U okviru ovog serijala intervjua, redakcija Radio Goraždevca uredno je uputila pozive i predstavnicima Srpske liste. Nažalost, nismo dobili nikakav odgovor, niti obrazloženje o razlozima njihovog neodazivanja.
Biševac objašnjava da predstojeća implementacija zakona nije samo birokratsko pitanje, već smišljen pritisak na autohtono stanovništvo koje je zbog sistemskih propusta ostalo bez dokumenata. On ističe da ovaj zakon nije novina, ali da njegovo aktiviranje u trenutnim okolnostima predstavlja uvod u administrativno čišćenje ljudi koji su ovde rođeni i odrasli.
“Zakon o strancima jeste jedan od trenutno najvećih problema sa kojima je suočen naš narod na Kosovu i Metohiji. Problem je u tome što zakon nije nikakva novina i mi smo svesni da je postojao i ranije, samo što nije bio aktivan, odnosno nije krenulo njegovo sprovođenje. Svakako, to jeste još jedan vid institucionalnog pritiska na stanovništvo koje ovde živi, koje je ovde autohtono, koje je ovde odraslo i rođeno, ali zbog određenih administrativnih procedura, problema i svega onoga što se dešavalo u prošlosti, a to je da sistem nikada nije funkcionisao onako kako bi trebalo, ljudi nisu bili u mogućnosti da izvade lična, ali ni druga dokumenta. A šta sa njima? Sa njima jeste ozbiljan problem”, izjavio je Biševac.
S obzirom na to da su na ovaj problem ukazivali još u septembru kroz proteste u Zubinom Potoku, Biševac naglašava da su institucije svesno ćutale. On podseća da su tada pozvali i Srpsku listu da se pridruži borbi, ali da su suštinski problemi namerno gurani pod tepih sve dok kriza nije zakucala na vrata.
“Mi smo na taj problem ukazivali još sredinom septembra, kada smo čuli da je krenula najava samog zakona, koji se odnosi, kako na Zakon o strancima, tako i na zakon o registarskim oznakama Republike Srbije, odnosno gradova iz centralne Srbije. Na taj problem smo ukazivali, čak smo organizovali i jedan protest u Zubinom Potoku sredinom septembra, kako bismo, pre svega, međunarodnoj zajednici, ali i vlastima u Prištini, dali do znanja da se sa tim ne slažemo. Takođe smo pozvali i druge predstavnike političkih stranaka, odnosno Srpsku listu, koja trenutno kroz institucije predstavlja srpski narod. Pozvali smo i njih”, istakao je Biševac.
Srpska lista kao lutkarsko pozorište Beograda
Lider SNP-a oštro kritikuje političko delovanje Srpske liste, optužujući ih da funkcionišu isključivo kao izvršioci naredbi iz Beograda, bez obzira na interese naroda na terenu. On smatra da je Srpska lista instalirana kao mehanizam koji služi za utišavanje naroda i simulaciju borbe, dok se suštinski sprovode pogubni sporazumi iz Brisela i Ohrida.
“Narod ih je podržao, ali moramo jasno definisati – šta je Srpska lista? Srpska lista je još jedno lutkarsko pozorište instalirano na terenu od strane SNS-a, odnosno predsednika Aleksandra Vučića, i oni igraju kako im Beograd naredi. Upravo zbog toga sam siguran da se možda i oni, kao pojedinci, ne slažu sa svim tim odlukama koje su donošene pogrešnom politikom sprovođenom od strane SNS-a, odnosno zvaničnog Beograda, ali su prinuđeni da to sprovode. Narod su ubeđivali da će naći rešenje i narod je verovao da rešenje postoji. Ljudi moraju da znaju – ne glasaju za Srpsku listu zato što su to dobri političari, elokventni i obrazovani ljudi ili zato što pomažu narodu na terenu, već zato što glasaju za Srbiju”, rekao je predsednik SNP-a.
