Dan kada je prestao zajednički rad
Sedmog novembra 2022. godine u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici nije bilo međunacionalnog sukoba. Naprotiv, prema svedočenjima tadašnjih zaposlenih, srpske i albanske kolege rastajale su se sa emocijama, nakon pet godina zajedničkog rada u pravosudnom sistemu uspostavljenom sprovođenjem Briselskog sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine.
Integracija sprovedena 2017. predstavljala je jedan od najkonkretnijih rezultata dijaloga Beograda i Prištine. Srpske sudije, tužioci i administrativni radnici uključeni su u kosovski pravosudni sistem, a zajednički sud u Mitrovici trebalo je da omogući pristup pravdi svim zajednicama.
Iako su političke tenzije i problemi u sprovođenju sporazuma postojali od početka, profesionalna saradnja zaposlenih opstajala je.
A onda je, početkom novembra 2022, usledila odluka o kolektivnom napuštanju kosovskih institucija.
Neposredan povod bila je suspenzija tadašnjeg regionalnog komandira Kosovske policije
Nenada Đurića, koji je odbio da sprovodi odluku o preregistraciji vozila sa srpskim registarskim oznakama.
Srpska lista je 5. novembra u Zvečanu objavila odluku o izlasku iz institucija, uz dva ključna uslova za povratak – povlačenje odluke o registarskim tablicama i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Dva dana kasnije, 7. novembra, srpske sudije, tužioci i zaposleni zvanično su podneli ostavke.
Tadašnja predsednica Osnovnog suda u Mitrovici Ljiljana Stevanović potvrdila je da su srpske sudije i administrativni radnici napustili sud, dok su njihove kolege Albanci preuzele hitne predmete kako ne bi došlo do propuštanja zakonskih rokova.
„Mi sa našim kolegama nismo imali nikada nijedan jedini problem“, govorila je Stevanović, ističući profesionalnu saradnju i zajedničke rezultate.
Za sud koji je opisivala kao jedan od najboljih po rezultatima i jedini multietnički sud na Kosovu, odlazak srpskih kolega predstavljao je i ozbiljan organizacioni udarac.
U izjavama zabeleženim tog 7. novembra govorila je da su se zaposleni dogovarali o primopredaji predmeta, kako nijedan hitan postupak ne bi ostao bez odgovora.
Nikola Kabašić, sudija Apelacionog suda i tadašnji član Sudskog saveta Kosova, potvrdio je da su srpske sudije podnele ostavke i da čekaju razduživanje.
Njegova poruka o ličnoj odluci bila je nedvosmislena: „U svoje ime govorim, ja se ne vraćam, a ostalo prepuštam političarima.“
Rastanak Srba i Albanaca koji je pokazao šta je integracija mogla da bude
Jedno od najupečatljivijih svedočanstava o tom danu ostavio je Marko Jakšić, tada zaposlen u administraciji Osnovnog suda u Mitrovici.
Za razliku od političkih poruka koje su pratile izlazak iz institucija, Jakšić je opisivao rastanak ljudi koji su pet godina radili zajedno.
Prema njegovom svedočenju, zaposleni su bili potreseni, a mnogi su plakali. „To što su svi plakali i bili potrešeni je dokaz da smo mi na kraju postali jedna kuća“, opisao je Jakšić.
Upravo taj detalj ostao je jedno od najsnažnijih svedočanstava o kraju zajedničkog rada.
Sud koji je nastao kao rezultat političkog sporazuma nije prestao da funkcioniše zbog sukoba srpskih i albanskih kolega unutar njega.
Njihov profesionalni odnos, prema svedočenjima iz tog vremena, preživeo je političke krize koje sam sporazum nije uspeo da izdrži.
Nekadašnja predsednica suda danas poslanica, rukovodilac administracije lokalni odbornik
Četiri godine kasnije, profesionalni putevi nekadašnjih zaposlenih u mitrovačkom sudu značajno su se razlikovali.
Ljiljana Stevanović, koja je 2022. govorila kao predsednica Osnovnog suda u Mitrovici, danas je poslanica Srpske liste u Skupštini Kosova.
Njeno ime našlo se i među kandidatima Srpske liste za potpredsednika Skupštine Kosova, ali nije dobila potrebnu podršku poslanika.
U imovinskoj prijavi predstavljenoj u aprilu 2026. godine među njenim prijavljenim prihodima navedena su primanja iz Skupštine Kosova, penzija iz sistema Srbije i prihodi iz Privremenog organa.
Marko Jakšić je, nakon napuštanja suda, nastavio javni i politički angažman. Danas je lider Građanske inicijative „Sever za sve“ i odbornik u Skupštini opštine Severna Mitrovica.
Za razliku od Stevanović, nije se priključio Srpskoj listi, već deluje kao njen politički protivnik na lokalnom nivou. Njegovo ime se tokom 2026. ponovo našlo u vestima povezanim sa pravosuđem, ali sada u drugačijoj ulozi.
