Šoškić je u razgovoru za RTS ocenio da održavanje fiksnog kursa dinara nije naročito složen zadatak za monetarne vlasti, već pitanje izbora monetarne politike. Odbacio je tvrdnje da je stabilnost kursa rezultat posebne sposobnosti vlasti i poručio da Studentska lista ne namerava da menja postojeći režim.
„Studentska lista je vrlo jasna – kurs će biti fiksan i oko toga nema u ovom trenutku nikakve diskusije. Dakle, biće fiksan“, rekao je Šoškić.
Prema njegovoj oceni, eventualna destabilizacija kursa ne bi bila posledica neizbežnih ekonomskih okolnosti, već neodgovarajućeg postupanja nadležnih institucija.
Poštanska štedionica nije Alta banka, ali vlast je morala da reaguje
Govoreći o zabrinutosti građana za stabilnost bankarskog sistema nakon slučaja Alta banke, Šoškić je napravio jasnu razliku između te banke i Poštanske štedionice, čiji je vlasnik država.
Objasnio je da država, za razliku od privatnog vlasnika male banke, raspolaže mogućnostima da obezbedi dodatni kapital i likvidnost ukoliko se za tim ukaže potreba. Prema njegovim rečima, Poštanska štedionica je trenutno likvidna, a instrumenti podrške likvidnosti već su aktivirani.
Zbog toga, kako je naveo, nema razloga za paniku niti za strah da bi banka mogla da propadne.
Ipak, kritikovao je Vladu Srbije, koja je u tehničkom mandatu, i Ministarstvo finansija zbog izostanka jasnog obraćanja javnosti. Smatra da je trebalo građanima objasniti vlasničku strukturu Poštanske štedionice i mehanizme kojima država može da garantuje njenu stabilnost.
Istovremeno, za slučaj Alta banke ocenio je da je Narodna banka Srbije mogla da reaguje blagovremeno i spreči njen slom, a da će posledice tog propusta posredno snositi građani.
Šoškić je kritikovao i način na koji su predstavnici vlasti i pojedini mediji govorili o stanju u bankarskom sistemu, ocenjujući da se time dodatno podstiče neosnovana zabrinutost građana, uključujući strahove od gubitka vrednosti dinara i problema sa isplatom penzija.
Za NIS pregovori sa ruskim vlasnicima, ne nacionalizacija
Kada je reč o NIS-u, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, Šoškić je kao moguće pravce rešavanja izdvojio korišćenje prava preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnicima o delimičnom ili potpunom preuzimanju njihovog većinskog paketa akcija i nacionalizaciju.
Ipak, poslednju mogućnost izričito je odbacio, ocenjujući da bi takav potez poslao lošu poruku ne samo ruskom partneru već i drugim stranim investitorima. Kao opravdanje za otvaranje pregovora sa ruskom stranom naveo je bitno izmenjene geopolitičke i poslovne okolnosti u odnosu na vreme kada su ruski partneri postali većinski vlasnici NIS-a.
Prema njegovom mišljenju, Srbija je trebalo znatno ranije da pokrene razgovore o budućnosti kompanije, posebno imajući u vidu da su sankcije ruskim preduzećima u Evropi počele da se uvode još 2022. godine. Kritikovao je dosadašnji pristup državnih organa, ocenjujući da Srbija nije bila dovoljno aktivna, već je uglavnom čekala da se okolnosti same razreše.
„Mi smo, čini mi se, barem od to malo informacija koje dolaze u javnost od tih državnih zvaničnika, uglavnom mogli da zaključimo da smo tu apsolutno negde sa strane, da čekamo da se nešto desi, da nismo proaktivni, da nismo otvorili to pitanje“, rekao je.
Uz pregovore sa ruskim vlasnicima, Šoškić smatra da je neophodno postići dogovor i sa američkom administracijom o modelu koji bi omogućio nesmetano poslovanje NIS-a uprkos sankcijama.
Objasnio je da SAD svojim uticajem na međunarodne platne tokove i finansijske institucije mogu da utiču i na poslovanje kompanija u Srbiji. Cilj sankcija, prema njegovom tumačenju, jeste povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a, zbog čega je važno pronaći prihvatljivo rešenje koje neće ugroziti poslovanje kompanije.
Govoreći o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenjima koja predviđaju propisi Evropske unije, Šoškić je poručio da Srbija prvenstveno mora da vodi računa o sopstvenim ekonomskim interesima.
Istakao je potrebu za razvojem alternativnih pravaca snabdevanja, kako zemlja ne bi zavisila od jednog dobavljača i kako bi mogla da bira najpovoljnije izvore energenata.
Ne isključuje mogućnost učešća u izvršnoj vlasti
Šoškić nije isključio mogućnost da u budućnosti bude deo izvršne vlasti, ali je naveo da o tome zasad nema konkretnih razgovora.
Na pitanje da li sebe vidi kao kandidata za mandatara, odgovorio je da je zadovoljan ulogom u Studentskoj listi i činjenicom da će, kako očekuje, već naredne nedelje postati narodni poslanik.
Dodao je da bi ozbiljno razmotrio eventualni predlog studenata ukoliko bi mu ponudili neku funkciju u budućoj izvršnoj vlasti.