Dodatno, Biševac ukazuje na to da je Srpska lista aktivno gušila svaki pokušaj institucionalnog otpora, odbijajući deklaracije opozicionih odbornika kojima bi se zvanično iskazalo neslaganje sa zakonima Prištine. On tvrdi da takvo ponašanje jasno pokazuje da oni prećutno podržavaju procese koji vode ka slabljenju srpske zajednice.
“Ja kao opozicioni odbornik, ali i drugi opozicioni odbornici u opštinama na severu, predali smo deklaraciju koja je trebalo da se institucionalizuje, odnosno da se kroz skupštine opština izglasa neslaganje tih opština, odnosno našeg stanovništva, sa tom odlukom. Međutim, Srpska lista je glasanjem to odbila. Što znači da oni prećutno podržavaju taj sporazum. Pretpostavljam da je to jedna od tačaka ranijih sporazuma u Briselu, ali i u Ohridu – da se oni tome ne protive, već da kroz razne političke mantre pokažu narodu da su protiv, ali suštinski na terenu ne rade ništa po tom pitanju. I to jeste ozbiljan problem i narod to treba da zna”, kazao je Biševac.
Tiha integracija prosvete i zdravstva
Biševac iznosi sumnju da su ključne srpske institucije već deo tajnog dogovora o integraciji u kosovski sistem, što potkrepljuju novi budžetski planovi opština na severu. On upozorava da se kroz opštinske budžete već predviđaju sredstva za zdravstvo i prosvetu, što je direktna priprema za preuzimanje ovih stubova srpskog opstanka od strane Prištine.
“Ono što plaši mene, ali i mnoge ljude koji ne smeju to javno da kažu, jeste sumnja da su to prećutni dogovori – da je sve već dogovoreno, a da se sada simulacijom neke borbe pokušava opravdati ono što je već odlučeno. Smatram da bi integracija tih institucija predstavljala ozbiljan problem za naše stanovništvo. Možda je teška reč, ali to bi moglo dovesti i do svojevrsnog egzodusa, jer bi mnogi ljudi bili prinuđeni da napuste ovo područje upravo zbog takvih odluka. To postoji kroz razne sporazume. Odnosno, sam Briselski sporazum, koji je definisao Zajednicu srpskih opština, a koja, nažalost, nikada nije formirana. Mislim da Srpska lista nikada nije dala dovoljno snage da se ta zajednica formira”, upozorio je Biševac.
On naglašava da odsustvo jasnog odgovora Beograda i Srpske liste na ova pitanja potvrđuje da je integracija dogovorena iza zavese. Prema njegovim rečima, takav scenario bi mogao dovesti do egzodusa stanovništva, jer bi ljudi izgubili poslednju sigurnost koju im pružaju obrazovni i “zdravstveni sistem pod ingerencijom Srbije.
„U tišini se sprovodi integracija tih institucija kroz budžetski sistem. Ako Priština finansira zdravstvene i obrazovne ustanove i već ih je uvrstila u budžet za ovu godinu, a nema zaposlenih po kosovskom sistemu jer su svi ranije dali ostavke, to znači da Srpska lista treba da pokrene proces zapošljavanja tih ljudi po kosovskom sistemu. To je, po mom mišljenju, tiha integracija preostalih srpskih institucija. To se već sprovodi na terenu i ljudi treba to da znaju. Jasno nam je da nešto postoji iza zavese, sa druge strane, što mi ne vidimo”, smatra Biševac.
Pasivnost elite i uloga Univerziteta
Govoreći o ćutanju obrazovne elite, Biševac ne skriva razočaranje u profesore i akademike koji su dopustili da se politika umeša u same temelje opstanka. On smatra da je velika većina intelektualaca ćutala godinama, verujući u lažna obećanja Srpske liste, dok je proces urušavanja institucija tekao neometano.