U februaru je dobio poziv Osnovnog suda u Mitrovici zbog prekršajnog postupka povezanog sa navodno uvredljivom objavom na društvenim mrežama o Aljbinu Kurtiju.
Nekadašnji rukovodilac sudske administracije tako se ponovo suočio sa institucijom u kojoj je radio, ovoga puta kao lice protiv kojeg se vodi postupak.
Nikola Kabašić, koji je bio među ključnim ljudima u procesu integracije srpskih sudija u kosovsko pravosuđe, nakon ostavke 2022. nije se vratio na sudijsku funkciju. Njegovo razrešenje usledilo je naredne godine.
Za ostale sudije, tužioce i zaposlene posledice odlaska nisu bile iste. Neki su ispunili uslove za penziju, drugi su ostali izvan kosovskog pravosudnog sistema, a pokušaj organizovanog povratka usledio je tek tokom leta ove godine.
U međuvremenu: Hapšenja Srba, suđenja i visoke zatvorske kazne
Dok su nekadašnje srpske sudije i tužioci ostajali izvan kosovskog pravosudnog sistema, pred sudovima u Prištini i drugim sredinama odvijali su se postupci koji su dodatno produbljivali nepoverenje dela srpske zajednice u institucije.
Od kraja 2022. usledila su hapšenja Srba zbog sumnji na ratne zločine, ali i u vezi sa protestima, napadima na institucije i oružanim sukobima na severu Kosova. U pojedinim postupcima izrečene su visoke, uključujući i doživotne zatvorske kazne, dok drugi još traju ili su predmet žalbenog postupka.
Među prvim uhapšenima nakon kolektivnog izlaska iz institucija bio je bivši pripadnik Kosovske policije Slađan Trajković, uhapšen u Severnoj Mitrovici 15. decembra 2022. godine. Za ratni zločin nad albanskim civilima u Vučitrnu 1999. godine prvostepeno je osuđen na deset godina zatvora.
U slučaju Miloša Pleskovića iz Prizrena, prvostepena kazna od 15 godina zatvora za ratni zločin smanjena je u februaru 2026. na deset godina odlukom Apelacionog suda.
Drugostepeni sud je prilikom odlučivanja o kazni posebno razmatrao stepen njegove individualne odgovornosti.
U martu ove godine, za ratne zločine su prvostepeno osuđeni i Zoran Kostić na 15, a Dragan Milović na sedam godina zatvora.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju osporila je presudu, tvrdeći da je doneta bez dovoljno relevantnih dokaza i pouzdanih svedoka.
Posebnu pažnju izazvali su postupci protiv Miluna Milenkovića, Aleksandra Vlajića i Dejana Pantića, povezanih sa događajima kod prostorija Opštinske izborne komisije u Severnoj Mitrovici u decembru 2022. godine.
Milenković i Vlajić prvostepeno su osuđeni na po pet godina, a Pantić na dve godine zatvora. Odbrana je osporila presudu, a žalbe su razmatrane pred Apelacionim sudom.
Najviše pažnje, međutim, izazvala je prvostepena presuda za oružani napad u Banjskoj iz septembra 2023. godine, u kojem su ubijeni kosovski policajac Afrim Bunjaku i trojica Srba.
U aprilu 2026. Blagoje Spasojević i Vladimir Tolić prvostepeno su osuđeni na doživotni zatvor, dok je Dušanu Maksimoviću izrečena kazna od 30 godina zatvora.
Presudu su pozdravili kosovsko Specijalno tužilaštvo i predstavnici institucija u Prištini, smatrajući je važnim korakom u procesuiranju napada na policiju. Sa druge strane, Srpska lista i branioci osuđenih osporavali su postupak i visinu kazni.
Advokat Ivan Ninić upozorio je i na pitanje odgovornosti onih koji su organizovali i predvodili događaje u Banjskoj, ocenjujući da najteže posledice snose neposredni učesnici.
Paralelno sa ovim postupcima, kosovsko Specijalno tužilaštvo intenziviralo je istrage ratnih zločina iz 1998. i 1999. godine, uključujući nova hapšenja, optužnice i postupke u odsustvu protiv osoba koje nisu dostupne kosovskom pravosuđu.
Tokom 2026. podignute su, između ostalog, optužnice za zločine u Đakovici, Vučitrnu i drugim sredinama, dok je u predmetu Meja omogućeno vođenje postupka u odsustvu protiv 53 optužena.
Međutim, pitanje dostupnosti pravde ne svodi se samo na presude i visinu izrečenih kazni.
U svom izveštaju iz 2025. godine EULEX je ukazao na dugotrajnost postupaka, odlaganja ročišta i druge probleme u radu kosovskog pravosuđa, kao i na posebnu osetljivost postupaka koji se odnose na srpsku zajednicu.
Najnoviji izveštaj Evropske komisije dodatno upozorava da nedovoljna zastupljenost Srba u pravosudnom sistemu, naročito na severu, otežava pristup pravdi i narušava poverenje građana u institucije.
