„Iznenađenje je s obzirom na to da sve do finiša predizborne kampanje na terenu nije bilo vidljivog pojačanog operativnog rada zvaničnog Beograda da se dođe do visokog odziva. U finišu kampanje to je već postalo očigledno, radilo se na direktnom prilasku biračima“, kazala je u Danu uživo na N1 dan po izborima.
Na Kosovu su održani izbori za kosovsku skupštinu, prvi redovni od 2008. godine.
Pokret Samoopredeljenje osvojio je više od 40% glasova, dok su odmah iza njih PDK, LDK i AAK. Iako se još uvek čekaju zvanični rezultati, PDK i AAK već su poručile da neće formirati koaliciju sa LVV. S druge strane, iz LDK su najavili da će sačekati konačne rezultate pre donošenja odluke.
Srpska lista je već proglasila pobedu. Prema poslednjim podacima CIK-a Srpska lista ima 36.784, ili 4,43, i tvrde da su obezbedili svih 10 mandata u Skupštini.
Lazarević je podsetila na to da je Srpska lista na ranijim izborima ostvarivala procentualno jači rezultat sa podrškom od preko 90 odsto, ali da to u ovoj situaciji nije bilo toliko važno koliko sam odziv srpskih birača, kao i ubedljiva pobeda.
Srbima na Kosovu važno da ne gube vezu sa srpskom državom
Postojali su načini na koje je Srpska lista imala jake mehanizme da ovog puta radi sa biračima i da se dođe do visokog odziva, smatra Lazarević.
„Višestruki razlozi su uticali na pobedu Srpske liste. Suštinski razlog jeste u tome da se Srpska lista percipira kao direktna veza između Srba sa Kosova i Srbije“, objašnjava.
„Posebno u ovako kriznom trenutku u kojem se srpski narod nalazi na Kosovu i koji se vrlo često poredi najtežem trenutku u kojem se Srbi nalaze od ’99. To je i razlog više da se Srpska lista percipira kao direktna veza između Srba na Kosovu i Srbije“, kaže Lazarević podsetivši i na to da i Srpska lista koristila upravo ovu poruku tokom predizborne kampanje.
Srbima je važno da ne gube vezu sa državom Srbijom, istakla je.
Nasuprot tome, iako postoji negativno iskustvo Srba sa Kosova po pitanju odnosa i delovanja same srpske vlasti prema njima, ona objašnjava je upravo Samoopredeljenje svojom kampanjom u kojoj je Srbija predstavljana kao emanacija zla, dodatno mobilisao Srbe ka Beogradu.
„Sa druge strane Aljbin Kurti je praktično svojom politikom neprijateljskog odnosa prema Srpskoj listi i uopšte srpskoj zajednici, učinio i to da je dodatno zbio redove Srba na Kosovu i okrenuo ih još više ka Beogradu. Drugim rečima, ‘neprijatelj mog neprijatelja’ je moj prijatelj“.
Kao drugi razlog navodi to da je Srbija najveći poslodavac Srbima na Kosovu, uprkos uveliko zatvorenim institucijama, te radnicima koji su ostali bez svojih fizičkih radnih mesta; ili onih koji sada na posao odlaze put Raške ili prvih pograničnih gradova iza administrativne linije.
„Srbija i dalje isplaćuje plate, uključujući i za više desetina hiljada Srba koji su radili u kosovskim institucijama, ali koje su napustili“, dodaje Lazarević.
Podsećajući upravo na „koren problema“ od pre dve godine kada je došlo do dezintegracije Srba iz kosovskog sistema uz podršku Srpske liste, i samog predsednika Srbije, uprkos njegovom javnom ograđivanju od iste, Lazarević je naglasila da – zbog svega nepovoljnog po Srbe što se dogodilo nakon toga, glasačima Srpske liste sada nije ostavilo drugu alternativu već da glasaju ponovo za ovu stranku.
„Još jedan vrlo važan razlog, na čemu je Srpska lista inače vrlo pametno radila, u finišu kampanje posebno, jeste to da su do svojih birača uspeli da dopru sa vrlo važnom rečenicom da je alternativa Srpskoj listi Rašić. Nenad Rašić i njegova stranka nisu popularni na Kosovu (kod Srba), posebno na Severu i direktno se povezuju sa Aljbinom Kurtijem. Rašić je kod prosečnog srpskog birača na Severu sinonim za politiku Aljbina Kuritja i Srpska lista je vrlo pametno u finišu kampanje slala poruku da je glas protiv Srpske liste – glas za Aljbina Kurtija“.
Nagoveštaj budućih procesa
Dugoročno, učešće Srpske liste posle procesa dezintegracije jeste povratak, odnosno pokušaj povratka Srba u kosovske institucije.
Lazarević navodi da je za nju ključna potvrda da je to tako, bio upravo visok odziv srpskih birača, a posebno snažna mobilizacija raseljenih Srba da glasaju.