“Tužno je to što godinama pominjemo i na neki način prozivamo te ljude. U Univerzitetu u Mitrovici postoji veliki broj obrazovanih ljudi, profesora i akademika, koji su do sada ćutali verujući da će Beograd pronaći rešenje. Odnosno, da ih je Srpska lista ubeđivala da rešenje postoji. Sada, kada nam se bliži kraj, vidim da su se određeni ljudi, uz dužno poštovanje, oglasili i dali podršku onima koji su ranije ukazivali na ove probleme. Ali veliki deo ljudi je ćutao, i sada, kada smo došli do problema, vidimo da nema izlaza”, ocenio je lider SNP-a.
Pritom, on ističe da se glas akademske zajednice čuje prekasno, tek kada je problem došao do krajnje tačke. Biševac situaciju definiše kao politiku izdaje prema sopstvenom narodu, gde su oni koji bi trebalo da budu nosioci svesti ostali pasivni dok se manevarski prostor za Srbe na Kosovu potpuno sužavao.
“To je ono što je tužno – zašto smo kao narod stajali i ćutali na sve što se dešavalo u prethodnom periodu, odnosno na ovu pogrešnu politiku, koju slobodno mogu tako da nazovem, prenoseći stav građana, jer se mnogi građani osećaju izdanima. Slobodno mogu reći da je ovo politika izdaje. Tužno je što su ovi ljudi ćutali dok smo dolazili do ivice provalije, a sada kada su ispostavljeni računi, shvatamo da je manevarski prostor gotovo nestao”, istakao je Biševac.
Ujedinjenje opozicije i autentična politika
Biševac poziva na stvaranje autentične politike Srba sa Kosova i Metohije, naglašavajući da je ujedinjenje svih koji misle drugačije od Srpske liste jedini način da se osigura opstanak. On smatra da Beograd u Srbima na Kosovu mora videti partnere, a ne slepe poslušnike ili instrumente za međunarodna potkusurivanja.
“Ono sa čime se svi suočavamo poslednjih godina jeste da su svi koji nisu podržavali politiku Beograda, odnosno Srpske liste, bili targetirani. Treba da se prisetimo da smo imali političko ubistvo, da se ljudi plaše da se bave politikom. I onda, koliko god mi kao mladi pokušavali da motivišemo druge ljude i kažemo im da bavljenje politikom nije profesija već potreba – jednostavno, politika se svima nama umešala u živote, ušla nam je u dvorišta i kuće. Upravo zbog toga, ukoliko se sada ne usudimo i ne shvatimo da moramo da se uključimo u proces donošenja odluka, da se borimo za svoja prava, da se mi pitamo, da stvorimo autentičnu kosovsko-metohijsku politiku Srba koji ovde žive”, naveo je Biševac.
On dodaje da proces ujedinjenja koči strah od targetiranja i posledica koje ljudi trpe ako se usprotive vladajućoj strukturi. Ipak, on poručuje da bavljenje politikom više nije profesija već egzistencijalna potreba svakog pojedinca koji želi da ostane u svom domu i uređuje sopstveno dvorište.
“Potrebno je da se naš glas čuje, da mi ne budemo protivnici Beogradu – jer to nikada nismo ni bili. Mi smo državljani Republike Srbije i smatramo da će Srbija uvek biti ovde prisutna, jer je to naša država. Ali je tužno što moćnici u Beogradu ne razumeju da mi nismo instrumenti, već živi ljudi, i da moraju da slušaju nas i u koordinaciji sa nama donose odluke. Danas imamo pregovarača Petra Petkovića, koji živi u Beogradu i koji poslednje dve godine nije dolazio na prostor Kosova i Metohije, a vodi pregovore i odlučuje o našim sudbinama, dok se realni problemi guraju pod tepih”, poručio je Biševac.
Institucionalno nasilje i bezbednosna kriza
Govoreći o svakodnevici na severu, Biševac situaciju opisuje kao život u otvorenom pritvoru, okružen specijalnim policijskim jedinicama i novim bazama. On eksproprijaciju zemljišta naziva institucionalnim nasiljem kojim se narod primorava na odlazak putem pravnih i administrativnih mehanizama, a ne samo fizičkom silom.