Jul 2026: Povratak koji se nije dogodio
Posle više od tri i po godine, 15. jula 2026, srpske sudije, tužioci i administrativno osoblje povukli su ostavke podnete u novembru 2022.
Taj potez usledio je u okolnostima intenzivnih diplomatskih aktivnosti usmerenih na njihovu reintegraciju.
Evropska unija, koja je intenzivno diplomatski podržavala pokušaj povratka, pozdravila je odluku kao važan korak ka obnovi zajedničkog pravosuđa.
Međutim, samo nekoliko dana kasnije usledio je preokret.
Tužilački savet Kosova je 20. jula odbio zahteve pet srpskih tužilaca i 15 zaposlenih u stručnim i administrativnim službama Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za povlačenje ostavki.
Dan kasnije, tadašnja vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju potpisala je dekrete o razrešenju sedam srpskih tužilaca.
Sličan scenario ponovio se krajem avgusta, kada Sudski savet Kosova nije prihvatio povlačenje ostavki srpskih sudija.
Hadžiju je potom, početkom septembra, potpisala dekrete o razrešenju 18 sudija iz srpske zajednice.
Evropska unija je oba postupka oštro kritikovala, upozoravajući da odluke kosovskih institucija deluju nespojivo sa zakonom, odgovarajućim pravnim postupkom i zahtevima vladavine prava.
U saopštenju od 28. avgusta, EU je posebno upozorila da takve odluke narušavaju poverenje srpske zajednice i otežavaju stvaranje održivog multietničkog pravosuđa.
Evropska komisija: Nisu ispunjene obaveze iz Sporazuma o pravosuđu
Četiri godine nakon odlaska srpskih sudija i tužilaca, Evropska komisija je u najnovijem izveštaju o Kosovu, objavljenom 4. novembra, potvrdila neuspeh njihovog povratka.
Komisija istovremeno ukazuje na odgovornost obe strane.
Napuštanje institucija u novembru 2022. označila je kao kršenje obaveza Srbije iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine, kojim su narušeni rezultati Sporazuma o pravosuđu iz 2015.
Međutim, kada su srpske sudije i tužioci ovog leta povukli ostavke, kosovske institucije nisu omogućile njihovu reintegraciju.
Evropska komisija ocenjuje da odluke Tužilačkog i Sudskog saveta, kao i tadašnje vršiteljke dužnosti predsednice Kosova, nisu u skladu sa ciljevima i obavezama iz Sporazuma o pravosuđu.
Posebno je upozorila da nedovoljna zastupljenost Srba u pravosudnom sistemu, naročito na severu Kosova, otežava pristup pravdi i produbljuje nepoverenje građana u institucije.
Pokušaj popunjavanja upražnjenih mesta novim konkursima, prema oceni Komisije, dao je veoma ograničene rezultate.
Isti datum, četiri godine kasnije – test za nove tužioce
Upravo danas, 7. novembra 2026, na četvrtu godišnjicu zvaničnog odlaska srpskih sudija i tužilaca, Tužilački savet Kosova organizovao je kvalifikacioni test za prijem 34 nova državna tužioca.
Testiranju u Akademiji za javnu bezbednost u Vučitrnu pristupio je 371 kandidat, od kojih 174 žene i 197 muškaraca.
Od ukupno 34 mesta, deset je rezervisano za pripadnike srpske zajednice.
Međutim, nakon što se u prvobitnom roku nije prijavio nijedan Srbin, konkurs je produžen. Prema informacijama objavljenim krajem septembra, za deset rezervisanih mesta prijavila su se samo tri kandidata iz srpske zajednice.
Nijedan od njih nije među nekadašnjim tužiocima koji su 2022. napustili institucije, prema tadašnjim navodima televizije Dukagjini.
Tužilački savet u današnjem saopštenju nije precizirao da li su troje prijavljenih kandidata iz srpske zajednice pristupili testu.
Političari su se vratili, pravosuđe nije
Četiri godine kasnije, politički predstavnici ponovo su na funkcijama, neki i u kosovskim i u institucijama Srbije. Za sudije i tužioce koji su zajedno sa njima napustili institucije povratka, međutim, nije bilo – čak ni kada su ovog leta pokušali da povuku ostavke.
Tako je jedan od najkonkretnijih rezultata Briselskog sporazuma ostao bez obnove upravo onog dela koji je trebalo da obezbedi njegov multietnički karakter. Političari su se vratili u institucije iz kojih su svojevremeno pozvali na izlazak. Sudije i tužioci, koji su tu odluku sproveli, ostali su izvan njih.
U trenutku kada se hapšenja Srba, teški sudski procesi i višegodišnje zatvorske kazne nižu, odsustvo srpskih sudija i tužilaca iz pravosudnog sistema na Kosovu, nije samo pitanje neispunjenog Briselskog sporazuma, već duboko narušenog poverenja u pravdu – i njenog legitimiteta u očima zajednice kojoj bi trebalo da služi.