„Time je jasno to da je struktura u Beogradu, a to je pretpostavljam – Kancelarija za KiM, ministarstva, uopšte vlast – vrlo ažurno i agilno radila na mobilizaciji raseljenih da dođu i glasaju. To je ono na šta sam već ukazala da na početku kampanje nije bilo vidljivo. Za mene je to potvrda da je Beogradu bilo veoma stalo do toga da Srbi izađu na ove izbore“.
„A to onda povlači pitanje zašto je to tako“, kaže dalje i smatra da će povratak Srpske liste u rad skupštine voditi ka učešću na lokalnim izborima koji se očekuju na jesen, odnosno, ono što sledi potom.
Ograđujući se od trenutnih nepoznanica u vezi sa tim hoće li se i na koji način formirati nova kosovska vlada, Lazarević ističe:
„Ukoliko se ostane pri postojećem rasporedu održavanja redovnih lokalnih izbora na jesen, međufaza bi bila učešće Srba u lokalnim izborima, a sve ka kranjem cilju u drugoj fazi, a to je da se dovrši deo (primene) Evropskog sporazuma – to je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, kako se već to bude nazvalo, odnosno da Ustavni sud Kosova odobri statut koji je napisan u Evropskoj uniji“.
To je sve međufaza ka onom što se najavljuje kao konačni sporazum
Neizgledna mogućnost vladajuće koalicije sa Kurtijem
Lazarević se slaže sa predikcijama da je premijeru u ostavci, Aljbinu Kurtiju, neophodna podrška opozicionih stranaka za formiranje nove vlade, ali da za to nema izgleda.
„I Samoopredeljenje i opozicioni lideri sve vreme neposredno šalju poruke da je takva mogućnost isključena“, navodi, uz napomenu da je sa druge strane bilo spekulacija o mogućnosti koalicione vlade LVV-PDK, ukoliko bi Bedri Hamza bio premijer.
Da ovakva koalicija, međutim, nije izgledna, neposredno nakon zatvaranja birališta, pokazao je i sam premijer u ostavci, dok je Hamza takvu mogućnost isključio na jučerašnjoj konferenciji za medije.
„U svom ponoćnom govoru, pozivajući pristalice da proslave pobedu, kada je u skandaloznom govoru opoziciju nazvao turskom rečju ‘hajvan’, što znači ‘marva’, ‘stoka’, ‘životinja’, ‘čudovište’, i to u više navrata. U tom govoru je ponovio i stare optužbe o vezama opozicije i ‘prljavih oligarha’ kako ih opisuje, a sve njih da rade protiv interesa Kosova, i sve zajedno optužio za ‘pakt sa đavolom’. Aljbin Kurti sve vreme targetira deo medija, opoziciju i biznisa kao ispostavu Srbije, odnosno kao nekog ko radi sa Srbijom a Srbija im je emanacija zla. Neko ko se preporučuje za saradnju sa opozicionim strankama sasvim sigurno ne govori na način na koji govori Kurti. On istovremeno obećava vladu Kurti 3“.
Urušavanje CIK-ovog elektronskog sistema brojanja glasova studija slučaja
Uprkos pohvalama na račun organizacije i regularnosti izbora, Lazarević je, ipak postavila to pitanje.
„Praktično se srušio ‘pametni sistem’ CIK-a (za ažuriranje i zbrajanje glasova), koji se toliko pohvaljivao. To je jedna studija slučaja na koji način strukture pod Samopredeljenjem mogu da upravljaju sistemima“.
Ona je dodatno ukazala na to da su rad timova CIK-a na Severu obeležila negativna iskustva birača i dela medijskih ekipa.
„I moje lično iskustvo i nepodeljeno iskustvo birača sa kojima sam razgovarala je da se radilo o nekompetentnosti timova, naravno uz izuzetke“, svedoči.
Ukazala je na vidljiv izostanak uzajamne komunikacije i na etničku distancu na nekim od biračkih mesta.
„Moj utisak je da je atmosfera na pojedinim biračkim mestima bila vrlo negativna. Način komuniciranja sa građanima, sa nepoverenjem, ili vrlo neupućeno osoblje prema novinarima“.
Ukazala je i na nesklad ažuriranja preseka glasova sa slikom na terenu: „Od ranih jutarnjih sati bilo je jasno da CIK nije funkcionisao, a dokaz da je to tako je urušavanje elektonskog sistema brojanja glasova“.
Podsetila je i na uključivanje kosovske predsednice sa očekivanjem da se zaštiti integritet izbora.
„Ne znam čime bi Kosovo trebalo da se hvali u regionu, jer ono što su pokazali na delu sa ovakvim radom Centralne izborne komisije, sa ovim sistemom, primenama u zakonu, neobučenim osobljem i sa softverom koji ne funkcioniše, pre je da se postide, nego da se pohvale“.
