Predsednici dva parlamenta istakli su uzajamnu saradnju, ali i značaj da se sačuva nacionalni interes naroda koji im je zajednički.
Pravo Kosova, kazao je Gljauk Konjufca, jeste da brani svoj suverenitet, spomenuvši najpre to da Srbija to ne prihvata.
Ali, on je uveren da će Srbija pristati da Kosovo prihvati kao jedan „suvereni entitet“, pogotovo jer na svojoj strani Priština ima Albaniju.
A njegova koleginica iz Albanije potom je pozvala pet članica EU koje nisu priznale kosovsku nezavisnost da to učine. Priština ima podršku Albanije, kazala je dalje.
Obratila se potom na sednici i Vjosa Osmani, koja je zatražila da vlasti i Albanije i Kosova – dignu glas u zaštiti prava Albanaca na jugu Srbije, ali i u Severnoj Makedoniji.
„Njihova prava se stalno krše, a demokratski svet zatvara oči. Moramo da podignemo glas. Dok mi pričamo postoje tendencije da se uzdrmaju temelji na kojima je nastala Severna Makedonija, odnosno da se ova država destablizuje oduzimanjem prava Albancima“, kazala je.
Pozvala je na jedinstvo, ali i podršku da Kosovo bude deo međunarodnih organizacija, najpre NATO-a, jer:
„To će konačno prekinuti apetite Srbije prema Kosovu“.
Rama: Kosovo da zamrzne dijalog sa Srbijom i da teži normalizaciji kroz bilateralni dijalog sa EU
Obratio se na sednici albanski premijer, Edi Rama, koji smatra da Kosovo treba da zamrzne dijalog sa Srbijom.
Ovaj premijer čak smatra da Kosovo treba do normalizacije sa Srbijom da dođe bez nje, već – kroz bilateralu samo sa Evropskom unijom.
„U ovoj ključnoj fazi za svoj put evropskih i evroatlantskih integracija, Kosovo treba da zamrzne bilateralni dijalog sa Srbijom i treba da teži normalizaciji odnosa sa severnim susedom kroz bilateralni dijalog sa EU, presecanje pupčane vrpce nacionalističkog reciprociteta sa Srbijom i vezivanje pupčane vrpce evropskog reciprociteta sa EU“, kazao je Rama.
Ovaj premijer smatra da su mere koje je EU uvela prošle godine Kosovu – apsurd i Albanija je nedavno bila deo onih koji su insistirali da se one uklone.
Posle dužeg vremena ovo je prva zajednička sednica dve vlasti. Kossev podseća, da je u junu prošle godine na incijativu Rame, pod izgovorom da mu se ne dopada format sednice koja je tada bila zakazana u Đakovici, otkazana zajednička sednicu dveju Vlada.
Nezvanično, tada se kao razlog zbog koje je Rama ovaj susret otkazao, jeste tadašnja kriza na Severu, odnosno upravo kaznene mere koje je EU uvela Kosovu zbog serije jednostranih i koordinisanih akcija kosovskih vlasti i sukoba na samom terenu.
Teret degradacije normalizacije odnosa, naveo je, ne sme pasti na Prištinu.
„Ne smemo dozvoliti da ni gram padne na Kosovo“.
Dao je potom svu podršku napretku Prištine u evrointegracijama i drugim međunarodnim organizacijama. Voleo bi da i Kosovo i Albanija uđu u EU „jedno uz drugo“.
„Zamislite kako bi svi Albanci bili ponosni, kako bismo podigli vrednost imenu Albanaca i snazi Albanaca…“, kazao je između ostalog.
Kurti: Albanci u Srbiji, Crnoj Gori i S.Makedoniji zaslužuju više pažnje
Obratio se i kosovski premijer Aljbin Kurti, koji je pohvalio dostignuća Kosovoa i Albanije, ali posla ima još – a to je obaveza koju imaju prema Albancima u Crnoj Gori, S.Makedoniji i, kako je rekao, posebno onima u Srbiji.
Oni su kaže – najdiskriminisaniji i to u Evropi.
„Albanci u Srbiji su najdiskrimisanija etnička zajednica u Evropi i oni zaslužuju veću pažnju u koordinaciji regionalnih politika Albanije i Kosova. Albanci nisu krivi što su autohtoni“, kazao je ovaj premijer.
Haradinaj: Kurti prevarant
Na sednici se obratio i opozicioni poslanik u Skupštini Kosova, Ramuš Haradinaj, koji je Kurtija nazvao prevarantom i nekog ko je doveo do toga da „Srbija bude žrtva“.
Tokom njegovog govora, salu su napustili neki od kosovkih ministara i deo vladajućih poslanika.
Održavanje zajedničke sednice povezao je sa tim što se on održava uoči opštih izbora na Kosovu, što, po njemu, nije baš elegantno.
Nakon završene sednice, kosovska vlada saopštila je da su premijeri obe strane, danas potpisali Sporazum o saradnji za organizaciju Mediteranskih igara 2030. godina.
„Ovaj sporazum omogućava organizovanje jedriličarskih sportova u Draču, u Republici Albaniji, a istovremeno ozvaničava Drač kao jednog od gradova domaćina Mediteranskih igara 2030. godine. Mediteranske igre Priština 2030. biće najveći sportski događaj u istoriji zemlje, koji će kroz ulaganja direktno doprineti unapređenju i avansiranju sportske infrastructure, a putem gostoprimstva u međunarodnom predstavljanju i promociji naše republike“, navela je kosovska vlada.
