Prema istim navodima, direktor BIA je 22. oktobra, na dan izlaska poslednjeg broja Radara pred izbore, predložio predsedniku Višeg suda u Beogradu da se sve mere nadzora obustave.
NUNS traži istragu i kontrolu rada BIA
Iz NUNS-a ocenjuju da ovi navodi ukazuju na ozbiljnu mogućnost zloupotrebe bezbednosnih službi i ugrožavanje slobode medija, privatnosti novinara i zaštite novinarskih izvora.
Ovo udruženje zahteva da nadležno tužilaštvo bez odlaganja ispita sve okolnosti slučaja, kao i da se sprovede kontrola rada BIA. Posebno insistiraju na utvrđivanju činjenica na osnovu kojih su mere tražene i odobravane, njihove neophodnosti i srazmernosti, vrste prikupljenih podataka i osoba koje su imale pristup tim informacijama.
NUNS smatra da odgovornost mora biti utvrđena ne samo za one koji su predlagali i sprovodili nadzor, već i za okolnosti pod kojima je sud odobravao i produžavao mere.
„Sudsko odobrenje samo po sebi ne otklanja mogućnost zloupotrebe niti oslobađa odgovornosti one koji mere predlažu, odobravaju i sprovode“, navodi se u saopštenju.
Iz ovog udruženja posebno postavljaju pitanje na osnovu kojih konkretnih dokaza je sud odobrio nadzor i šta je ukazivalo na postojanje osnova sumnje da je izvršeno krivično delo.
Ugroženi i novinarski izvori
NUNS podseća da su nezavisne forenzičke analize već dokumentovale slučajeve digitalnog nadzora novinara u Srbiji. Amnesty International je ranije objavio da su dve novinarke BIRN-a bile mete pokušaja napada špijunskim softverom Pegasus, dok su dokumentovani i slučajevi novinara Slaviše Milanova iz Dimitrovgrada i Ljubomira Stefanovića.
U saopštenju se ističe da nadzor novinara ne ugrožava samo njihovu privatnost i bezbednost, već i sve građane koji im dostavljaju informacije o korupciji, zloupotrebama i drugim temama od javnog interesa.
NUNS podseća i na standarde Evropskog suda za ljudska prava, prema kojima tajni nadzor mora biti zakonit, neophodan i srazmeran legitimnom cilju, uz delotvorne garancije protiv zloupotreba i posebnu zaštitu novinarskih izvora.
Udruženje ukazuje i na Evropski akt o slobodi medija (EMFA), koji predviđa stroga ograničenja nadzora komunikacija i upotrebe invazivnog špijunskog softvera protiv novinara.
„Bezbednosne službe ne smeju se koristiti za kontrolu redakcija, otkrivanje novinarskih izvora i zastrašivanje onih koji izveštavaju u javnom interesu“, poručuju iz NUNS-a, zahtevajući prekid nezakonitog i proizvoljnog nadzora novinara i utvrđivanje pune odgovornosti za eventualne zloupotrebe.