Podaci Kosovske agencije za statistiku (KAS) govore o daljem produbljivanju jaza između uvoza i izvoza, dok ekonomisti upozoravaju na ozbiljne posledice ako vlada ne promeni svoj ekonomski kurs.
Univerzitetski profesor ekonomije, Medain Hašani (Hashani), u intervjuu za Ekonomia Online, situaciju vidi kao direktnu posledicu nedostatka podrške lokalnim proizvođačima i slabog privlačenja stranih investicija.
On opisuje ekonomsku politiku vlade kao štetnu za dugoročni razvoj zemlje, ističući da je nedostatak jasne strategije za proizvodnu industriju i neuspeh u izgradnji konkurentnog okruženja za lokalna preduzeća doveo Kosovo do ovog alarmantnog stanja.
„Na nacionalnom nivou moramo da se fokusiramo na privlačenje stranih investitora, povećanje proizvodnje i zamenu proizvoda koji se uvoze na opštem nivou lokalnim proizvodima. Ovo je veoma pogrešna politika koju je Vlada Kosova primenila i nedostatak subvencionisanja proizvodnih preduzeća izazvao je visok nivo uvoza. Takođe, što se tiče finansija, imamo povećanje cena na opštem globalnom nivou i to je u velikoj meri uticalo da imamo visok trgovinski deficit i taj deficit se nastavlja i u 2025. godini. To su neki od faktora koji su uticali da imamo negativan trgovinski bilans“, rekao je on.
Hašani smatra da su nedostatak domaće proizvodnje i slabljenje izvoznih kapaciteta stvorili opasnu ekonomsku spiralu. Ističe da je izvoz u Sjedinjene Američke Države značajno opao.
„Imali smo izvoznike koji su izvozili u SAD… Bilo je negde, oko 200 miliona. Izvoz u SAD je sada oko 20 miliona. To pokazuje da su, pored toga što se ne subvencioniše nijedno proizvodno preduzeće, razvoj proizvoda na Kosovu i povećanje izvoza otežani“ rekao je on.
Situacija se, prema Hašaniju, još više pogoršala nakon liberalizacije energetskog tržišta, sa čim se počelo 1. juna ove godine. Visoka cena energije, prema njegovim rečima, dovela je do usporavanja aktivnosti proizvodnih kompanija.