“Ovo što se dešava na severu sa eksproprijacijom jeste institucionalno nasilje. Za razliku od drugih krajeva gde su ljudi proterivani fizički, na severu se to radi kroz institucije. Iako znamo da mnoge eksproprijacije nisu sprovedene na zakonit način, već su specijalne jedinice dolazile i faktički oduzimale ljudima imovinu. Mi danas živimo okruženi policijskim bazama i specijalcima na svakom koraku. Ljudi se svakodnevno privode, hapse, pretresaju iz različitih razloga. Na severu je eksproprijacija institucionalizovana forma pritiska. Ljudi se ne proteruju otvoreno, već kroz pravne i administrativne mehanizme”, rekao je Biševac.
On smatra da se bezbednosna kriza namerno održava podizanjem nacionalnih tenzija iz oba centra moći. Biševac ističe da gradonačelnici na severu ne koriste zakonska prava da zaštite narod, poput predlaganja lokalnih komandira policije, što dodatno produbljuje osećaj nesigurnosti kod građana i tera čitave porodice na iseljavanje.
“U statutima opština sa srpskom većinom i u ustavu postoji pravo da gradonačelnici predlažu komandire policije u lokalnim sredinama. Oni su već četiri meseca na funkcijama, a to nisu uradili. Za takvu odluku potrebno je vrlo malo – pokrene se procedura, uputi se zahtev ministarstvu, pronađe se rešenje. Imamo i poslanike u Skupštini, mogli su da pokrenu to pitanje kroz poslaničku grupu. Ali mislim da ne postoji politička volja da se istinski zaštite interesi našeg naroda. Gleda se pasivno, kao da se čeka neko čudo. Ja verujem da moramo da nastavimo da se borimo i da živimo ovde”, objasnio je Biševac.
Budućnost u senci pogubnih sporazuma
Zaključno, Biševac se osvrće na francusko-nemački plan i Ohridski sporazum, koje vidi kao de fakto priznanje Kosova i akt izdaje Ustava Srbije. On naglašava da su Srbi na Kosovu postali stranci u sopstvenoj zemlji zbog sporazuma o kojima ih niko nije pitao, a koji se sada surovo sprovode na terenu.
“Smatram da taj evropski sporazum, odnosno Ohridski sporazum, koji naš predsednik navodno nije potpisao, već ga je prihvatio, predstavlja de fakto priznanje Kosova. Smatram da je time narušen Ustav Republike Srbije i mnogi drugi zakoni. To je sporazum koji se jasno definiše kao sporazum između Srbije i Kosova. Tu se priznaju diplome, lične karte, registarske tablice Republike Kosovo, što je neko prihvatio i taj proces je trenutno u fazi sprovođenja. Blagodeti su danas to da se srpska dokumenta ne priznaju na Kosovu, da postajemo stranci u sopstvenoj zemlji i da možemo biti proterani upravo zbog sporazuma koji su po nas bili pogubni”, naveo je Biševac.
Ipak, uprkos teškoj situaciji i crvenim linijama koje se stalno pomeraju, on poručuje da odustajanje nije opcija. Biševac veruje da se situacija može promeniti samo ako se narod aktivno uključi u borbu, odbijajući da bude pasivni posmatrač sopstvenog nestajanja sa vekovnih ognjišta.
“Poručujem ljudima da se vratimo na temu ujedinjenja i angažovanja. Moramo da shvatimo da, ukoliko prestanemo da se borimo i ukoliko se ne uključimo u politička i društvena dešavanja, nestaćemo sa ovih prostora. Zato još jednom pozivam ambiciozne mlade ljude, ali i sve druge koji mogu da pomognu, da se uključe i krenu u zajedničku borbu. Mi smo faktor koji treba da živi ovde i ja verujem i nadam se da ćemo živeti i u budućnosti. Ovo nije prvi put da prolazimo kroz teške periode, preživeli smo i mnogo gore stvari, preživećemo i ovo”, zaključio je Milija Biševac.
